Jedan od osnivača Envidije mogao je da ima 70 milijardi dolara, ali odabrao je život „van civilizacije“

Kurtis Prim (Curtis Priem) šeta po drvenoj sceni pre nego što će stati nekoliko koraka desno od sredine. To je jedno od „akustičnih slatkih mesta“ u koncertnoj dvorani Renseler politehničkog instituta (Rensselaer Polytechnic Institute) sa 1.165 mesta, kojoj je suosnivač Envidije (nVidia) donirao 40 miliona dolara za izgradnju između 2003. i 2008.

Okupan toplim svetlima pozornice, Prim, 64-godišnjak u odelu i crvenoj kravati, gestikulira prema hiljadama jedinstveno zakrivljenih drvenih panela duž zidova i tkanini posebno šivenoj za propustljivost vazduha i masu na plafonu – sve izgrađeno za idealnu akustiku.

„Ovo je tehnološki najnapredniji prostor za izvođenje na svetu“, kaže inženjer elektronike s osmehom, opisujući mesto u Troji, Njujork, koje nosi njegovo ime: Curtis Priem Experimental Media and Performing Arts Center.

Ovo je deo mnogo veće predanosti njegovoj školi, koja uključuje i pomoć u stvaranju prvog univerzitetskog IBM kvantnog računara na svetu. Očekuje se da će biti operativan tokom sledećeg proleća i biće temelj novog računarskog centra koji će, nadamo se, privući vrhunske talente u RPI i okolnom području.

Od 2001. godine, Prim je donirao 275 miliona dolara RPI, što čini 40% ukupnih poklona institutu tokom tog perioda, i obećao je još oko 80 miliona dolara. Samo polovina te sume je javno priznata kao dar od Prima. Anonimno obećanje od 360 miliona dolara RPI je objavio 2001. godine, u vreme kada je Prim počeo da daje, ali ni on ni škola nisu želeli da komentarišu da li je on donator.

Lična Primova priča

Ono što je još manje poznato je Primova lična priča. Izumitelj sa gotovo 200 patenata, pomogao je dizajniranju prvog grafičkog procesora ikada za računare početkom osamdesetih godina prošlog veka, a kasnije je zajednički osnovao firmu Envidija, gde je proveo deceniju kao njen prvi tehnički direktor.

Nakon javne ponude akcija Envidije 1999. godine, preneo je veći deo svojih akcija u dobrotvornu fondaciju, odlučivši da je to „previše novca“ da ga zadrži. Nešto kasnije napustio je kompaniju, delimično zbog prvog braka koji se završio razvodom i optužbama za nasilje u porodici protiv njegove bivše supruge. Do 2006. prodao je i preostale akcije. Da je zadržao celokupno vlasništvo, vrednost bi mu danas bila 70 milijardi dolara. Umesto toga, Forbes procenjuje da je Primovo bogatstvo bliže cifri od 30 miliona dolara, malo više od desetog dela onoga što je dao RPI.

To uključuje i kuću od šest miliona dolara u blizini Fremonta, Kalifornija, gde živi „izvan mreže“ sa nepouzdanim mobilnim signalom i piše „manifeste“ pune jednačina o rešavanju svetskih problema poput „popravljanja Zemlje“. (Nijedan nije objavljen nigde). Kaže da često komunicira dodeljivanjem jedinstvenih e-adresa – šesnaestocifrenih nizova brojeva, uključujući jedan koji je dat ovom izveštaču Forbesa, kao način izbegavanja spama (kaže da ga nije imao od 2000.). Takođe poseduje privatni avion Gulfstrim G450, nazvan Snupi, koji je kupio 2021. i sada ga koristi da putuje do Instituta četiri puta godišnje.

U intervjuu na kampusu RPI u istorijski radničkom gradu Troji, Njujork, Prim se otvara o svojim donacijama, zašto je napustio Nvidiju i nekim žaljenjima. „Uradio sam malo ludu stvar i žao mi je što nisam zadržao malo više [Nvidia akcija]“, priznaje Prim, koji kaže da i dalje razmišlja o Nvidiji dva puta dnevno – kada stavlja i skida svoj Omega Spidmaster X-33 Mars sat, isti model koji nose Tanderbirds i astronauti Spejs šatla; to mu je poklonila Nvidia na petu godišnjicu kompanije.

Za njega je RPI postao ne samo mesto za ulaganje novca već i pronalaženje smisla i utehe. „Pakao se događao sa mnom spolja, a [RPI] je zapravo bio moje utočište“, kaže Prim o svom radu sa Institutom, gde je bio član odbora poverenika od 2003. „Postao je moj cilj i moje mentalno zdravlje“.

