Ko je Ahmed el Šara: Od teroriste na američkoj poternici do „veoma jakog vođe“
Nedavna poseta Ahmeda el Šare Beloj kući bila je istorijski događaj. Postao je prvi sirijski predsednik koji je ikada posetio Belu kuću. Prošao je dugačak put od bliskog saradnika Abu Bakra el Bagdadija i Ajmana el Zavahirija. I teroriste, čija je glava bila ucenjena na 10 miliona dolara.
Sve je u poseti sirijskog predsednika bilo raritetno i neuobičajeno. Zvaničnom susretu prethodila je i partija basketa, koja je neodoljivo podsetila na nekadašnje loptanje Borisa Tadića i Ivice Dačića. Sirijskom predsedniku su na nepoznatoj lokaciji, pretpostavlja se u Vašingtonu, društvo pravili visoki američki vojni zvaničnici, admiral Bred Kuper i brigadni general Kevin Lambert, uz sirijskog ministra spoljnih poslova Asada el Šajbanija.
Kuriozitetima ovde ipak nije kraj. I ovaj treći svakako je najneobičniji, i jednako začuđujući, ukoliko je u današnjoj realpolitici išta više čudno. Naime, Ahmed el Šara (poznat i kao Abu Mohamed el Golani) stavljen je na američku listu globalnih terorista 24. jula 2013. godine zbog aktivnog učešća u al-Nusra Frontu. Njih su SAD označile kao terorističku organizaciju i sirijsku filijalu Al Kaide. SAD su otišle i korak dalje. Ponudile su nagradu od 10 miliona dolara za informacije koje bi dovele do njegovog lociranja, hapšenja ili zarobljavanja.
Uspon na vlast
Šara je postao de fakto lider Sirije, vodeći postrevolucionarnu prelaznu vladu od 8. decembra 2024. do 29. januara 2025. godine. Kada je imenovan za predsednika Sirije na Konferenciji o pobedi sirijske revolucije održanoj u Narodnoj palati, lov na njegovu glavu zvanično je obustavljen. Delom i zato što su Al-Šara i grupa HTS (Hajat Tahrir al-Šam koju je on predvodio) prekinuli veze sa Al-Kaidom 2016.).
Nakon što je svrgnut režim Bašara al-Asada, Vlada SAD, preduzela je veliku diplomatsku akciju. Poslali su zvaničnike da se sastanu sa Šarom u Damasku. Takođe je skinula sankcije kao vid priznanja napretku nove sirijske vlade i ispunjavanju američkih zahteva. Ovaj slučaj neodoljivo je podsetio na američku saradnju sa Osamom Bin Ladenom, tokom sovjetsko-avganistanskog rata (1979-1989). Tada su SAD i Saudijska Arabija preko pakistanske obaveštajne agencije finansirale i naoružavale avganistanski pokret otpora mudžahedina.
Ni tadašnja, kao verovatno ni sadašnja, američka administracija nije pomislila da stvari mogu da pođu po zlu.
Mir, tih i povučen, čovek sa sporednih vrata
Ko je onda čovek, čiji život je već sada materijal za roman. Koji je do skoro bio terorista, da bi slavodobitno godinu dana kasnije ušao u Belu kuću. Doduše kroz sporedna vrata, umesto kroz glavni ulaz na Zapadnom krilu koji se koristi prilikom poseta većine stranih lidera. Oprez je očigledno bio prisutan, kroz ovaj „prigušeni’ doček.
Ahmed Husein el Šara rođen je u Rijadu, u porodici srednje klase koja nije bila ekstremistička. Detinjstvo mu nije dalo toliko vremena da se okrene religiji. Radio je u očevoj prodavnici. To interesovanje pobuđeno je tek u njegovoj sedamnaestoj godini. Tada je počeo da odlazi u sunitsku školu Shafi, nosi tunike i pletene kape. Tih, prijatan, nenametljiv, inteligentan, štreber, tako su ga doživljavali njegovi drugovi iz škole. Potpuni opozit onome što će uslediti kasnije.
