Kako se ultrabogati štite od otmica, napada na decu i gorih scenarija: Cena telohranitelja ima šest cifara

Milijarderi odnosno ultrabogati su zabrinutiji za svoju bezbednost nego ikada. Tenzi­je su porasle nakon smrtonosne pucnjav­e u kojoj je u decembru stradao generalni direktor UnitedHealthcare-a Brajan Tompson. Usledilo je januar­sko kidnapovanje osnivača francuske kriptovalute Davida Balanda. Njega su otmičari dva dana držali zbog otkupa i unakazili mu šaku. A potom i aprilski napad paljevinom na kuću milijardera Stiva Sarovica, pri čemu je osumnjičeni, prema navodima tužilaštva, uputio i pretnje otmicom i zahtevima za otkup.

Porast mržnje prema bogatima

Ovi napadi dešavaju se u trenutku kada se nezadovoljstvo zbog nejednakosti u bogatstvu, ratova u inostranstvu i ekstremno polarizovane politike intenzivira. Nedavno istraživanje Emersona pokazalo je da 41% birača uzrasta 18–29 godina smatra „prihvatljivim“ navodno ubistvo Tompsona od strane Luiđija Manđonea (Manđone negira krivicu). Kompanija za upravljanje rizicima Nisos zabeležila je i porast od 41% onlajn pretnji upućenih direktorima u šest nedelja nakon pucnjave.

Pouzdanih timova nema dovoljno

Zbog svega toga najbogatiji Amerikanci, kao i kompanije koje ih zapošljavaju, povećali su angažovanje ličnog obezbeđenja poslednjih meseci, potvrdilo je 13 firmi za Forbes. Pet ih kaže da je broj upita među najvećima ikada, dok četiri tvrde da je apsolutno najveći. Allied Universal, najveći pružalac usluga privatnog obezbeđenja na svetu, beleži čak 1.500% više zahteva za procenom pretnji u odnosu na isto vreme prošle godine.

„Mnoge kompanije su sada veoma nervozne“, kaže Džejms Hamilton, konsultant u Gavinu de Bekeru i osnivač Hamilton Security Group-a. Novi klijenti su u nepovoljnom položaju, objašnjava on, jer nema dovoljno kredibilnih agencija da pokriju sve. Mnoge su već zauzete dugoročnim ugovorima. „Ako mi kažete: ‘Hej, želimo čoveka na 90 dana dok se situacija ne smiri’, meni to kao vlasniku biznisa ne odgovara“.

Razmnožili se lažni stručnjaci za zaštitu

Manjak standarda doveo je i do rasta broja prevaranata koji se na internetu predstavljaju kao profesionalci za zaštitu. Industrija je regulisana na nivou saveznih država. Negde postoje strogi zahtevi za licenciranje, a negde gotovo nikakvi.

„Veoma je, veoma lako glumiti pripadnika zaštite“, kaže Kris Falkenberg, osnivač Insite Risk Management-a. „Potrebna vam je državna licenca – par dana obuke. Dozvola za nošenje oružja? Takođe relativno laka. Kupite sunčane naočare i, praktično, izgledate kao zaštitar“.

Koliko košta istinska sigurnost?

Angažovanje iole uglednog telohranitelja može da košta „samo“ oko 120.000 dolara godišnje. Ali stručnjaci retko preporučuju samo to. Većina američkih milijardera nema stalnog telohranitelja. Češći su:

• 24/7 tim koji onlajn prati pretnje i curenje ličnih podataka — 200.000–300.000 $ godišnje
• Lični vozači s obukom za bezbednost — 250.000–500.000 $ (za dvojicu)
• Rezidencijalno obezbeđenje (kamere, naoružani stražari) — 750.000 $ do preko milion dolara
• Zaštita tokom putovanja — cena varira prema lokaciji

Kompletan tim za zaštitu — koji uključuje sve navedeno, plus povremene telohranitelje s medicinskom obukom i stručnjake koji proveravaju destinacije pre dolaska milijardera — košta najmanje dva miliona dolara godišnje, a često znatno više. Pojedini članovi tima zarađuju oko 200.000 dolara.

Zakerberg kao primer „zlatnog standarda“ zaštite

Te troškove ponekad pokriva poslodavac kao deo kompenzacionog paketa. Poreski propisi SAD dopuštaju odbitak kada postoji dokaziva pretnja. Prošle godine Snep je platio 2,8 miliona dolara za lično obezbeđenje izvršnog direktora i suosnivača Ivana Spigela. Alfabet je izdvojio 8,3 miliona za direktora Sundara Pičaija. Meta je za zaštitu Marka Zakerberga i njegove porodice utrošila 24,4 miliona.

