Koliko su bogati Dončić i Tejtum, dve najveće zvezde NBA finala, a koliko vlasnici njihovih klubova
Boston Seltiksi, koje vodi Vik Grusbek, pokušavaju da osvoje rekordnu 18. NBA titulu, dok Mark Kjuban, Miriam Adelson i Dalas Maveriksi žele da osvoje drugi šampionat u istoriji franšize.
Nakon što su Boston Seltiksi prošlog ponedeljka pobedili Indijana Pejserse na njihovom terenu i plasirali se u svoje drugo NBA finale u tri godine, vlasnik Vik Grusbek je iskoristio trenutak da oda počast legendarnoj figuri franšize koja je tog dana preminula. „Sve što sada mogu da mislim je da smo danas izgubili velikog Seltika, Bila Voltona, jednog od najvećih svih vremena”, rekao je direktor Seltiksa preostalom delu publike u Indijanapolisu. „Ovo je posvećeno Bilu”.
Grusbek je imao samo dvadesetak godina kada je Voltonov povratak pomogao Seltiksima da osvoje svoju 16. NBA titulu 1986. godine, ali njegova strast prema franšizi datira mnogo pre nego što je predvodio grupu investitora koja je kupila tim za 360 miliona dolara 2002. godine. Rođen u Bostonu, navijao je za Seltikse celog života, a kada su se Grusbek i njegova porodica vratili u grad 1990-ih, kupio je sezonske karte i seća se kako je vodio svoju malu ćerku na utakmice.
Kada je preuzeo vlasništvo nad timom nekoliko godina kasnije, njegov primarni cilj nije bio da se obogati – iako su Seltiksi sada četvrti najvredniji tim u NBA. Grusbek je čak i suvlasnicima održao isti motivacioni govor. „Rekao sam svima, ‘Ulazite zbog ljubavi, a bićemo plaćeni u uživanju’”, seća se. „To je bio jedini cilj – osvojiti šampionat, a ne zaraditi novac”. Seltiksi su to i uradili, osvojivši titulu 2008. godine, a tim može dodati rekordnu 18. titulu svojoj slavnoj istoriji.
Ali čak i ako zarađivanje mnogo novca nije bio Grusbekov cilj, to nije sprečilo franšizu da to uradi. Seltiksi su 18. najprofitabilniji tim u sportu, generišući procenjeni prihod od 269 miliona dolara iz operativnog poslovanja u poslednje tri sezone. Po proceni Forbes, Boston sada vredi 4,7 milijardi dolara, uključujući dug, što je povećanje od oko 1.200% u odnosu na cenu koju su Grusbek i njegovi partneri platili. Taj eksponencijalni rast se takođe pretvorio u znatno bogatstvo; Forbes procenjuje da porodica Irvinga Grusbeka, Vikovog oca, vredi 1,8 milijardi dolara.
Nisu jedini koji se bogate zahvaljujući rapidnom rastu NBA u ovom veku. Mark Kjuban je kupio Dalas Maverikse za 280 miliona dolara 2000. godine, a Forbes je u oktobru procenio vrednost franšize na 4,5 milijardi dolara, tri mesta iza Seltiksa. Šezdesetpetogodišnji milijarder je navodno unovčio mnogo nižu cenu, prodavši većinski udeo prošle godine Miriam Adelson, udovici predsednika i direktora Las Vegas Sendsa, Šeldona Adelsona, i njenoj porodici po procenjenoj ceni od 3,5 milijardi dolara. Prodaja Maveriksa je nesumnjivo donela značajnu korist Kjubanovom bogatstvu od 5,4 milijarde dolara, a u jedinstvenom obrtu, on i dalje kontroliše košarkaške operacije.
Od 1998. godine, kada je Forbes počeo da prati sportske franšize, vrednosti NBA timova su u proseku porasle za oko 2.200%. Seltiksi i Maveriksi su među 10 timova koji su doživeli najveći rast u tom periodu. I bez obzira na to koji tim ove godine podigne trofej Lerija O’Brajena trofej, taj rast ne pokazuje znake usporavanja. NBA se navodno približava novim ugovorima o medijskim pravima koji bi ligi doneli 76 milijardi dolara tokom 11 godina, što je više nego dvostruko veći iznos od prethodne prosečne godišnje stope.
„Pomalo se smejem sudbini što je sve tako poraslo u vrednosti”, kaže Grusbek. „Ko je znao? Nisam znao. Nikada ne bih tvrdio da sam znao da će timovi ovoliko vredeti”.
Boston Seltiksi
Za Grusbeka, ideja o vlasništvu nad timom počela je sa njegovim ocem. Irving, uspešan preduzetnik sam po sebi, osnovao je Continental Cablevision 1963. godine i spojio ga sa telekom kompanijom US West 33 godine kasnije. U 1980-im, stariji Grusbek je razmišljao o kupovini Boston Red Soksa, ali kako njegov sin kaže, „Nikada nije dobio ponudu koja mu je imala smisla”.