Druga Intifada posebno je uticala na njega, kao i osećaj dužnosti prema Palestini. Za napad 11. septembra u Americi svojevremeno je izjavio da „svako ko bi u islamskom svetu rekao da zbog toga nije bio srećan bi lagao“. Iako mu je bilo „žao nevinih žrtava“.
Ulazak u priču
Nakon dve godine studiranja na univerzitetu u Damasku, odlučuje da se kao vojnik stavi na raspolaganje Al Kaidi u Iraku. Tu niže činove za vrlo kratko vreme. Iako je to demantovao u jednom intervjuu iz 2021. godine, spominjala se i njegova bliska veza sa Abu Musabom el Zarkavijem, jordanskim džihadistom koji je bio poseban trn u oku američkoj vojsci.
Nakon njegovog ubistva 2006. el Šara je kratko boravio u Libanu. Potom se ponovo vratio u Irak u osvit tamošnjeg građanskog rata. Američke vlasti su ga uhapsile, i pet godina je proveo u kaznenim centrima, od Abu Graiba do kampa Kroper. Šara je uspeo da ubedi iračke vlasti koje su ga držale da je lokalni Iračanin, a ne strani borac. Irački akcenat i pseudonim Amdžad Mudafar bile su karte iz njegovog špila kako bi lakše preživeo zatvorske dane. Bio je pušten iz zatvora 2011.
Put ka sirijskom imperatoru
Bez kuke i motike na Bliskom istoku teško da nastaju lideri. Revolucije su ipak nezadovoljstvo malih ljudi, ne uhlebljenih. Ni u Siriji nije bilo drugačije.
Mnogi američki vojnici koji su položili živote u akcijama Pentagona po zalivu prevrnuli bi se u grobu kada bi videli ko je šetao kolonadom Bele kuće pre nekoliko dana. S obzirom na to sa kime je Šara u prošlosti sarađivao. Emir Al Kaide, Ajman el Zavahiri avgusta 2011. zadužio je Šaru da vodi njihovu ispostavu u Siriji. Abu Bakr el Bagdadi, kasniji prvi lider Islamske države dao mu je 50.000 dolara za formiranje grupe. U tome su mu pomogli viši operativci iz centralne komande Al Kaide. Nastao je Front al-Nusra (Džabhat el-Nusra). Nju je Zavahiri zamislio kao široku koaliciju islamističkih militantnih grupa predvođenih Šarom u Siriji. Sa direktnom odanošću centralnoj komandi Al Kaide.
Već tada njegov sirijski nacionalizam nadilazi zahtevanoj džihadističkoj putanji. Kormilo pokreta je od 2012. bilo u njegovim rukama. Kao i spoznaja američke administracije koga treba da se plaše. Već 2013. al-Nusra, kao i njen lider, uveliko su bili na terorističkoj listi. Opravdano?
Bez dileme.
Pod vođstvom Šare, al-Nusra front i Džabhat Fateh al-Šam počinili su niz ratnih zločina, samoubilačkih bombaških napada, prisilnih preobraćenja, etničkog čišćenja i sektaških masakra nad sirijskim hrišćanskim, alavitskim, šiitskim i druzskim manjinama. Samo u bombardovanju Al-Midana početkom 2012. godine, ubijeno je 26 ljudi, a ranjeno 63. Četiri godine kasnije u južnoj Hami masakrirana su 42 civila. Zločini su počinjeni i u Hatli, gde je broj ubijen šiita po nekim procenama bio 60. Bombaški napadi u Tripoliju, Bejrutu (iranska ambasada), bili su samo deo terorističkog rezimea koji je poznat.
Sirija pre svih
Al-Nusra, sa druge strane, postaje predusretljiva u saradnji sa drugim pobunjeničkim grupama zainteresovanim za svrgavanje Bašara al Asada. Uprkos zahtevima Islamske države da kohabitacija nije opcija. Disonantni tonovi na relaciji Islamska država – Al Kaida – al-Nusra završavaju se deklaraciom i fomiranjanjem islamskog emirata u Siriji koji je bio kratkog daha. Na američku operaciju „Inherent Resolve“, vazdušna kampanja koalicije predvođene SAD protiv Islamske države u Siriji, el Šara, u retkoj javnoj izjavi, opisuje kao „vazdušne napade kao napad na islam“ i upozorava zapadnu javnost: „Ovo je ono što će bitku odvesti u srce vaše zemlje, jer muslimani neće stajati kao posmatrači gledajući kako im sinove bombarduju i ubijaju na njihovim zemljama, dok vi ostajete bezbedni na svojim zemljama“.
