„Kalifornija je na putu samodestrukcije“: Milijaderi najavljuju egzodus zbog predloga poreza za najbogatije

Inicijativa koja bi mogla da uvede porez na najbogatije stanovnike Kalifornije navodno bi mogla da podstakne milijardere Lerija Pejdža i Pitera Tila da napuste saveznu državu. Drugi imućni stanovnici osudili su tu ideju. Njeni zagovornici tvrde da bi mogla da generiše i do 100 milijardi dolara. Predlog još nije razmatran ni od državnih zvaničnika ni od birača.

Til, suosnivač kompanija Pejpal i Palantir, kao i suosnivač Gugla Leri Pejdž, vodili su razgovore o smanjenju svojih veza sa Kalifornijom do kraja godine zbog predloga poreza na milijardere, objavio je Njujork Tajms, pozivajući se na osobe upoznate s njihovim razmišljanjem.

Til vodi investicionu firmu Thiel Capital. Mogao bi da otvori kancelariju kompanije u nekoj drugoj saveznoj državi. Uz planove da više vremena provodi van Kalifornije. Pejdž je, prema pisanju Tajmsa, podneo dokumenta za osnivanje tri društva sa ograničenom odgovornošću na Floridi.

Porez bi najviše pogodio srednju klasu

Bil Ejkman se uključio u raspravu, nazvavši Kaliforniju državom koja je „na putu samouništenja“. Dodao je: „Holivud je već gotov, a sada će i najproduktivniji privrednici otići, noseći sa sobom poreske prihode i otvaranje radnih mesta“.

Milijarder Čamat Palihapitija napisao je na mreži X da bi predložena inicijativa dovela do „egzodusa najtalentovanijih privrednika u državi“. Oni bi odlučili da „grade svoje kompanije u manje regresivnim državama“. Tvrdi da bi srednja klasa bila najviše pogođena ovim porezom.

Za sada nije jasno da li bi guverner Kalifornije, demokrata Gevin Njusom, uopšte podržao ovaj predlog. On se poslednjih godina protivio porezima na bogatstvo. Sličan predlog 2024. godine je nazvao „sramotnim“.

Kako bi milijarderi bili oporezovani

„Zakon o porezu na milijardere za 2026.“ predviđa oporezivanje stanovnika Kalifornije čija neto imovina premašuje milijardu dolara po stopi do 5% njihove imovine. Oni koji na dan 1. januara 2026. imaju najmanje 20 milijardi dolara imovine bili bi suočeni sa jednokratnim porezom od milijardu dolara. Ukoliko bi predlog bio usvojen, Pejdž bi se suočio sa porezom od približno 12,8 milijardi dolara. Uz dodatni jednokratni porez od milijardu dolara. Til i Palihapitija platili bi oko 2,35 milijardi, odnosno 60 miliona dolara.

Predlog zakona podneo je sindikat zdravstvenih radnika Service Employees International Union-United Healthcare Workers West. Oni navode da bi zakon mogao da prikupi do 100 milijardi dolara od 200 milijardera u državi. Oko 90% ovih poreskih prihoda bilo bi usmereno na zdravstvenu zaštitu. Dok bi 10% finansiralo programe pomoći u hrani i obrazovanju. Prema navodima sindikata, ovaj prihod bi nadoknadio gubitak milijardi dolara iz saveznog i državnog budžeta za zdravstveni sistem Kalifornije.

Kancelarija analitičara zakonodavstva Kalifornije i Odeljenje za finansije saopštili su ranije ovog meseca da bi porez prikupio desetine milijardi dolara. Ali, napominju da bi se ti prihodi verovatno smanjivali za stotine miliona dolara godišnje kako milijarderi budu odlučivali da napuste državu. Drugi protivnici tvrde da bi zakon podstakao milijardere da odu iz Kalifornije. I da bi porez na bogatstvo postavio presedan koji bi kasnije mogao da pogodi i srednju klasu, oduzimajući imovinu porodicama sa srednjim prihodima. Zagovornici zakona osporavaju ove tvrdnje, navodeći da milijarderi ne mogu izbeći porez premeštanjem imovine van države jer oporeziva imovina obuhvata globalnu imovinu. Kao i da srednja klasa ne bi bila pogođena jer se porez odnosi isključivo na ultrabogate.

Egzodus prkosi ekonomskoj teoriji

Kongresmen Ro Kana, demokrata iz Kalifornije, izjavio je da bi porez na milijardere u toj državi bio „dobar za američke inovacije“, I da argumenti prema kojima bi milijarderi napustili državu „prkose zdravom razumu i ekonomskoj teoriji“. Kana, koji predstavlja okrug u kome se nalaze tehnološki giganti poput Envidije, Epla i Intela, rekao je da Sjedinjene Države ne mogu da imaju „ekstremnu koncentraciju bogatstva“ dok su „zdravstvena zaštita, briga o deci, stanovanje i obrazovanje nepriuštivi“. On je naveo da bi Džensen Hvang iz Envidije, koji bi prema ovom zakonu bio suočen sa poreskim obavezama od 9,2 milijarde dolara, i dalje osnovao AI giganta zbog talenta u oblasti zaliva San Franciska. I da ne bi brinuo da bi jednog dana „možda morao da plati porez od 1% na [svoje] milijarde“.

Nije izvesno da li će inicijativa prikupiti dovoljan broj potpisa da se nađe na glasačkom listiću u novembru 2026. godine. Za to je potrebno 874.641 potpis, nakon čega bi se o njoj glasalo na nivou cele države. Ukoliko bi je većina birača odobrila, zakon bi, prema pravilima Kalifornije o glasačkim inicijativama, mogao biti izmenjen ili ukinut od strane državnog zakonodavstva. Još nije poznato koliko je potpisa do sada prikupljeno. Predlagači su obavezni da obelodane podatke kada se dostigne prag od 25%, ali poreski predlog do juče još nije dostigao taj nivo.

Pejdž je druga najbogatija osoba na svetu sa procenjenom neto vrednošću od 257,6 milijardi dolara, dok je Hvang osmi najbogatiji sa bogatstvom od 165,4 milijarde dolara. Til, 84. najbogatija osoba na svetu, raspolaže imovinom procenjenom na 27 milijardi dolara. Bogatstvo Ejkmana i Palihapitije procenjuje se na 9,5 milijardi, odnosno 1,2 milijarde dolara.

Taj Raš, novinar Forbes