Do tada, Vik je već krenuo sopstvenim preduzetničkim putem. Pravna škola ga je dovela na zapadnu obalu, ali je napustio karijeru korporativnog advokata u korist MBA-a sa Stanforda i karijere kao venture kapitalista. Počeo je u vreme kada se internet tek oblikovao i postigao velike uspehe sa kompanijama kao što su digitalni trgovac eToys.com, veb pretraživač i portal Lycos i medicinska tehnološka kompanija Conor Medsystems.
Sa nešto kapitala na svom računu, Grusbek je pronašao novu ideju u potpuno drugoj industriji. Nakon što se sa porodicom preselio nazad u Boston 1990-ih, odmah je uživao u bogatoj sportskoj sceni grada – pored kupovine sezonskih karata za Seltikse, imao je i mesta za Nju Ingland Petriotse, Boston Red Sokse i Bruinse. Košarka se, međutim, pokazala kao jedinstvena prilika. Seltiksi, seća se, su popunjavali samo oko pola svoje arene za svaku utakmicu, a tim je delimično bio u vlasništvu ograničenog partnerstva koje je trgovalo na njujorškoj berzi, pružajući jasan uvid u poslovanje sa pozitivnim novčanim tokom.
Samouveren u viziju koju je imao da unapredi tim, Grusbek se sastao sa tadašnjim vlasnikom Seltiksa, Plom Gastonom, u njegovom domu na Menhetnu. Deset minuta kasnije, izašao je sa dogovorom. „Svako sa Vol Strita je mogao da ode i kupi ovaj tim jer je bio listiran, bio je tamo”, kaže Grusbek. „Ali ja sam bio taj koji je obavio poziv i dobio sastanak, i on je naveo ono što je nazvao ludom cenom, a ja sam je odmah prihvatio i uspeo da realizujem”.
Ta cifra je bila 360 miliona dolara, a Grusbek nije imao ni približno toliko. Sa tri i po meseca da prikupi novac, stavio je hipoteku na svoju kuću, poslao nepovratni depozit od osam cifara i pozajmio 50% cene prodaje. Da obezbedi ostatak, Grusbek je okupio grupu od više od 20 partnera, uključujući svog oca, kopredsednika Bain Capitala Stivena Paljuku i suosnivača TPG Capitala Dejvida Bondermana. Grupa, Boston Basketball Partners, završila je kupovinu 2002. godine.
Grusbek je preuzeo upravljačku funkciju kao guvernera Seltiksa, poziciju za koju NBA zahteva da bi imao najmanje 15% vlasništva u franšizi. Ali širok spektar vlasnika je igrao u korist franšize. Na primer, Paljuka je bio ključan u dovođenju bivšeg velikana Seltiksa, Denija Ejndža, nazad u franšizu kao direktora košarkaških operacija. Pod hiperkompetitivnim Ejndžom, Seltiksi su doveli buduće članove Kuće slavnih Kevina Garneta i Reja Alena da se udruže sa dugogodišnjim igračem franšize Polom Pirsom. Tim je osvojio NBA šampionat 2008. godine, trenutak o kojem Grusbek kaže da misli „svakog dana”, i plasirali su se u plej-of u 15 od poslednjih 16 godina.
Košarka je takođe otvorila vrata za još jedan poduhvat za Grusbeka. U 2019. godini, pokrenuo je Cincoro Tequilu zajedno sa svojom suprugom, Emiliom Facalari, suvlasnicom Los Anđeles Lejkersa, Dženi Bas, suvlasnikom Milvoki Baksa, Vesom Edensom i članom Kuće slavnih koji im je svima uzeo nekoliko šampionata, Majklom Džordanom. Cincoro je prodao oko dva miliona boca u poslednjih pet godina, prema Grusbeku, i nedavno je dodao nove investitore, uključujući legendarne sportiste Serenu Vilijams, Dereka Džetera i Majkla Strahana.
Grusbekova životna priča je takođe inspiracija za NBC sitkom Extended Family (producirao je njegov prijatelj, suvlasnik Red Soksa Tom Verner).
Dalas Maveriks
Kao i njegov kolega iz Seltiksa, Mark Kjuban je oduvek imao strast prema košarci. Diplomirao je na Univerzitetu u Indijani 1981. godine, iste godine kada je legendarni trener Bob Najt osvojio svoju drugu nacionalnu titulu sa Husijersima. Kao vlasnik Dalas Maveriksa, Kjuban je stekao reputaciju superfana, sedeći pored terena, navijajući za svoj tim i povremeno dobijajući tehničku grešku.
