Ko će naslediti milijarde Đorđa Armanija nakon njegove smrti?

Svetski poznati italijanski modni dizajner Đorđo Armani preminuo je u 92. godini. Italijan je ostavio dubok trag u modnoj industriji i, uprkos brojnim preuzimanjima u industriji i spajanjima konglomerata, uspeo je da zadrži kompaniju u svojim rukama.

Njegovo bogatstvo je Forbes procenio na 11,3 milijardi dolara u najnovijem merenju. To ga rangira na 177. mesto u svetu. Njegovo putovanje u modnoj industriji počelo je nakon što je napustio medicinski fakultet i pridružio se vojsci. Zatim je počeo da radi kao dekorator izloga u milanskoj robnoj kući La Rinašente.

Potom je počeo da dizajnira odeću za Nina Čerutija. Sredinom 1970-ih pokrenuo je sopstvenu liniju sa partnerom Serđom Galeotijem. Njegov proboj došao je sa garderobom za glumca Ričarda Gira u blokbasteru Američki žigolo iz 1980.

Od tada se proširio na modne detalje, parfeme, šminku i sportsku odeću, kao i na dizajn enterijera, nekretnine, restorane i hotele. Od 2008. je vlasnik košarkaškog kluba Olimpija Milano.

Kompanija je prošlu godinu završila sa 2,3 milijarde evra prihoda i 398 miliona evra EBITDA. Prihod je opao za pet procenata u odnosu na prethodnu godinu, dok je EBITDA pala za 24%.

Pripremio dokument o nasleđivanju još 2016

Deceniju pre smrti, Armani je takođe pripremio dokument o tome kako će se podeliti njegova imovina. Nije imao dece kojoj bi ostavio kompaniju, pa se u javnosti godinama mnogo spekulisalo.

Rojters je dokument dobio pre dve godine. Prvi deo se tiče upravljanja kompanijom, dok se drugi bavi pitanjem očuvanja radnih mesta.

U prvom dokumentu se navodi kako bi naslednici trebalo da pristupe mogućem kotiranju kompanije na berzi. Ali, tek pet godina nakon njegove smrti. I kako da postupaju u slučaju preuzimanja i spajanja.

Što se tiče izgleda samog brenda Armani, dokument se obavezuje na „traženje čistog, modernog, elegantnog i nenametljivog stila sa velikom pažnjom posvećenom detaljima i upotrebljivosti“.

Ko su naslednici?

Prema Rojtersu, Armanijevi naslednici biće njegova sestra Rosana i još troje rođaka (nećake Silvana i Roberto, i nećak Andrea Kamerano) koji rade u kompaniji. Tu je i dugogodišnji kolega Pantaleo Delorko i dobrotvorna fondacija.

Statuti dele akcijski kapital kompanije u šest kategorija sa različitim pravima glasa i ovlašćenjima. Dopunjeni su mogućnošću izdavanja akcija bez prava glasa.

Sličan aranžman kao sa Roleksom

Armani je takođe osnovao fondaciju 2016. godine, koja ima samo simboličan udeo u kompaniji. Prema statutu, namenjena je da igra ključnu ulogu u očuvanju posla koji je započeo sa partnerom Serđom Galeotijem pre nego što je sam vodio kompaniju nakon njegove smrti 1985. godine, dodaje Rojters.

Svrha fondacije je da investira u dobrotvorne projekte i održi Armanijev uticaj na grupu.

Statut fondacije, koji je Rojters takođe dobio, predviđa da fondacija mora da upravlja svojim udelom sa ciljem stvaranja vrednosti, očuvanja radnih mesta i poštovanja vrednosti kompanije.

Kaže se da aranžman donekle podseća na model koji je implementirao osnivač Roleksa Hans Vilsdorf. On je 1960. ostavio kompaniju fondaciji, koja i danas kontroliše prestižni brend satova.

Armani je uvek branio nezavisnost svoje kompanije i odbacivao ideju spajanja. Posebno sa francuskim grupama koje su preuzele italijanske brendove poput Gučija, koji je sada u vlasništvu Keringa.

Statut kompanije takođe uključuje obavezu „opreznog pristupa akvizicijama usmerenim isključivo na sticanje znanja koje kompanija ne poseduje – bilo da se radi o tržištu, proizvodima ili kanalima prodaje“.

Takođe predviđa raspodelu polovine neto dobiti akcionarima.

Svako moguće kotiranje akcija na berzi zahteva pozitivan glas većine direktora, i to „tek nakon pet godina od stupanja na snagu ovih dokumenata“.

Marko Rabuza, novinar Forbes Slovenija