Jelena Bulatović – 10 godina na čelu poslovnih lidera Srbije

„Biti menadžer je lako, to je kao vožnja bicikla…..osim što bicikl gori, ti goriš, sve gori i nalaziš se u paklu“.

„Srećan sam što sam menadžer…dok ne dobijem na lutriji“.

„Za optimistu je čaša polupuna, za pesimistu poluprazna, a za menadžera dvaput veća nego što treba da bude“.

Hiljade je šala na internetu na račun menadžera i njihove današnje pozicije u svetu biznisa. Razapeti između dve sfere očekivanja – sopstvenih šefova, kao i zaposlenih kojima upravljaju – ne ostaje im mnogo izbora osim da se šale na sopstveni račun ili potraže rešenje kroz stalno učenje i prilagođavanje.

Već 15 godina menadžeri u Srbiji imaju svoje udruženje u okviru kojeg mogu da potraže i nađu odgovore na izazove – Srpsku asocijaciju menadžera – koja broji više od 500 članova.

Punih 10 godina SAM predvodi izvršna direktorka Jelena Bulatović, koja brine o razvoju menadžerske struke u našoj zemlji, razmeni znanja i iskustava menadžera, saradnji i povezivanju, menadžerskoj etici i odgovornosti… Iza nje je više od 20 godina karijere, najvećim delom u donatorskim organizacijama i organizacijama civilnog društva. Dobitnica je i više priznanja za humanitarni rad.

Menadžeri su danas humaniji

„Dosta se toga promenilo u poslednjih 10 godina, pre svega mislim na uslove poslovanja, nove izazove, brzinu poslovanja i komunikacija. U skladu s tim menjali su se i menadžeri, i ja smatram na bolje. Oni agilniji, koji su prihvatili promene, u ovom periodu su rasli i razvijali se, podižući nivo svog znanja i pomerajući svakodnevno i svoje granice onoga šta mogu. Kontinuirani lični i profesionalni razvoj je jedini način ne samo da se istaknete, napravite iskorak i ostvarite ono što želite, već i da opstanete“, kaže Bulatović za Forbes Srbija.

Ipak, ističe i da se njen lični pogled na menadžere nije promenio, jer, bez obzira na vreme, menadžeri su uvek ti koji su spona između vlasnika i zaposlenih. Ono što se promenilo i što joj se dopada je „nova, humana i emotivna komponenta“ kod menadžera današnjice.

Ono što menadžeri nikako ne bi trebalo da rade je da ne poštuju članove svog tima i ostale kolege, da zadržavaju informacije samo za sebe, da ne dele svoje znanje sa drugima i da se rukovode samo svojim interesima. To su menadžeri nekih prošlih vremena

„Današnji menadžeri su po mom iskustvu više osvešćeni u pogledu empatije, emocionalne i socijalne inteligencije, ljudi, svesni su svoje odgovornosti koju imaju ka zaposlenima, kompaniji, zajednici, društvu, budućim generacijama. Ta, kako mi u SAM-u zovemo, „humanizacija biznisa“ i odgovornost za budućnost moraju biti u srži razmišljanja menadžera i na nama je da pametno iskoristimo savremene trendove i tehnologije za dobrobit svih u društvu“, dodaje Bulatović.

Korona je promenila sve

Prema njenim rečima, od početka pandemije došlo je do mini revolucije u svetu biznisa i menadžeri koji su uspeli da u svom poslovanju pokažu sposobnost brze adaptacije i fleksibilnosti, pored očuvanja zaposlenih, uspeli su uspešno da sačuvaju kompanije i poslovne procese i da iz pandemije izađu za novim pogledom na biznis. To je bilo svojevrsna pokazna vežba svih znanja i iskustava koja su stekli i koje su stavili u funkciju očuvanja poslovanja.

Svet biznisa nije prestao da se menja jer su usledili rusko-ukrajinski sukob, a sada i izraelsko-palestinski koji nastavljaju da pred menadžere stavljaju izazove prilagođavanja i menjanja, sticanje novih znanja i pronalaženja novih načina da kompanije sagledaju i zadovolje potrebe društva.

