Ko je Tom Barak: Biznismen i optuženik koji je Trampa doveo na vlast

Tom Barak, amerikanac libanskog porekla bio je najzaslužniji za dolazak na vlast Donalda Trampa 2016. godine, čiju je politiku mnogostruko kreirao. Njegovu bogatu poslovnu karijeru obeležili su razni poduhvati – kupovina „Nedođije“ Majkla Džeksona, prodaja fudbalskog kluba Paris Sen Žermen, otkupljivanje dugova poznatih osoba. I skandali. Godine 2019. protiv njega je podignuta optužnica da je udruženo delovao kao agent UAE, a takođe se njegovo ime spominjalo u aferi vezanoj za seksualnog predatora Džefrija Epstina. Na njegovom ranču Ronald Regan je čuvao konje, a ni skvoš sa saudijskim prinčevima nije mu bio stran.

Sedamdesetsedmogodišnji Tom Barak je bogati biznismen koji je svoje bogatstvo izgradio od ulaganja u nekretnine. Osnovao je firmu za privatne kapitalne nekretnine Colony Capital, koja je preimenovana u DigitalBridge 1991. godine. Barakovi baba i deda bili su libanski hrišćani koji su emigrirali 1900. u Sjedinjene Države iz Zahlea, trećeg najvećeg grada u Libanu, nakon Bejruta i Tripolija. Barak je odrastao u Kalver Sitiju u Kaliforniji, otac mu je bio prodavac u radnji, a majka sekretarica. Često je naglašavao da iza svih njegovih uspeha stoji feničansko poreklo.

Godine 1969. Barak je diplomirao na Univerzitetu Južna Kalifornija (USC), gde je bio deo tamošnjeg ragbi tima. Zatim je pohađao pravnu školu USC Gould, u kojoj je bio urednik časopisa Southern California Law Review, pre nego što je dobio titulu doktora prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u San Dijegu. Njegovo prvo advokatstvo iskustvo vezuje se za kancelariju Herberta Kalmbaha, ličnog advokata predsednika Ričarda Niksona.

Veza sa Bliskim Istokom i skvoš sa saudijskim princom

Te 1972. godine kompanija ga je poslala u Saudijsku Arabiju, gde je ni manje ni više igrao skvoš sa tadašnjim saudijskim princom. Njegova spona sa bogatim Saudijcima dodatno je ojačala tokom službovanja u korporaciji Fluor, američkoj multinacionalnoj inženjerskoj i građevinskoj firmi, sa sedištem u Teksasu (Irving). Koliko je ta kompanija postojana govori i podatak da su joj prihodi u 2023. godini iznosili skoro 16 milijardi dolara.

Barak je direktno učestvovao na relaksiranju diplomatskih odnosa Saudijske Arabije i Haitija, kroz svoje veze sa saudijskim vrhom ali i Žan Klod Duvalijeom, tadašnjim nosiocem vlasti u ovoj karipskoj državi. Godine 1982, Barak je služio kao zamenik podsekretara Ministarstva unutrašnjih poslova Sjedinjenih Država pod Džejmsom Vatom u Reganovoj administraciji. Regan mu je verovao, pa je tako i tajna služba smeštala svoje trkačke konje na njegov ranč kojio se nalazio u blizni Reganovog ranča del Sielo, sa kojima su kasnije pratili i čuvali tadašnjeg američkog predsednika.

Koren odnosa sa Trampom

Njegove konekcije sa Trampom vuku korene iz 1985. godine kada je je Barak prodao petinu udela u robnim kućama Aleksander. Tramp je 1988. pristao da mu plati 410 miliona dolara za potpuno vlasništvo nad hotelom Plaza, a kasnije je obe ove nekretnine izgubio u stečaju. Ipak, za trajnije partnerstvo sa Trampom, koje je usledilo decenijama kasnije, bilo je neophodno da prođe puno vremena obeleženog raznoraznim poslovnim putešestvijama.

Godine 1990. Barak je osnovao Colony Capital, sa početnim ulaganjima fondova Bass, GE Capitaa, Eli Broad, Meril Linč. Barak je ostvario 50% profita u prve dve godine fokusirajući se na imovine pod stečajem, uključujući federalnu korporaciju Resolution Trust.