Prim je izabrao RPI umesto poznatijeg Masačusets tehnološkog instituta, delom zahvaljujući fensi IBM računaru koji je želeo da koristi. Ispostavilo se da je to idealno mesto za Prima, koji je oduvek bio zainteresovan za spoj tehnologije i umetnosti. U srednjoj školi, nakon što se „selio širom istočne obale“ kao dete, njegova porodica se skrasila na obodu Klivlenda, gde je Prim uzimao časove violončela kod Donalda Vajta iz Klivlend orkestra, prvog crnog muzičara koji je svirao u velikom orkestru, i proveo dva leta na intenzivnom kampu za klasične muzičare u Severnoj Karolini. Takođe je svirao trombon.ž

Na RPI-u je svirao violončelo u orkestru sve četiri godine i pripisuje mnogo svoje kreativnosti u elektronskoj industriji i radu na Institutu svojem muzičkom odrastanju. „Da bi izvodio, moraš da vežbaš, zar ne? I moraš da budeš kreativan“, kaže Prim. „Tako sam počeo da primenjujem to na elektroniku i računarske nauke“.

Diplomirao je na RPI-u sa diplomom iz elektroinženjeringa i računarskog inženjeringa 1982. godine, a radio je kao inženjer u kompaniji za PC Vermont Majkrosistems, zatim kao inženjer hardvera u firmi za elektronsku testnu opremu GenRad. Kasnije se preselio u Kaliforniju da radi u San Majkrosistemsu (Sun Microsystems) sedam godina.

Rađanje Envidije

Ideja za Envidiju rođena je 1993. u jednom Denisu (Denny’s) u Silicijumskoj dolini. Tamo su se on, njegov kolega iz San majkrosistemsa Kris Malakovski (Chris Malachowsky) i njihov prijatelj Džensen Huang (Jensen Huang), inženjer koji je radio u LSI Lodžik (LSI Logic), sastajali da brejnstormuju kako napraviti bolji čip. Prim opisuje svoju ulogu u početku kao ulogu arhitekte koji stvara osnovni plan i omogućava inženjerima da dizajniraju algoritme za Envidija čipove, uglavnom radeći iza kulisa. „U Envidiji je postala izreka, nikada ne stavljaj Kurtisa ispred kamere, i nikada ne stavljaj Kurtisa ispred klijenta“, šali se Prim. (Odgovor izvršnog direktora Huanga: „Kurtis je zapravo bio odličan s klijentima“).

Godine 1999. Envidija je postigla dva značajna uspeha: izašla je na berzu s tržišnom kapitalizacijom od 1,1 milijardu dolara i izumela svoju grafičku procesorsku jedinicu, ili GPU, koja je prvobitno korišćena za video montažu i igranje, ali je na kraju preoblikovala industriju računara. Istog jula Prim je oženio svoju prvu suprugu Veroniku, a dva meseca kasnije osnovao je Porodičnu fondaciju Prim u koju je stavio više od tri četvrtine od svojih 12,8% udela u Envidiji – oko 100 miliona akcija (u današnjem broju akcija). Deo razloga za veliki poklon, rekao je, bio je taj što nije želeo da vlada dobije novac ako bi prodao puno akcija i dugovao poreze za njih.

U to vreme Prim je pogledao svoje deoničarsko vlasništvo i pomislio da će završiti s oko 50 miliona dolara. „Moje spasenje bilo je to što nisam mogao predvideti budućnost“, kaže pomalo nostalgično o svojoj odluci da proda akcije u sadašnjoj kompaniji sa tržišnom kapitalizacijom od 1,2 biliona dolara.

Nakon početnog doniranja, uključujući Nature Conservancy i Monterey Bay Aquarium, Prim se udaljio od cilja da ublažava patnje koje izazivaju ljudi ka njihovom sprečavanju, uglavnom kroz donacije usmerene na obrazovanje. „Adam i Eva imali su slobodnu volju i izabrali su grešan put koji je doveo do patnje… naše verovanje je da se većina patnje može izbeći jer je u našoj kontroli da započnemo s njom“, navela je rana veb stranica njegove fondacije, oslanjajući se na korene njegove porodice u Ujedinjenoj crkvi Hrista (Prim ne praktikuje tu religiju, ali kaže da su mu otac, sestra i baka bili sveštenici).

Godine 2000. Prim se vratio na RPI da primi nagradu Univerzitetskog preduzetnika godine za svoj rad u Envidiji. „Ušao sam na kampus, i kao, okej, ovo je nekako moj poziv“, kaže Prim. Kaže da je donirao milion dolara RPI-u 2000. i ponovo 2001. Zatim, u fiskalnoj godini koja se završila u junu 2002. godine, Porodična fondacija Prim počela je da raspoređuje najmanje 10 miliona dolara godišnje RPI-u – i to čini od tada.

