Kako je posttraumatski stresni poremećaj napravio milijardera od vijetnamskog veterana Boba Parsonsa

Osnivač GoDaddy i bivši ratni veteran Bob Parsons zasluge za oblikovanje svog života pripisuje marincima, a psihodelicima pripisuje pomoć u izlečenju trauma iz rata. Sada želi da pomogne drugim veteranima da se „vrate kući“.

Bob Parsons vozi svoj golf-kart po krivudavom, suvom zemljanom putu golf terena koji je izgradio u pustinji Sonoran u Skotsdejlu, u Arizoni, izbegavajući guštere, zečeve i ogromne saguaro kaktuse.

Zaustavlja se kod devete rupe, nazvane Catfish, koja gleda na veštačko jezero i okružena je sa tri miliona hektara zaštićenog zemljišta.

Parsonsu je bilo potrebno nekoliko stotina miliona dolara da izgradi i renovira Scottsdale National, koji ima dva terena sa po 18 rupa, kao i „Bad Little Nine“- izuzetno težak teren sa devet rupa.

Pokazuje prema sredini jezera, gde se nalazi mala crna kućica, na kojoj su belim slovima ispisane reči: „Kutija za predloge“.

„Ovo je sjajno mesto za kutiju za predloge“, kaže 75-godišnji Parsons za Forbes.

„Ventilacioni otvor je samo nacrtan. Valjda biste mogli da pokušate.“Na kraju krajeva, Parsons nije postao milijarder tako što je slušao tuđe savete.

Svoje bogatstvo izgradio je zahvaljujući neprekidnom radu i ogromnom zalaganju, često radeći više od 60 sati bez prekida.

Početak u biznisu

Svoju prvu kompaniju, Parsons Technology, koja je razvijala softver za lične finansije i poreske prijave, prodao je kompaniji Intuit za 64 miliona dolara 1994. (što bi danas bilo oko 165 miliona dolara). Godine 1997. osnovao je GoDaddy, kompaniju za registraciju domena, a 2011. prodao je 71 odsto udela za 2,3 milijarde dolara (danas oko 3,4 milijarde).

Danas ima osam kompanija pod okriljem YAM Worldwide, među kojima su Scottsdale National.

Portfelj nekretnina sa tri miliona kvadratnih metara poslovnih objekata i tržnih centara, kompanija za video-produkciju, firma za proizvodnju metalnih proizvoda, lanac prodajnih salona motocikala (uključujući i najveći Harley-Davidson salon na svetu, koji ima kapelu za venčanja, salon za tetoviranje i mali bioskop), njegova kompanija za golf opremu PXG, hedž fond i još mnogo toga.

„U novembru punim 76 godina i nemam nameru da stanem“, kaže Parsons. Njegovo bogatstvo procenjuje se na 4,1 milijardu dolara. „Kada stanem, nadimak će mi biti „Mumbles“ („Mrmljač’). Jednostavno volim da budem deo igre. To je ono što radim.“

Iskustvo sa američkim marincima

Letnji je dan, visoke temperature, a na terenu se nalaze samo tri grupe igrača. To je namerno. Kada je Parsons 2013. kupio posrnuli Golf Club of Scottsdale za 600.000 dolara, imao je previše članova, a do termina za igru bilo je teško doći bez dobrog planiranja i veštine.

Parsons je uložio više od 300 miliona dolara u njegovo preuređenje i proširenje. Uključujući upotrebu eksploziva za rušenje planina i ravnanje zemljišta.

Upotrebljeno je toliko dinamita da je, kako kaže Parsons, „moglo da očisti popriličan broj tunela u Vijetnamu“.

Parsons je 1969. bio stacioniran u provinciji Kvang Nam sa američkim marincima. Nakon toga je članovima saopštio da povećava članarinu za pristup klubu i da uvodi druge promene.

Do 2017. članarina za pristup klubu iznosila je oko 150.000 dolara, što nije bilo van uobičajenog raspona za druge vrhunske privatne golf terene.

Prošle godine ta cifra dostigla je milion dolara, uz dodatnih 80.000 dolara godišnje članarine. Malo ljudi može sebi da priušti klub poput ovog, a dokaz za to je činjenica da Scottsdale National ima samo oko 155 članova.

To znači da nema potrebe unapred zakazivati termin za igru: teren je gotovo svakog dana prazan. A ta početna članarina će samo nastaviti da raste.

„Povećaću je“, kaže Parsons. „Još nisam odlučio koliko, ali kada to uradim, ljudi će to primetiti.“

Privlačenje pažnje bilo je ključno za Parsonsov uspeh. GoDaddy je postao ime koje je poznato gotovo svakom domaćinstvu zahvaljujući provokativnim reklamama tokom Super Bowl-a.

Kompanija učestvovala u snimanju reklama

Godine 2005, tokom Super Bowla, GoDaddy je emitovao reklamu u kojoj je bivša Playboy manekenka Kendis Mišel parodirala „kvar garderobe“ Dženet Džekson iz poluvremena prethodnogodišnjeg Super Bowla. Nakon emitovanja reklame i izbijanja velike kontroverze, GoDaddyjev tržišni udeo skočio je sa 16% na 25%.