Pola milijarde u Libanu, Majkl Džekson, Kušner

Barak je bio svuda, ili kako bi Amerikanci rekli „he was all over the place“. Uložio je 200 miliona dolara u nekretnine na Bliskom istoku, 534 miliona dolara u nenaplative nemačke zajmove za nekretnine, a dao je i 24 miliona dolara pozajmice kultnoj fotografkinji Eni Libovic. Otkupio je dug od 22,5 miliona dolara ranča Neverland, nekadašnjeg dom superzvezde Majkla Džeksona, čime je postao većinski vlasnik kroz dogovore sa Džeksonom.

Godine 2015, Neverland, tada uveliko preimenovan u ranč Sycamore Valley, je nakon velikih renoviranja kompanije ćerke Colony NorthStar stavljen na aukciju za 100 miliona dolara, koliko je za nju tražila i aukcijska kuća Sotbi godinu dana kasnije. Šestosobna vila od 1170m2 u normandijskom stilu, sa jezerom, vodopadom, bazenom, teniskim terenom, filmskom dvoranom od 500 kvadrata i binom na kraju je prodata za „simboličnih“ 22 miliona dolara milijarderu Ronaldu Burklu, porodičnom prijatelju familije Džekson.

Barak je pregovarao i o pravima na bušenje sa Manom Al Otaibom, bivšim ministrom nafte i mineralnih resursa Ujedinjenih Arapskih Emirata pod predsedništvom šeika Zajeda bin Sultana Al Nahjana, a kasnije i sa Otaibinim sinom, ambasadorom Jusefom Al Otaibom, o prodaji udela od 41 miliona dolara u hotelu Raffles L’Ermitage Investicionoj upravi Abu Dabija.

Poslovao je i u Kataru, gde je u saradnji sa katarskim investicionom fondom (kojem je 2012. godine prodao fudbalski klub Paris Sen Žermen) kupio produkcijsku kuću Miramaks za 600 miliona dolara, koje je kasnije prodao katarskoj medijskog grupi beIN Medija.

Godine 2010. njegova veza sa Trampom dobija na težini. Godinu dana nakon što je Džared Kušner oženio Donaldovu ćerku Ivanku, Barak je otkupio 70 miliona dolara duga Džereda Kušnera na projektu poslovne zgrade na Petoj aveniji 666. Kušner je kasnije izbegao bankrot kada je Barak pristao da smanji svoje obaveze nakon Trampovog zahteva, koji mu ovu uslugu nikada nije zaboravio.

Po podacima Forbsa iz 2013. godine njegova kompanije je posedovala 34 milijarde dolara u imovini, uključujući 16 milijardi dolara u komercijalnim nekretninama i fondovima, a tada je Barakovo bogatstvo procenjeno na najmanje milijardu dolara. U to vreme bio je 833. najbogatija osoba na svetu i 375. najbogatija osoba u Sjedinjenim Državama. Već sledeće godine izgubio je status milijardera.

Godine 2017. želeo je da preuzme još jedan vruć kesten, kompaniju Harvija Vajnstina The Weinstin Company, koja je grcala nakon seksualnih optužbi protiv njenog vlasnika. Po pisanju Njujork Tajms inicijalni dogovor o akviziciji je propao jer je Vajnstin tražio previše novca.

Tramp 2016. i okretanje ka Bliskom istoku

Barak je podržao Donalda Trampa tokom predsedničkih izbora u Sjedinjenim Državama 2016. Bio je glavni prikupljač sredstava za Trampovu kampanju kroz komitet super PAC „Rebuilding America Now“, koji je prikupio 23 miliona dolara. Barak je oduvek znao kada i kome da pozajmljuje novac, pa je tako preporučio Trampu da angažuje Pola Manaforta za svog menadžera kampanje.

Barak ga je prvi put upoznao 1970-ih, kada su obojica radili za Saudijce i živeli u Bejrutu. Godine 2007. Barak je pozajmio Manafortu 1,5 miliona dolara za refinansiranje kuće u Hemptonsu. Manafortu je ovo na kraju bila medveđa usluga, pošto je kasnije osuđen za poresku i bankovnu prevaru na suđenju u Virdžiniji 2018, za koju je priznao, kao i za njegov politički konsultantski rad u Ukrajini u sklopu sporazuma o priznanju krivice sa specijalnim tužiocem Robertom Milerom.

Investicija u Trampa, momentalno mu se isplatila. Tokom prvih 18 meseci Trampove administracije, Colony NorthStar je prikupila 24% od svojih 7 milijardi dolara investicija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) ili Saudijske Arabije.

