EKSKLUZIVNO Blagoje Paunović, novi predsednik Fiskalnog saveta: Najosetljiviji deo javnih finansija su najavljena kapitalna ulaganja

Blagoje Paunović, profesor poslovne ekonomije beogradskog Ekonomskog fakulteta izabran je prošle nedelje u Skupštini Srbije za novog predsednika Fiskalnog saveta, pošto ga je na tu poziciju predložio predsednik Srbije, što i propisuje zakonski okvir kojim je regulisan rad ove institucije.

Paunović će na čelu Fiskalnog saveta zameniti profesora Pavla Petrovića, koji je ovom institucijom rukovodio prethodnih 13 godina, što je deo javnosti dočekao kao signal da vladajuće strukture ovom promenom žele da otupe kritiku koja se mogla čuti iz zgrade u Nemanjinoj, gde je Fiskalni savet smešten.

Zato razgovor sa novim predsednikom započinjemo pitanjem kako komentariše reakciju javnosti na ovu promenu i da li je očekivao?

Nisam očekivao ovakvu reakciju. Fiskalni savet vidim kao nezavisni organ i stručno telo čiji zadatak je definisan zakonom, a njegov rad, analize i mišljenja zasnivaju se na objektivnim podacima i stručnoj analizi. Uloga Fiskalnog saveta, kako je ja vidim, jeste da pomogne donosiocima odluka, odnosno kao organ Skupštine da pomogne zakonodavnoj vlasti da kontroliše trošenje novca, da inicira neke predloge i neke ideje. Na Savet gledam kao na krajnje objektivan i stručan organ, a onda sam se odjednom suočio sa tim da je kod nas sve politika. Ali dobro, prvi rezultati rada će pokazati da to nije bilo opravdano mišljenje.

Razgovarao sam i sa profesorom Petrovićem, on mi je sam rekao da analize i mišljenja Fiskalnog saveta svako tumači kako mu odgovara i svako u njima nalazi ono što mu odgovara. Dakle, to je stvar interpretacije.

Šta vas je to posebno iznenadilo? To što se odsustvo reizbora profesora Petrovića smatra kaznom za dosadašnji rad ove institucije, a vaš dolazak kao nagoveštaj smanjenja kritike?

Ne znam šta su motivi za takvo razmišljanje, ne vidim potrebu da se kolega Petrović kazni, naprotiv, treba mu odati priznanje za sve što je uradio za Fiskalni savet. Za taj, nazvaćemo ga, pionirski poduhvat, jer on to i jeste. Sad kada sam unutra vidim da je on stvorio tim, da je doveo i starao se o razvoju nekih mladih ljudi koji sada imaju solidno iskustvo. Hoću reći da ovde postoji ozbiljan ljudski kapital i sada sa više poštovanja gledam na njegovu ulogu. Promena na čelu Fiskalnog saveta mogla bi se tumačiti i kao jedna prirodna stvar koja dolazi posle dosta godina, a ne nužno kao promena kursa i stava koji ima Fiskalni savet.

Da li vi ovim potvrđujete da se stav i kurs neće menjati i obećavate javnosti da će Fiskalni savet raditi kao i do sada?

Fiskalni savet ima značajnu ulogu u našoj stručnoj javnosti, obećavam da će se i ubuduće poštovati zakonske obaveze i predviđene aktivnosti u skladu sa kalendarom, kao i da će se na stručan i politički nepristrasan način raditi i ubuduće. Fiskalni savet treba da bude konstruktivan partner, a da ne bude loše protumačeno, pojasniću šta mislim u vezi sa tim. To znači da ne treba da kritikuje kritike radi, nego da ukoliko ustanovi da nešto nije u redu i mora da se popravi, da prihvati realnost i okolnosti i ne insistira da se to popravi u najkraćem roku, nego da se to uradi u nekom srednjoročnom. Dakle, da to bude kritika sa ciljem da se iniciraju neke promene, a ne samo da bi se kritikovalo.

Vi ste profesor poslovne ekonomije i makroekonomija nije vaša uža specijalnost, što je i glavna zamerka kada je u pitanju vaš izbor. Zašto ste prihvatili ovu ponudu?

Tačno je da sam profesor poslovne ekonomije, ali smatram se kompetentnim za ovu poziciju, zato što imam veliko iskustvo i brojne radove i kada je reč o makroekonomiji. Stekao sam iskustvo i kada su u pitanju finansijske institucije, radio sam na stvaranju Garancijskog fonda, bio u organima poslovnih banaka, doktorirao u oblasti investicija. Verujem da imam dovoljno znanja i kompetencije i iz oblasti makroekonomije.

Da li vaš izbor znači da će Fiskalni savet više nego što je to bio slučaj do sada raditi na analizama javnih politika u sektoru privrede?