„U tom smislu je postala i kompleksnija uloga menadžera, moraju da se brzo prilagođavaju promenama, da brzo usvajaju nova znanja, da razumeju i koriste digitalizaciju, nove tehnologije i veštačku inteligenciju, da iznalaze nova rešenja, nove biznis modele, da svoju ulogu i svrhu posmatraju globalno, da budu odgovorni prema zajednici, društvu, planeti, da umeju ne samo da upravljaju ljudima već da ih razvijaju i da istinski brinu o njima. Lista zahteva se širi sa brzinom promena, tako da će tek biti zanimljivo videti u narednih 10 godina kako će se menadžeri snaći u svetu veštačke inteligencije i novog načina života i poslovanja“, naglašava Bulatović.

Učenje, napredovanje, porodica

Izvršna direktorka SAM kaže da je dobrom menadžeru uvek potrebno da se razvija i svakodnevno uči ne samo u smislu formalnog obrazovanja. Menadžeri danas imaju puno raspoloživih resursa i svako može ukoliko želi, da se razvija i usvaja nova znanja.

Potrebni su i izazovi, a sagovornica dodaje da je važno, kada nešto postavi i to funkcioniše, da ima novi projekat i novu aktivnost koju može da savlada i da iz nje nešto novo nauči. Bez obzira na godine, potrebno je da izađe iz zone komfora, da nikako ne dozvoli da stagnira i na taj način je zagarantovano karijerno napredovanje.

„Kada je reč o slobodnom vremenu to je onaj balans kome svi težimo, balans poslovnog i privatnog života, koji sve više dobija na značaju, posebno nakon pandemije. I kompanije su svesne da taj životni balans mora postojati i sve su češće prakse da i same kompanije podržavaju, recimo, veća odsustva menadžera i zaposlenih u svrhu njihovog odmora, posvećivanju zdravlju i porodici“, dodaje direktorka SAM.

Transfer znanja

SAM je, navodi Bulatović, pre svega iz potrebe da privredi ponudi učenje i iskustvena znanja vodećih menadžera, pre tri godine pokrenuo SAM Akademiju, edukativni program namenjen menadžerima, preduzetnicima, sadašnjim i budućim liderima. Kroz sinergiju razmene iskustva, znanja, kao i najboljih primera iz korporativne i preduzetničke prakse, ovaj program doprinosi razvoju i jačanju profesionalnih performansi pojedinaca koji će voditi poslovnu zajednicu u Srbiji u narednim godinama.

„Na tim predavanjima naši iskusni članovi kroz svoja poslovna i lična iskustva prenose znanja u upravljanju sistemima i ljudima. Tri generacije polaznika su tokom ove tri godine imale ogromnu privilegiju da uče od izuzetnih vodećih poslovnih ljudi u Srbiji i da sa njima razmene mišljenja i usvoje nova znanja iz oblasti strateškog upravljanja, komunikacije, novih biznisa, organizacione kulture, budućih trendova u poslovanju, i o svemu ostalom što čini život jedne kompanije. Sve su to oblasti koje utiču na razvoj i upravljanje menadžera“, kaže Bulatović.

Iako prvenstveno uče šta treba raditi, postoje stvari i koje nikako ne bi trebalo.

„Ono što menadžeri nikako ne bi trebalo da rade je da ne poštuju članove svog tima i ostale kolege, da zadržavaju informacije samo za sebe, da ne dele svoje znanje sa drugima i da se rukovode samo svojim interesima. To su menadžeri nekih prošlih vremena“, dodaje izvršna direktorka SAM.

Bacanje u vatru

Promene na tržištu rada, odlasci kvalitetnih kadrova u inostranstvo, negativna selekcija, uticali su i da menadžerske pozicije nekada dobiju i ljudi sa nedovoljno iskustva. Greška ili ne?

„I među mladim ljudima ima onih koji su se izdvojili i sazreli za rukovodeće funkcije, nije neophodno da to samo bude neko starije životne dobi. Svakako da iskustvo u biznisu ima veliku ulogu da li ćete biti dobar i uspešan menadžer, ali je isto važno i brzo savladavanje novih znanja, praćenje trendova i usvajanje novih tehnologija“, kaže Bulatović.

