Koliko je bogat čovek koji će krojiti svetsku ekonomiju: Ulaganja u firme, nekretnine i konje

Kevin Vorš, izbor predsednika Donalda Tramp za čelnika Federalnih rezervi, pojavio se u utorak ujutro pred Senatskim odborom za bankarstvo na saslušanju u cilju dobijanja potvrde. Dok je odgovarao na zabrinutost demokrata u Senatu u vezi sa nezavisnošću Feda i pritiscima predsednika, Vorš je uglavnom izbegavao da govori o detaljima svog bogatstva.

Senatorka Elizabet Voren već je ranije kritikovala njegovu nepreciznu finansijsku prijavu. Pored optužbi da je loše upravljao krizom iz 2008. dok je bio guverner Feda od 2006. do 2011. i nazvala ga „izabranom marionetom predsednika Trampa“, Voren je istakla da njegova prijava „ne otkriva u potpunosti obim njegove imovine“. To stvara neposredne probleme. „Jedan ili više njegovih desetina fondova i entiteta mogli bi da poseduju akcije u zabranjenim finansijskim institucijama, a javnost to nikada ne bi saznala“. To se navodi u izveštaju od 15. aprila koji je objavio njen odbor.

Na prekjučerašnjem saslušanju, Voren je nastavila da pritiska Vorša čiji je tast milijarder i Trampov prijatelj Ronald Lauder. Pitala ga je da li njegov Juggernaut Fund L.P. ulaže u firme pod kontrolom Kine ili u kompanije povezane sa Trampom i njegovom porodicom ili sa Džefrijem Epstinom. Vorš je odgovorio da će „ta imovina biti prodata“ ukoliko bude potvrđen. U finansijskoj prijavi podnetoj 10. aprila naveo je da imovina nije detaljno prikazana „zbog postojećih ugovora o poverljivosti“.

Bogata supruga

Očigledno nije bio naročito otvoren kada je reč o ličnim finansijama. U prijavi je naveo sopstvenu imovinu u rasponu od 135 do više od 226 miliona dolara. Kao i dodatnih 56 do 95 miliona dolara za svoju suprugu, naslednicu kozmetičkog carstva Estée Lauder, Džejn Lauder. Ona je u kompaniji radila skoro tri decenije. I dalje je član upravnog odbora. Forbes procenjuje njeno bogatstvo na dve milijarde dolara, od čega tri četvrtine potiče iz njenog udela u kompaniji koju je osnovala njena baka 1946. godine. I bez njenog bogatstva, Voršova imovina znatno premašuje onu aktuelnog predsednika Feda Džeroma Pauela. On je prošle godine prijavio između 19 i 75 miliona dolara.

Veći deo njegovog bogatstva vezan je za rad u porodičnoj kancelariji Drakenmilera, Duquesne Family Office. Tu Vorš radi od 2011. godine. Njegova dva najveća ulaganja – oba pod nazivom Juggernaut Fund, LP i vredna više od 50 miliona dolara svaki – deo su te firme. I nije jasno u šta fondovi ulažu.

Ulaganja u brojne firme

Vorš takođe poseduje između 250.000 i 500.000 dolara u desetinama startapa i privatnih kompanija. Uključujući softverskog giganta Dejtabriks, developera AI data centara Kruso, platformu za predviđanje tržišta Polimarket i kompaniju SpaceX Ilona Maska. Nije precizirano da li prijavljene vrednosti predstavljaju iznos u trenutku ulaganja ili trenutnu vrednost.

Mnoga od tih ulaganja – uključujući i kripto firme – drže se preko entiteta DCM Investments 10, povezanog sa Drakenmilerovom kancelarijom i fondovima kojima upravlja Abstract Ventures iz San Franciska.

Vorš navodi i 72 entiteta pod nazivom THSDFS LLC, takođe povezane sa Drakenmilerom, uz samo jedno konkretno ulaganje u blokčejn turističku platformu TravelXChange. Pretragom podataka Komisije za hartije od vrednosti otkrivena su dodatna ulaganja tih firmi u fintech kompanije Affirm i Chime, dijagnostičku firmu Veracyte i platformu za prodaju karata StubHub. Takođe je prijavio obaveze između tri i 12 miliona dolara, uključujući kapitalne obaveze prema osam tih firmi.

Nekretnine i konji

Zanimljivi su i detalji o nekretninama: kuća od 12 miliona dolara sa četiri spavaće sobe u Palm Biču (na njegovo ime), penthaus od osam miliona dolara u njujorškom kvartu NoLiTa (na ime njegove supruge), četiri povezane nekretnine u Ist Hemptonu vredne ukupno 18 miliona dolara, kao i udeo u dve ergele trkačkih konja.

Za razliku od supruge, Vorš ne potiče iz milijarderske porodice. Rođen je u Olbaniju, u porodici gde je otac proizvodio školske uniforme, a majka bila novinarka. Diplomirao je javnu politiku na Stenfordu 1992, a zatim završio pravo na Harvardu. Karijeru je započeo u Morgan Stenliju 1995, a 2002. prešao u administraciju Džordža Buša kao specijalni pomoćnik za ekonomsku politiku – iste godine kada se oženio Džejn Lauder. Nekoliko godina kasnije, 2006, nominovan je u Upravni odbor Federalnih rezervi.

Tokom poslednje dve decenije bio je član upravnih odbora kompanija poput UPS i Coupang, kao i konsultant u investicionoj firmi Cerberus Capital Management.

Veliki prihodi

Ti angažmani su mu doneli značajne prihode. Samo u 2025. zaradio je između 6,3 i 11,4 miliona dolara, uključujući 10,2 miliona od Duquesne i 750.000 od Cerberus-a. Kao i honorare za govore za kompanije poput BTG Pactual, Eli Lilly, TPG i Warburg Pincus. Prema podacima Komisije za hartije od vrednosti, njegove akcije u UPS-u i Kupangu vrede oko tri, odnosno devet miliona dolara.

Ovo nije prvi put da je Vorš blizu funkcije predsednika Feda. Tramp ga je razmatrao 2017, ali se na kraju odlučio za Pauela. To je odluka za koju je kasnije rekao da žali. Ako Vorš bude potvrđen, moraće da se odrekne većine svojih investicija i funkcija u roku od 90 dana. Uključujući i one povezane sa Drakenmilerom i fondovima Abstract Ventures.

To bi moglo biti loše po njega ako neka od investicija – poput SpaceX-a – izađe na berzu sa procenom od čak dva biliona dolara nakon tog roka. U svakom slučaju, bogatstvo njegove supruge i porodice Lauder verovatno bi moglo da ublaži eventualne gubitke.

Đakomo Tonjini, novinar Forbes
Simon Melvin, novinarka Forbes