Ispostaviće se da je u srce te iste zemlje, otišao bez bombi.
Nakon ponovnog uspona al-Nusre i razilaženja sa Al Kaidom, Šara formira Hajat Tahrir el-Šam (HTS). Al-Nusri pridružili su se pokreti Liva el-Hak, Džejš el-Suna, Ansar el-Din front i Nur el-Din el-Zenki. Time je približno dobio oko 6.000 novih boraca. Bio je ovo neuspešan pokušaj da se u očima Zapada zamaskira al-Nusra kao teroristička organizacija. Pod vođstvom el-Šare, Idlib doživljava značajan razvoj. Postaje najprosperitetniji region Sirije uprkos tome što je istorijski bio njena najsiromašnija provincija. U tom području nikli su novi luksuzni tržni centri, stambena naselja, uz snabdevanje električnom energijom 24 sata dnevno. To je nadmašilo ono u Damasku. Obrazovne ustanove su uključivale univerzitet sa 18.000 studenata.
Rušenje Asada
Krajem novembra 2024, Šara je predvodio HTS u svojoj ofanzivi odvraćanja agresije pro-Asadove Sirijske arapske armije. Iako je bilo glasina da je ubijen u ruskim vazdušnim napadima, pojavio se u Alepu početkom decembra. Tu je urgirao da se omogući hrišćanskom stanovištu nesmetan život. Njegov ultimativni cilj, svrgavanje Asada, ironično, prvo su saznali Amerikanci, u intervjuu Si-En-Enu. Eksplicitno se obavezao da će zaštititi manjinske grupe i izneo planove za uspostavljanje vlasti zasnovane na institucijama.
Nakon unutrašnje konsolidacije započeo je ozbiljne diplomatske aktivnosti. Zluradi bi možda rekli i pranje svoje biografije kroz udovoljavanje interesa stranih sila. Uključujući i raspuštanje mnogobrojnih pobunjeničkih frakcija, poput one pod kontrolom Turske, kao i kurdske.
Prva delegacija koja ga je posetila nakon dolaska na vlast bila je Turska. Ko god je jurio njegovu glavu za 10 miliona, mogao je momentalno da se sa tim novcem oprosti nakon posete asistenta sekretara Stejt departmenta, Barbare Lif. To je bila prva američka formalna poseta Siriji nakon 10 godina.
Najvažnija priznanja
Početkom januara 2025. nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok i francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro bili su prvi visoki zvaničnici iz zemalja članica Evropske unije koji su otputovali u Damask od pada Asada.
(Fred) Aster diplomatski ples nastavio je kroz čestitku Trampu povodom njegove inaoguracije. Ruska delegacija, krajem januara, predvođena zamenikom ministra spoljnih poslova Mihailom Bogdanovim posetila je Damask. Tako su potvrdili podršku Moskve suverenitetu i teritorijalnom integritetu Sirije nakon pada Asadovog režima.
Šlag na tortu, odnosno Ovalna soba, imala je i svoju uvodnu epizodu. Sirijski predsednik posetio je sedište Ujedinjenih nacija u Njujorku kako bi prisustvovao i govorio na 80. zasedanju Generalne skupštine UN u septembru 2025. godine. Njegova poseta, označila je istorijski trenutak, jer je tada postao prvi sirijski šef države koji je učestvovao na Generalnoj skupštini UN još od 1967. godine. Tokom svog boravka u Njujorku, održao je i govor.
Aboliran je i verbalno. Sada više nije terorista, već je za Trampa „jak lider, čvrst momak, koji je imao nezgodnu prošlost“, kaže Tramp „kao i svi mi“. I ne samo to.
Ono što je sigurno je da Tramp voli čvrste momke, ne čvršće i od njega doduše. Da li je Šara čovek od poverenja ili budući bumerang kao bin Laden samo će vreme pokazati.