Ona smatra da nijedna kompanija neće postaviti mladu osobu na rukovodeću poziciju i kako se kaže „baciti je u vatru“, a da se ta osoba nije istakla i nije pokazala da to može. Takođe, ta osoba obično i radi u timu i ima podršku ostalih menadžera, što je sjajno za razvoj mlade osobe, jer je kod njih želja za učenjem i dokazivanjem ogromna.

„Moj savet bi bio da budu hrabri, da se okušaju na tim pozicijama, da prave greške i da uče iz njih i da se oslanju na svoje timove, iskusnije kolege, da bez sujete pitaju i traže pomoć kada im je neophodna“, ističe Bulatović.

Današnji menadžeri su osvešćeniji u pogledu empatije, emocionalne i socijalne inteligencije, svesniji su odgovornosti koju imaju prema zaposlenima, kompaniji, zajednici, društvu, budućim generacijama

Odlazak u svet

Dolazak brojnih stranih kompanija otvorio je vrata napredovanju u njihovoj hijerarhiji što je za mnoge značilo priliku za odlazak u inostranstvo, na više i zahtevnije pozicije, u novu poslovnu kulturu. SAM je do njih okupio 2022. pokretanjem programa EXPAT SAM, koje vide kao naše biznis ambasadore širom sveta. Neki od njih uključeni su u programe udruženja, aktivni su kao mentori i predavači, autori stručnih tekstova koje SAM objavljuje.

„Kada razgovaramo sa njima o razlozima odlaska, glavni razlozi i prednosti rada u inostranstvu su svakako bili vezani za mogućnost većeg profesionalnog razvoja, napredovanje u karijeri, mogućnost rada sa multinacionalnim timovima, rad na atraktivnim projektima, socijalna sigurnost, uslovi života i rada, i naravno, veće mogućnosti za zaradu, obezbeđivanje egzistencije i kvalitetnog životnog okruženja. Izazovi koje oni najviše pominju pre su vezani za prilagođavanje u društvenom segmentu života, privikavanje na različite društvene prakse i običaje, kao i osećaji nostalgije. Zato i među njima ima onih koji na taj boravak i rad u insotranstvu gledaju kao na samo jedan deo njihove karijere, više sebe vide kao „cirkularne migrante“ gde ništa nije definitivno i trajno, a kada se vraćaju to je najčešće zbog nostalgije, zatim već stečene finansijske sigurnosti, ponuđenog posla u Srbiji kao i iz želje da se doprinese razvoju naše zemlje i društva“, navodi Bulatović.

Budućnost menadžera

Promene su izvesne i vrlo brze, navodi sagovornica Forbes Srbija, zato je hvatanje u korak sa brzim promenama imperativ za sve sadašnje i buduće lidere. To podrazumeva obezbeđivanje kvalitetne radne snage, kao i razumevanje mlađih generacija koje dolaze i koje svakako imaju drugačiji pristup poslu. Pronalaženje svrhe poslovanja za sve organizacije biće od velikog značaja, jer mladi upravo to žele, da se identifikuju sa nekim višim ciljevima poslovanja.

Takođe, ESG standardi će biti nešto što će svaka kompanija morati da ispuni. Kriterijumi u oblasti zaštite životne sredine, socijalne politike i korporativnog upravljanja nisu tek puki uslovi koji treba da se zadovolje i što pre precrtaju sa spiska obaveza. Nova industrijska revolucija pored ubrzanog tehološkog razvoja, ističe još jedan važan aspekt, a to je stvaranje odgovornog i održivog biznisa.

„Stoga je moj savet za sve menadžere da budemo zaista odgovorni prema budućnosti, prema našim zaposlenima, partnerima, zajednici, ne smemo da razmišljamo samo o tome kako da napredne tehnologije iskoristimo da poboljšamo i pozicioniramo samo sebe i svoje proizvode i usluge, već o tome kako da nam tehnologija pomogne da svojim poslovanjem poboljšamo i pozicioniramo i svoje ključne stejkholdere i kreiramo novu vrednost za društvo u celini“, zaključuje Bulatović.