Kako je tim Ekonomskog fakulteta rešio problem velikoj globalnoj korporaciji i pobedio na takmičenju u SAD

Tim Ekonomskog fakulteta u Beogradu osvojio je prvo mesto na takmičenju iz poslovne analitike koje je organizovano na poslovnoj školi prestižnog Univerziteta u Ajovi.

Pobednički tim su činile saradnice Ekonomskog fakulteta i alumnistkinje EKOF Case Study kluba Ksenija Đikanović, Anastasija Lončarević i Jovana Mileusnić, a predvodili su ih akademski mentor Mladen Stamenković i industrijski mentor Nikola Marković.

Zadatak koji su morale da reše na takmičenju bio je usmeren ka analizi poslovnih podataka o upravljanju zaposlenima u 15 fabrika globalne korporacije Ball i kreiranje strategije koja bi omogućila povećanje zadovoljstva radnika i posledično efikasnosti.

Pokrovitelj takmičenja bila je upravo kompanija Ball, a kako za Forbes Srbija kaže njihov mentor, vanredni profesor Ekonomskog fakulteta Mladen Stamenković, pobeda tima iz Srbije na jednom od najprestižnijih takmičenja samo je potvrda da je znanje studenata tog fakulteta potpuno uporedivo sa znanjem njihovih kolega širom sveta.

Kaže da je na takmičenju koje važi za jedno od najpopularnijih tog tipa u Americi bilo dosta jakih timova i da je tim sa Ekonomskog fakulteta bio jedini koji nije sa američkog kontineta.

U žiriju su bili potpresednik kompanije Ball za ljudske resurse, globalni direktor za analitiku u kompaniji Heineken, direktor napredne analitike u kompaniji Walmart i direktor finansija u Google Cloud-u.

Problem odliva kadra

Kako objašnjava profesor Stamenković, konkretan zadatak je bio da daju primer najbolje fabrike budući da je kompanija Ball suočena sa velikim odlivom zaposlenih, pa su „locirali“ fabrike koje stoje bolje što se toga tiče i analizirali šta je dobro kod njih, a šta su problemi u drugim fabrikama.

Kako su na kraju rekli predstavnici žirija, ideja tima iz Beograda je bila „ready to use“, odnosno takva da se već sutra može početi sa njenom implementacijom.

„Zadatak nije bio jednostavan i trebalo je rešiti i problem operacija, ali i postupanje HR tima. Imajući u vidu zadovoljstvo koje žiri nije skrivao ostaje da se vidi da li će se to rešenje možda i primeniti“, dodaje profesor.

Šta je rešenje?

Kako za Forbes detaljnije objašnjava Anastasija Lončarević, članica pobedničkog tima, jedan deo analize kojoj su pristupili odnosio se na operative parametre kojima se meri efikasnost u fabrikama, poput podataka koliko radnika odlazi, koliko su godina na tom poslu, a drugi deo analize se ticao zadovoljstva radnika i HR ankete.

„Ta anketa koju oni rade jednom godišnje obuhvata i pitanja da li žele da ostanu dugoročnije u firmi, kako gledaju na senior menadžment i njihovi ogovori pokazali su da se radnici uglavnom žale na fleksibilnost rada i komunikaciju sa senior menadžerima. Naše rešenje se upravo zbog toga odnosilo na to kako da se poveća fleksibilnost i doprinese boljem tretmanu radnika. Takođe smo predložili da se ovakve ankete sprovode ubuduće na mesečnom nivou, a ne godišnjem“, objašnjava sagovornica.

Takođe su sagledavali ovaj slučaj kroz primere drugih većih kompanija među kojima je Starbaks koji je, na primer, uveo fleksibilnije smene.

„Ball je specifičan sistem, zaposleni imaju smene od po 12 sati što znači da tri dana rade, tri dana imaju pauzu i nije baš jednostavno dati rešenje kada je u pitanju takav način rada. Ipak, mi smo predvideli da bi rešenje moglo biti u tome da radnici biraju i zakazuju smene preko aplikacije kako bi efikasnije i brže dogovarali rasporede, ali i zamene kada im nešto iskrsne jer u postojećem sistemu nemaju tu mogućnost da ih zameni kolega kada su sprečeni da dođu na posao“.

Anastasija smatra da bi ovo rešenje doprinelo fleksibilnosti i zadovoljstvu radnika i da bi sprečilo da radnici odlaze iz firme u velikom broju.

Takođe navodi da je stav predstavnika firme Ball bio veoma pozitivan i da su rekli da im se rešenje čini dobrim i da bi nesumnjivo došlo do promene ako bi ga primenili.

Anastasija priča i da su se članice tima brinule oko toga da li će uspeti da daju adekvatno rešenje jer nijedna od nih tri nije konkretno specijalizovana za ovu oblast, ali da su se posavetovale sa profesorima na čijim predmetima se uči o tome.

Da osmisle ovo rešenje koje će biti primenljivo imale su dve nedelje, a kako kaže, mnogo im znači to što su ih predstavncii Ball korporacije u Beogradu pozvali naredne nedelje u posetu kompaniji kako bi im predstavile rešenje, ali i da sagledaju stanje kod njih u fabrici,

Učešće na takmičenju bilo im je, kaže, veliki izazov jer je poslovna analitika specifična oblast i nisu baš bile sigurne šta će se tražiti. Njihov odlazak na takmičenje podržale su dve domaće kompanije.

Saradnja privrede i fakulteta

Ekononomski fakultet u Beogradu već pet godina ima Case study club kao vannastavnu aktivnost.

EKOF Case Study Club osnovan je sa idejom da omogući saradnju privrede i fakulteta u cilju što bolje pripreme studenata, kako za brojna lokalna i međunarodna takmičenja, tako i za što bolji početak njihove karijere.

Klub broji četrdesetak izabranih studenata po generaciji, koji prolaze dvogodišnji program radionica fokusiranih na praktičnu primenu već stečenog znanja, kao i razvoj tehničkih veština potrebnih u poslovnom svetu.

Predavači na radionicama su uglavnom stručnjaci koji imaju veliko iskustvo u industriji finansijskog savetovanja.

Inicijalne radionice se baziraju na izgradnji osnovnih veština kao što su govorništvo i prezentovanje, primenjivanju najboljih praksi u cilju brže i jasno predstavljene analize poslovnog problema, metodologiji i primerima strukture za rešavanje poslovnih problema, odnosno Case Study-ja.

Program obuhvata i dvomesečne celine koje su posvećene praktičnoj primeni alata iz oblasti marketinga, menadžmenta, finansija i trgovine. Pored radionica, svakog semestra studenti imaju priliku da sve naučeno primene na internim takmičenjima u rešavanju realnih poslovnih problema.

Tim EKOF Case Study Club se može pohvaliti brojnim nagradama u proteklim godinama kako na lokalnim tako i regionalnim i međunarodnim takmičenjima.

Kako objašnjava Anastasija Lončarević, u okviru ovog kluba organizuju se radionice, prezentacije veština, radi strategija analize tržišta i stiču veštine koje studentima kada završe fakultet mogu biti od velike pomoći da se snađu na tržištu rada.

„Praktično nas taj program priprema za rad u kompanijama gde možemo primeniti ono što smo na fakultetu naučili“, kaže ona za Forbes i dodaje da se još tokom osnovnih studija preko Case study takmičenja zaposlila u jednoj revizorskoj kući, a da je sada na master studijama.