Stvari u kompaniji Envidija, s druge strane, nisu išle dobro. Prema Primu, bio je ometan ličnim problemima kod kuće i nije doprinosio onoliko koliko je želeo, pa je odlučio da ode.

Život van Envidije

Naredna decenija Primovog života bila je haotična, kaže on – sud je utvrdio da je Veronika imala „istoriju porodičnog nasilja“ prema njemu. Tvrdio je u sudskim dokumentima iz 2013. da je nasilje „rezultiralo sa 19 policijskih izveštaja, pet hapšenja, tri krivične osude, tri krivična zaštitna naloga, jednim civilnim privremenim nalogom zabrane i tri uslovna perioda“.

Prema istom dokumentu, Veronika je tvrdila da je Kurtis „izazivao njene nasilne reakcije verbalno“ i spomenula „nedostatak ozbiljnosti povezan sa njenim ponašanjem“. (Njen advokat nije odgovorio na višestruke zahteve za komentar.) U jednom trenutku, Kurtis Prim kaže da se sastao sa senatorom Kalifornije Bobom Vjekovskim (Wieckowski) kako bi zagovarao amandman koji bi otežao navodnim počiniocima porodičnog nasilja da dobiju alimentaciju. Amandman, SB 28, jednoglasno je usvojen na glasanju Senata 2015. Njegova bivša supruga se nagodila i nikada nije dobila alimentaciju.

Tokom tog vremena, Prim je nastavio da pomaže RPI, koji je, kako je rekao, finansijski „tonuo“ decenijama unazad. Hteo je da pomogne da se „okrene ovaj super tanker“. Prvo, njegove donacije išle su osnovnim potrebama – zapošljavanje više nastavnika, renoviranje zgrada i nabavka laboratorijske opreme. Zatim su došli doprinosi onome što je sada Centar Širli En Džekson za biotehnologiju i interdisciplinarne studije, kao i centar za izvođenje umetnosti, koji je otvoren 2008.

Ideja za njegovu najveću donaciju došla je pre samo nekoliko meseci na sastanku upravnog odbora u Karlsbadu, Kalifornija. Tamo je Prim predložio novom predsedniku RPI, Martinu Šmitu (Martin Schmidt), da pokušaju da obezbede kvantni računar na RPI. Zanimljiva ideja, ali Šmit je mislio da bi to bilo preskupo.

„Napustili smo Karlsbad s dogovorom da ću ići do Daria Gila, šefa IBM-ove istraživačke grupe… da pokušamo da ga ubedimo da IBM instalira kvantni računar na kampus RPI“, rekao je Šmit za Forbes. Samo tri meseca kasnije, u junu, RPI je zvanično objavio planove da obezbedi IBM kvanutm servis van računar na kampus sledeće godine, čime će postati jedini univerzitet na svetu koji ga poseduje.

„Sada, sa kvantnim računarima, RPI će biti u prvoj liniji uvođenja potpuno nove paradigme računarstva koja pruža velike mogućnosti za istraživanje različitih prethodno nerazrešivih problema u oblastima poput dizajna materijala, održivosti, razvoja farmaceutskih proizvoda, zdravstva i mnogo toga“, rekao je Gil na oktobarskom događaju povodom postavljanja kamena temeljca za kvantni računar.

U penziju kad potroši sav novac

Poslednje Primovo obećanje, vredno 95 miliona dolara, da obezbedi računar za kampus i osnuje novi centar za njega, kako on kaže, postavlja njegovu fondaciju na „stazu prema nuli“.

„Ovaj vikend je zapravo završetak naše fondacije“, rekao je Prim na događaju postavljanja kamena temeljca, gde je objasnio gomili studenata, nastavnika, alumnista i drugih gostiju da će finansiranje računara biti poslednji veliki poklon njegove fondacije i potrošiti veći deo preostalih sredstava.

Objava je data ispred sjajnog „kvantnog lustera“, srca nadolazećeg kvantnog računara jer sadrži kvantni čip i okružen je složenim zlatnim žicama kako bi se računar od oko 900 kilograma držao dovoljno hladnim da radi, na oko -460 stepeni Farenhajta. Očekuje se da će računar biti operativan negde u proleće 2024. i stajaće ispod četiri vitraža u nekadašnjoj kapeli.

Fondacija Porodice Prim trenutno ima 160 miliona dolara imovine i ide prema zatvaranju do 2031. godine, kaže on, ali nije siguran da li će novac trajati tako dugo, s obzirom na sve nove inicijative koje nastavlja da finansira na Institutu. „Ne možemo prestati s trošenjem, tako da će to verovatno biti mnogo ranije“, kaže Prim, dodajući da „kad novac nestane, povlačim se u penziju“.

Fibi Liu, novinarka Forbes