Do trenutka kada je Kjuban kupio franšizu za 280 miliona dolara 2000. godine, već je bio prilično bogat. Sin radničkih roditelja, osnovao je softversku kompaniju MicroSolutions 1983. godine i prodao je sedam godina kasnije za šest miliona dolara. „Na dan kada sam prodao MicroSolutions, skinuo sam sat i rekao da više nikada neću nositi sat jer ne želim da budem na tuđem vremenu”, rekao je nedavno u emisiji The Draymond Green Show. Usledila je kratka penzija, ali nije dugo trajala. Kjuban se 1995. udružio sa starim kolegom sa fakulteta, Todom Vagnerom, i kupio Broadcast.com, tada nazvan AudioNet, koji je istraživao ideju da obezbedi navijačima pristup prenosima igara izvan njihovih tržišta.
Kompanija je imala problema, nije mogla da pronađe pravi medij i čak je eksperimentisala sa kratkotalasnim radiom pre nego što su Kjuban i Vagner učinili sve onlajn. Kako je dot-com balon rastao, Broadcast.com je imao najbolji IPO u to vreme, premašivši tržišnu kapitalizaciju od milijardu dolara prvog dana trgovanja. Jednu godinu kasnije, 1999. godine, Jahu je kupio kompaniju za 5,7 milijardi dolara (a zatim zatvorio sajt 2002. godine), donoseći Kjubanu procenjenu zaradu od 1,1 milijardu dolara nakon poreza.
Nije prošlo dugo pre nego što je Kjuban počeo da troši svoje novo bogatstvo. „Imao sam 40, 41 godinu [i] igrao bih pickup tri do četiri puta nedeljno”, rekao je u Grinovom podkastu. „Dakle, ideja da idem i šutiram sa [Stivom] Nešom i Dirkom [Novickim] i [Majklom] Finlijem i učestvujem u malim utakmicama i da se ne osramotim potpuno tada, bila je kao san”. Kjuban je kupio Maverikse od teksaškog developera Rosa Perota Juniora 2000. godine, priznajući da čak nije ni pregovarao.
Pod Kjubanom, Maveriksi su uživali u bogatstvu uspeha na terenu. Kvalifikovali su se u plej-of 19 od poslednjih 25 sezona i pobedili Lebrona Džejmsa i Majami Hit u finalu NBA 2011. godine.
Njegov mandat nije bio bez kontroverzi, međutim. U 2018. godini, Sports Illustrated je razgovarao sa više od desetak sadašnjih i bivših zaposlenih u detaljnoj istrazi koja je otkrila neprijateljsko radno okruženje u organizaciji Maveriksa. „To je pogrešno. To je odvratno. To nije situacija koju podržavamo”, rekao je Kjuban u odgovoru na Sports Illustrated. Iako je tvrdio da nije znao za skandal, preuzeo je odgovornost i kasnije zaposlio bivšu glavnu službenicu za diverzitet AT&T-a, Sintiju Maršal, kao izvršnu direktorku da očisti organizaciju.
Ali prošlog novembra, Kjubanovo vreme kao većinskog vlasnika Dalasa je završeno kada su Adelson i njena porodica kupili 68% Maveriksa po proceni od 3,5 milijardi dolara, sa opcijom da kupe više. Da bi finansirala dogovor, Adelson je prodala oko dve milijarde dolara vrednosti akcija u Las Vegas Sands Corp. Njen zet, Patrik Dumon, sada služi kao guverner tima, pored svoje uloge glavnog operativnog direktora kompanije za kazina i odmarališta.
Za sada, Kjuban zadržava 27% udela u timu i kontrolu nad donošenjem košarkaških odluka. Kada su ga pitali zašto je prodao udeo u Maveriksima, Kjuban je ukazao na jake veze svojih novih partnera sa industrijom kazina i hotela jer se Teksas već nekoliko godina bori sa legalizacijom kockanja i sportskog klađenja. „Nisu košarkaški ljudi; ja nisam osoba za nekretnine. Zato sam to uradio”, rekao je ko-domaćin emisije Shark Tank za Dalas Morning News.
Borba Adelsonove za legalizaciju kockanja u Teksasu nije bila nikakva tajna, a dodatna parcela zemljišta kupljena od Kjubana preko puta arene Maveriksa, American Airlines Center, nagoveštava aspiracije za kazinom i odmaralištem u Dalasu. Donirala je više od dva miliona dolara političkom akcionom komitetu usmerenom na Teksas 2022. godine, kao i milion dolara direktno guverneru države, Gregu Abotu, prema NBC News. Sa neto vrednošću od 29,7 milijardi dolara, Adelson je drugi najbogatiji vlasnik u NBA, odmah iza vlasnika Los Anđeles Klipersa, Stiva Balmera, čija je procenjena vrednost 122,4 milijarde dolara.
Džastin Birnbaum, novinar Forbes