Sledeće godine snimio je još jednu energičnu reklamu sa vozačicom NASCAR-a Danicom Patrik, koja je nagoveštavala mnogo golotinje. GoDaddy, kompanija koja je prodavala nešto „zanimljivo poput piljevine“, kako Parsons kaže, postala je uspešna zahvaljujući svojim viralnim reklamama.

„Zbog njih sam dobio mnogo batina“, kaže Parsons, „ali nema veze – smejao sam se sve do banke.“

Ali Parsonsov život nije oduvek bio tako zabavan. Odrastao je u istočnom Baltimoru, u haotičnom domaćinstvu.

Jedva završio srednju školu, prijavio se u marince

Njegov otac bio je prodavac nameštaja koji je većinu slobodnog vremena provodio kladeći se na konje na hipodromu Timonium Fairgrounds.

Njegova majka, britka i duhovita, ali nestabilna žena, volela je da se kocka u baltimorskim bingo-salama.

Ni u školi nije bilo ništa bolje. Parsons je pao peti razred, ali je nekako uspeo da izbegne ponavljanje. Srednju školu je jedva završio 1968. godine, a potom se prijavio u marince, gde je služio kao pešadinac u Delti četi, 1. bataljonu, 26. marinskom puku.

U martu 1969. godine našao se u pirinčanom polju u Vijetnamu, držeći mitraljez. Bio je svedok strahota na brdu 190 jednom njegovom saborcu pešadincu mina je otkinula ruku, drugi je poginuo, a Parsons je pogođen gelerima i završio u bolnici.

Odlikovanja

Odlikovan je Trakom za borbena dejstva (Combat Action Ribbon), Vijetnamskim krstom za galantnost jer je spasao život jednom saborcu iz marinaca, kao i Purpurnim srcem (Purple Heart).

U martu ove godine marinci su Parsonsu dodelili svoje najviše priznanje, Semper Fidelis Award, koje se dodeljuje Amerikancu koji predstavlja ključne vrednosti Marinskog korpusa – čast, hrabrost i posvećenost.

Parsons svoje uspehe pripisuje marincima. Kada je sa 18 godina stigao u Vijetnam, shvatio je da će verovatno tamo poginuti. Ali svakog dana je sebi govorio da je jedino što treba da uradi jeste da izdrži do sledećeg jutra i prozivke za poštu. I nekako je uspevao.

Posstraumatski stresni poremaćaj i terapije

„Dan po dan možete prebroditi bilo šta“, kaže Parsons, čiji je boravak u Vijetnamu trajao 13 meseci. „Marinski korpus me je naučio da je odgovornost svetinja“.

Ali, kao i mnogim veteranima, rat mu je ostavio posttraumatski stresni poremećaj (PTSP). Pokušavao je sa terapijom kako bi ublažio simptome, ali tek 2018. godine, kada je pročitao knjigu Majkla Polana o terapiji uz pomoć psihodelika How to Change Your Mind, počeo je da razmišlja o korišćenju psihoaktivnih supstanci u lečenju postraumatskog stresnog poremećaja.

Parsonsova treća supruga, Rene, organizovala je odlazak na Havaje. Tu imaju kuću, i on je tamo prošao kroz višednevnu terapiju sa obučenim terapeutom.

„Četiri dana sam bio u tome: prvog dana ajahuaska, drugog dana pečurke“, rekao je Parsons za Forbes 2022. godine. „Trećeg dana sam samo igrao golf. Nikada nisam bolje igrao pat, ni pre toga ni posle.“

Parsons kaže da ga je psihodelična terapija učinila manjim „kretenom“ i osobom s kojom je lakše slagati se.

„Ono što volim da kažem jeste da je prošlo 48 godina od rata i da sam se konačno vratio kući“, kaže on. „I to nije nikakva glupost“, dodaje.

Donacije za istraživanje psihodelika

Od tada je postao jedan od najizdašnijih donatora istraživanja psihodelika.

Donirao je pet miliona dolara za osnivanje Parsons Research Center for Psychedelic Healing pri Icahn School of Medicine na Mount Sinai u Njujorku, kao i dva miliona dolara Multidisciplinarnom udruženju za psihodelične studije (MAPS).

„Namerno ne ulažem u psihodelike“, kaže on. „Ako bih to radio, imao bih manji kredibilitet. A iskreno, meni taj novac nije potreban.“

Dok Parsons vozi golf-kart od jednog terena do drugog maše jednoj četvorki igrača na 12. rupi.

„Pogledajte, imamo neke retke golfere“, šali se.

Po terenu su razbacane ploče koje odaju počast različitim jedinicama američkih marinaca. Parsons se zaustavlja pored jedne od njih, posvećene njegovoj jedinici bio je strelac, vojna oznaka 0311 i dugo je posmatra.

„Sve što sam postigao dugujem Marinskom korpusu“, kaže Parsons. „Oni su bili moja prva prava porodica. Naučili su me svemu što znam“, kaže.

Vil Jakovič, novinar Forbes