Zakerberg verovatno dodatno plaća bezbednost iz sopstvenog džepa. Prema proceni dvojice eksperata, ima jedan od najvećih timova zaštite među američkim milijarderima. Oko 20 stalno zaposlenih.

„Neverovatno je avanturističan i bavi se svakojakim ludim stvarima jer sebi može da priušti“, kaže Majkl Džulijan, direktor MPS Security. „Taj čovek ima ceo tim gde god da krene, pa i kad trči ili vozi brdski bicikl. Ima tim koji se bavi samo vodenim sportovima, obučen za sve spasilačke procedure“.

Najopasniji sektori: Farmacija, energija, zdravstvo i osiguranje

Iako je očigledno da poznate ličnosti trpe veći rizik, pretnje su posebno izražene i za one koji rade u „sektorima koji izazivaju bes“, kaže Majkl Evanof, bivši šef američkog Biroa za diplomatsku bezbednost (2017–2020), a sada direktor bezbednosti u kompaniji Verkada. „To su farmacija, energetika, zdravstvo i osiguranje“.

Češće od nasilja: Prevare iz kruga najbližih

Pretnje mogu biti nasilne, ali najčešći zločin s kojim se milijarderi suočavaju jeste prevara. Često od rođaka, sadašnjih ili bivših zaposlenih i drugih osoba iz ličnog okruženja. Nezadovoljan zaposleni može, recimo, lažno predstaviti troškove u izveštaju. To je zadatak za forenzičkog računovođu, a ne za tim fizičkog obezbeđenja.

Najveći strah: Bezbednost dece

Većina anksioznosti bogataša vrti se oko njihove dece, koja mogu biti meta otmice, zlostavljanja od negovatelja ili, jednostavno, rizika i nezgoda tipičnih za svako dete. Najopasniji su momenti prelaska s mesta na mesto, naročito u rutinskim obrascima poput odlaska na vannastavne aktivnosti.

Škola je u pravilu bezbednija, ali nije bez rizika. Amanda Juri, osnivač Manhattan Private School Advisors, kaže da čak ni elitne institucije ponekad ne proveravaju zaposlene kako treba niti imaju osnovne mere poput zaključanih ulaza i kontrole identifikacije. Roditelji sve češće biraju školu prema nivou bezbednosti, naročito za predškolce.

„Nivo straha među višim slojevima u Njujorku i njihovom decom najveći je do sada. I ne samo u Njujorku. Radimo svugde. Isto čujemo i u Los Anđelesu“, dodaje Juri, napominjući da ratovi u Ukrajini i Gazi povećavaju nervozu.

Uprkos rastu briga, decu milijardera retko prati telohranitelj, u školi ili drugde. Deci je to često neprijatno, a roditelji strahuju da će im ukinuti normalan život. „To je nezdravo — više od ‘helikopter’ roditeljstva, to je pristup ‘razgrtanje snega’“, kaže Juri. „Pametni su i znaju šta će biti s detetom koje ima milijarde, a ne ume da funkcioniše samostalno“.

Tajna zaštita: Nevidljivi timovi i skriveni uređaji za praćenje

Jedno rešenje je zaštititi decu, a da ona to ni ne znaju. Den Linski iz kompanije Krol navodi da je jednom poslao ekipu u civilu na koledž ćerke klijenta koji je dobijao pretnje. „Do danas, verujem da ona nikada nije shvatila da je bila pod zaštitom“. U drugom slučaju, ćerka klijenta locirana je usred noći nakon što joj je telefon ostao bez baterije.

Roditelji ponekad skrivaju uređaje za praćenje u predmetima koje deca nose, neretko bez njihovog znanja. U školama se zapošljavaju radnici obezbeđenja koji izgledaju kao obični zaposleni. Neka deca idu u školu pod drugim prezimenima, što je češće kod mlađih, koji možda ni ne znaju svoje puno ime.

„Sada je prioritet – za godinu će splasnuti“

Dok su bogati trenutno hiper-fokusirani na zaštitu sebe i porodice, sektor lične bezbednosti raste. Ali to verovatno neće potrajati. „Ako se haos ne pojača i napadi na direktore ne postanu učestaliji, ljudi će zaboraviti“, kaže Falkenberg. „Sada su veoma fokusirani, a za 12 meseci biće mnogo manje. Suđenje Luiđiju Manđoneu pojačaće zabrinutost, pa će ona ponovo splasnuti. Pamćenje je vrlo kratko“.

Monika Hanter-Hart, novinarka Forbes