Gejts, Altman i Bezos i drugi poznati milijarderi godinama ulažu u Grenland: Znak da je sudbina ostrva zapečaćena?
Samo nekoliko meseci nakon što je predsednik Donald Tramp prvi put izrazio interesovanje da Sjedinjene Države eventualno preuzmu kontrolu nad Grenlandom, neki od najbogatijih ljudi na svetu, uključujući Džefa Bezosa, Bila Gejtsa i Majkla Blumberga, počeli su da prave strateške investicije na ovoj mineralima bogatoj ostrvskoj teritoriji.
Ronald Lauder: Nasledniku bogatstva kompanije Estée Lauder pripisuje se ideji da Tramp preuzme Grenland tokom svog prvog mandata. To je za Forbes potvrdio bivši savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Bolton.
Od tada je Lauder, prema podacima danskog lista Politiken, investirao u neprofitabilnu grenlandsku kompaniju za flaširanje sveže vode. Ona je u suvlasništvu Jergena Vevera Johansena, lokalnog predsednika vladajuće stranke Siumut u Nuku i supruga ministarke spoljnih poslova Grenlanda, Vivian Motzfelt. To je izazvalo zabrinutost zbog moguće političke umešanosti.
Džef Bezos, Bil Gejts i Majkl Blumberg: Svi su od 2019. investirali u kompaniju Kobold Metals, koja traži vredne retke zemne minerale, koji se koriste u elektronskim uređajima. Istraživanja ostrva realizuju pomoću veštačke inteligencije.
Sem Altman: Glavni izvršni direktor OpenAI investirao je u Kobold 2022.
Piter Til: Tehnološki magnat iz Pejpala i Palantira finansirao je početkom 2021. startap Praksis. Cilj kompanije je izgradnja tehnološki naprednog “grada slobode” na ostrvu.
Priča je počela još 2018
Džon Bolton, Trampov bivši savetnik za nacionalnu bezbednost tokom prvog mandata, a sada prominentni politički protivnik, rekao je za Forbes da je Tramp prvi put razgovarao o kupovini Grenlanda krajem 2018. godine. Naveo je da mu je “istaknuti biznismen kojeg poznaje predložio da SAD kupe Grenland”. Kasnije je identifikovao tog biznismena kao Laudera. Lauder i Tramp imaju dugu ličnu istoriju. Pohađali su Biznis školu Vorton u isto vreme. Lauder je dugo podržavao konzervativne kandidate i inicijative (u martu prošle godine, Lauder je dao pet miliona dolara MAGA Inc, super PAC-u koji podržava Trampa, prema podacima Federalne izborne komisije).
Lauder od tada nije krio svoje interesovanje za Grenland i njegove resurse. U tekstu objavljenom u Njujork Postu februara prošle godine, izneo je potencijalne scenarije u kojima bi SAD mogle ostvariti veći uticaj nad Grenlandom, a da ga ne kupe direktno (kako je nedavno razmatrala Bela kuća). Uključujući formiranje “novog trilateralnog sporazuma sa Grenlandom i Danskom radi formalizacije arktičke saradnje”. Prema Politikenu, 81-godišnji Lauder takođe je investirao u lokalnu kompaniju za flaširanje vode. Uključen je u planove za izgradnju hidroelektrane na najvećem grenlandskom jezeru kroz Greenland Development Partners. To je konzorcijum sa sedištem u Delaveru koji ima udela u Greenland Investment Group. Njime predsedava bivša američka zamenica sekretara za državne poslove Džoset Širan.
Milijarderi bez komentara
Bezos, Gejts i Blumberg prvi put su prijavljeni kao investitori u Kobold početkom 2019. godine. Tada je kompanija završila seriju A finansiranja. Samo nekoliko meseci nakon što je Tramp počeo da razmatra “kupovinu” Grenlanda. Investicije su ostvarene preko fonda Breakthrough Energy, koji vodi Gejts. Cilj fonda je “ubrzati inovacije u oblasti zelene energije i izgradnja industrije budućnosti”. Fond je učestvovao i u seriji C finansiranja Kobolda u decembru 2024, koja je kompaniju vrednovala na skoro tri milijarde dolara uz kapitalni unos od 537 miliona dolara, prema saopštenju kompanije. Zatim je 2022. Altman uložio putem svog VC fonda Apollo Projects, doprinoseći seriji B iznosom od 192,5 miliona dolara. Dokument SEC-a od prošle nedelje pokazuje da Kobold trenutno prikuplja dodatna sredstva. To znači da bi se milijarderi mogli ponovo uključiti sada kada je Grenland u fokusu. Nijedan od pomenutih milijardera nije odgovorio na zahteve Forbes za komentar.
Početkom ove nedelje, Tramp je pojačao retoriku o preuzimanju kontrole nad ostrvom kao pitanju “nacionalne bezbednosti”. Rekao je novinarima u avionu Air Force One: “Treba nam Grenland”. I to samo nekoliko dana nakon uspešne vojne intervencije u Venecueli. Odbijanje savetnika Bele kuće Stivena Milera da isključi vojnu intervenciju u intervjuu za CNN dodatno je podgrejalo situaciju. To je navelo evropske lidere da izdaju zajedničku izjavu o podršci suverenitetu Grenlanđana. Državni sekretar Marko Rubio i predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson kasnije su istakli da vojna akcija nije ozbiljna mogućnost. Pri čemu je Džonson uveravao novinare da “to nije realno”.
Sve više Amerikanaca na Grenlandu
Ilon Mask, s druge strane, javno je više puta podržao američku aneksiju Grenlanda. Na X-u je prošlog januara napisao: “Ako ljudi Grenlanda žele da budu deo Amerike, što se nadam da žele, biće najtoplije dobrodošli”.
Lauderove investicije verovatno nemaju “ekonomsku suštinu”, kaže stručnjak za arktičku bezbednost Mark Jakobsen. On je vanredni profesor na Kraljevskoj danskoj odbrambenoj akademiji. “Ono što je ovde važno jeste bliska veza sa grenlandskim donosiocima odluka. Ovde se radi o strategiji i sticanju kontrole”. Jakobsen je rekao za Forbes da je u poslednjih nekoliko godina primetio povećano prisustvo Amerikanaca na Grenlandu. Delom zbog novih direktnih letova između Njujorka i Nuka. “Više je Amerikanaca na Grenlandu nego ikada pre… Može biti teško znati da li su samo turisti ili imaju i interes u ‘strateškim investicijama’”.
Tramp je prvi put delovao smireno kada je tokom leta 2019. upitan da potvrdi interesovanje za kupovinu Grenlanda od Danske. “Samo smo o tome razgovarali”, rekao je novinarima dok je stajao na aerodromu, pripremajući se da uđe u Air Force One. Dodao je: “U suštini, to je veliki posao sa nekretninama… nije prioritet broj jedan, to mogu da vam kažem”. Ali kada je danska premijerka Mete Frederiksen kasnije tog meseca nazvala ideju “apsurdnom”, Tramp je promenio ton. Objavio je tvit da odlaže planiranu državnu posetu severnoevropskoj zemlji. Njegovo interesovanje ponovo je poraslo tokom njegove treće predsedničke kampanje. Tada je često Grenland pominjao kao propuštenu priliku. Neposredno pre svoje druge inauguracije, u decembru 2024, Tramp je američko “vlasništvo i kontrolu” nad Grenlandom nazvao “apsolutnom neophodnošću” u objavi u kojoj je najavio svog kandidata za ambasadora u Danskoj.
Martina Di Likosa, novinarka Forbes