Ne mogu konkretno da odgovorim na ovo pitanje, nismo još formalno razgovarali o nekim budućim potezima, Savet je kolektivni organ.

Kako izgledaju srpske javne finansije u trenutku kada dolazite na čelo FS i šta smatrate najvećim rizikom po javne finansije trenutno?

Javne finansije su već nekoliko godina u solidnom, pristojnom stanju. Dosta su sređene, vodi se računa o okvirima fiskalne politike koja je održiva i odgovara mogućnostima privrede.

Potencijalni rizici mogu biti brojni, ali ako izostavimo one koji se tiču geopolitičke situacije ili svetskog tržišta energenata koje se trenutno smiruje, jer to su ipak stvari izvan naše kontrole, ono na šta bi posebno trebalo obratiti pažnju jesu kapitalne investicije.

Po svemu sudeći, naplata ide dobro, ali sada kada je Vlada odložila primenu fiskalnih pravila do 2029. godine jako je važno da se poštuju posebna pravila koja se tiču učešća plata i penzija, a onda i izdaci za kapitalne investicije koji su treći najveći trošak. Kapitalni izdaci jesu najkvalitetniji način trošenja budžetskog novca, ali taj novac je potrebno usmeriti na one projekte koji daju najveće efekte.

Možete li nam detaljnije objasniti zašto kapitalne investicije smatrate posebno rizičnim?

Ne bih to nazvao rizikom, ali svakako je potrebna dodatna pažnja, jer mi u ovom trenutku ne znamo na šta se tačno planira potrošiti novac i da li su to projekti koji će dati najveće efekte. Teško je tako nešto proceniti, jer osim načelnih informacija ne znamo mnogo, a reč je o velikom novcu. Uveren sam da će biti dobrih projekata, da neće sve otići na izložbu EKSPO 2027.

Putna infrastruktura je urađena jako dobro, ali je potrebno sada ulagati dalje u železničku, u komunalnu infrastrukturu… Problem je što mi možemo samo pretpostaviti šta znače ti planovi kapitalnih ulaganja, ali po veličini sredstava koja se za njih izdvajaju iz budžeta, morali bismo imati malo više informacija o tome koji su to projekti, koji su planirani rokovi, da li postoje planska dokumenta, šta je sa eksproprijacijom i slično.

Znači li ovo da vas neselektivna davanja kojima je Vlada sklona poslednjih godina ne brinu toliko? Šta inače mislite o takvoj politici?

Takva davanja niti su predviđena budžetom, biti su obrazložena, niti iza njih stoje jasne i koherentne politike i nisu dobra osim ako nisu izazvana nekim vanrednim okolnostima. To svakako ne može biti dobro i nije pokazatelj uređenih javnih finansija. Ne mislim da su ona tolika da mogu da ugroze makroekonomsku stabilnosti, ali to nije nešto što bi trebalo podržavati.

Pomenuli ste već odlaganje primene opštih fiskalnih pravila i to je Fiskalni savet nedavno kritikovao. Kako vi na to gledate?

Pretpostavljam da je to inicirano već preuzetim obavezama kada se radi o izložbi EKSPO. Ima indicija da nije bilo potrebe da se toliko odloži njihova primena, pitanje je sada kako će se iskoristiti veća naplata poreza nego što je bilo predviđeno. Kada ne bismo išli na povećanje rashoda, deficit bi mogao da bude, to je neka gruba računica, između jedan i 1,5 odsto BDP-a.

S druge strane, očekuje se rebalans budžeta i pretpostavka je da će doći do povećanja rashoda, jer radi se o veoma ambicioznom planu kapitalnih ulaganja. Utešno je to što Vlada, barem za sada, nema nameru da odustane od primene posebnih pravila, to je dobra stvar. Dobar indikator je i blago smanjenje javnog duga u odnosu na BDP, ali stav Fiskalnog saveta je da povećani prihodi ne bi trebalo da idu na ad hok projekte, već da budu iskorišćeni za smanjenje javnog duga, jer su naši trškovi za servisiranje tog duga značajni.

Na kraju, pomenuli ste da Fiskalni savet ima ozbiljan ljudski kapital. Da li i kako planirate da ih zadržite, na tržištu rada vlada jagma za kvalifikovanim i kompetentnim ljudima?

Ovi ljudi, sasvim sigurno, imaju kapital posebne namene, kako se to stručno naziva. Ne samo da planiram da ih zadržim, voleo bih da proširimo tim, jer po sistematizaciji koliko sam video, ima prostora za to. Time bi se još više ojačala institucionalna uloga Fiskalnog saveta koji je dobro postavljen i ima dobre pretpostavke za nezavisnost u radu.