Barak je aprila 2016. obnovio prepisku sa jednim od svojih poslovnih partnera, ambasadorom UAE Jusefom Al Otaibom, uveravajući ga da Tramp želi da ulaže u tu zemlju. „Ti imejlovi su bili početak neverovatne transformacije gospodina Trampa od kandidata koji je vodio kampanju protiv muslimana, u predsednika koji se raduje boravku na kraljevskim dvorovima u Rijadu i Abu Dabiju“, pisao je za Njujork Tajms Dejvid Kirkpatrik, koji je ovo okarakterisao kao svedočanstvo o Barakovom „jedinstvenom mestu u Trampovom svetu“. Barak je kasnije spojio Otaiba i Džareda Kušnera, koji su ubrzo počeli i da se viđaju.

Kontroverze, Emirati, Epstin

U julu 2021. ministarstvo pravde SAD otpečatilo je optužnicu od sedam tačaka u kojoj se navodilo da je Barak zajedno sa svojim pomoćnikom Metjuom Grajmsom i zvaničnikom UAE Rašidom Al Malikom Alšahijem, delovao kao agent UAE od 2016. do 2018. godine. U optužnici se takođe navodilo da je Barak dao više lažnih izjava tokom razgovora sa organima za sprovođenje zakona u junu 2019. godine.

Bio je u zatvoru dva dana pre nego što je pušten na slobodu uz garanciju od 250 miliona dolara, obezbeđenu sa pet miliona dolara u gotovini. Optužnica je proširena u maju 2022, uključivši navode da je Barak tražio stotine miliona dolara investicija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, nezakonito lobirajući kod Trampove administracije. U oktobru 2022. godine, u intervjuu sa istražiteljem Stejt departmenta, koji je vođen da bi se utvrdilo da li bi Baraka predstavljala pretnju nacionalnoj bezbednosti kao ambasador, propustio je da navede imena četiri Emiraćana, koji su u ime vlade UAE delegirani Baraku kako bi uticai na Trampovu kampanju.

U Americi nije nezakonito lobiranje za strane vlade, ali je prethodno neophodna registacija koja potvrđuje da neko radi kao strani agent. Godine 2022. Barak i Metju Grajms proglašeni su nevinim.

Nakon što je oslobođen izjavio je u jednom intervjuu da je dolazio iz sveta biznisa, ali i da su politički vladari Emirata takođe biznismeni, koji su želeli da ostvare određeni interes koji nije bio neprikladan ili politički, i da su na čelu kompanija poput Mubadale, Idea, QIA iz Katara bili „sjajni mladi profesionalci“. Za tužioca Milera je izjavio da je „radio svoj posao i da o njemu ne može da kaže ništa loše“.

Neki analitičari su njegov neodređen stav po pitanju izbora za američkog predsednika u okviru kampanje 2024 tumačili kao nedvosmislenu zahvalnost demokratama koji su ga oslobodili optužbi. Na pitanje dal i bi ponovo savetovao Trampa odgovorio je „imam poštovanje za Trampa, i trenutnog predsednika, ali ne, to je opasna igra, ja sam biznismen, i imam svoj ugao, čudno je vreme za ljude iz biznisa da ulaze u politiku“.

Mnogi ga i danas smatraju za sivu eminenciju koja stoji iza Trampa, kroz moć, poznanstva, finansije.

Barak je bio prijatelj osuđenog seksualnog prestupnika Džefrija Epstajna, milionera čije bogatstvo je i danas plod spekulacija. U knjizi „Vatra i bes“ novinar Majkl Volf je Baraka opisao zajedno sa Trampom, kao „musketare noćnog života sa Epstinom tokom 1980-ih i 1990-ih“. Postoje i osnovane sumnje da je Epstin 2016. godine zakazao sastanak sa ruskim UN izlasanikom Vitalijem Čurkinom, bivšim izraelskim premijerom Ehudom Barakom i Tomom Barakom u svojoj kući na Menhetnu. Tom je odbio da komentariše ove navode.

Njegova porodica živi u Los Anđelesu. Poseduje planinski ranč od 1.200 hektara u blizini Santa Barbare u Kaliforniji, kao i vinograde i sobu za degustaciju u centru Santa Barbare. Barak je 2014. godine kupio kuću u Santa Monici za 21 milion dolara, koju je kasnije prodao za 35 miliona dolara, što je tada najviša cena za rezidenciju u toj oblasti. Godine 2017. kupio je kuću od 15,5 miliona dolara u Aspenu u Koloradu. Razveo se 2016. godine, a trenutno je u vezi sa američkom televizijskom voditeljkom Hedli Gembl, i ima šestoro dece.