Koreni Trampove ideje za Kanadu i Grenland: Ko su bile tehnokrate iz vremena Velike depresije
Kako su Donald Tramp i Ilon Mask po sistemu švedskog stola uzeli od tehnokratskog pokreta tridesetih godina prošlog veka ono što su želeli. Deportacije, pritisci na univerzitete, slučaj TikTok, samo su neki od današnjih primera koji deluju da su Trampu došli kao inspiracija kroz pamflete Hauarda Skota, jednog od utemeljivača tehnokratskih ideja. Poslednji put kada su slične ideje bile na političkom stolu vladala je Velika depresija. Da li nas slična sudbina čeka i danas?
Iako spajanje Severne Amerike u jednu naciju i proširivanje njenih granica sve do Panamskog kanala asocira danas isključivo na Donalda Trampa, ideja je zapravo pozajmljena. I prilično stara, skoro stotinjak godina. Naime, „pokret tehnokratije“, bila je grupa nekonformista iz 1930-ih sa velikim idejama o tome kako preurediti američko društvo. Predložili su viziju koja će Severnu Ameriku učiniti visoko produktivnom korišćenjem tehnologije i nauke. Iz ovoga deluje da bi i krilatica i etimologija „Make America Great Again“, mogla na dodatnu eskpertizu autentičnosti.
Tehnokrate su predložile spajanje Kanade, Grenlanda, Meksika, SAD i delova centralne Amerike u jednu kontinentalnu celinu, i nazvali je „Technate“. U slobodnom prevodu to bi bila tehnokratska država.
Na dostupnoj mapi „American Technate“ koja se nalazi na veb stranici američkog Univerziteta Kornel može se videti kako je to tačno bilo zamišljeno. I mapirano. Ovaj radikalni geopolitički predlog došao je iz jednako radikalne organizacije. Ona je bila zasnovana na pseudonaučnoj ekonomiji i autoritarnoj, nacionalističkoj politici.
Velika depresija kao zamajac ideje
Kako se Velika depresija produbljivala ranih 1930-ih, donevši masovnu nezaposlenost i ekonomske probleme koji su trajali od 1929. do 1939. godine, tako su i ideje za njeno iskorenjivanje bile sve radikalnije.
Amerikanci su u očaju tražili niz radikalnih društvenih i političkih rešenja. Jedna od najpopularnijih bila je „Tehnokratija“. Ona je nudila naizgled naučno objašnjenje američkih bolesti, katastrofalne neefikasnosti i sistema plata, u kojem su radnici plaćeni po količini i kvantitetu jedinica koje proizvode.
Tehnokrate su predložile napuštanje poslovanja i predstavničke vlade kao pokretačke snage ekonomije. Želeli su njihovu zamenu masivnim društvenim inženjeringom usredsređenim na „tehničare“. Posebno na inženjere, kao efikasnu, naučnu, antikapitalističku elitu, sposobnu da preorijentiše ekonomski poredak oko racionalne proizvodnje i distribucije.
Od Hauarda Skota do Ilona Maska
Između ovih ideja i tendencija nove američke administracije može se pronaći korelacija. I to ne samo kroz Trampove imperijalističke težnje. Američko Odeljenje za vladinu efikasnost (DOGE) koje je osnovao Tramp, a predvodi tehnološki milijarder Ilon Mask, takođe je izneo viziju efikasnosti smanjenjem birokratije, organizacija, broja državnih službenika, radnih mesta za koje misli da postoje kako bi unapredili određene vrednosti (poput inicijativa za različitost), a koje više državi nisu potrebne. Ovaj pristup „srezati i spaliti“ se takođe uklapa u neke od ideja tehnokrata.
Sadašnje vreme je vreme ekscentričnog mogula Tesle, X-a i drugih kompanija, a pređašnje je imalo neke druge lidere. Tehnokratija se vezuje za harizmatičnog Njujorčanina iz Grinič Vilidža Hauarda Skota, inženjera i ekonomistu. On je zajedno sa grupom kolega i akademika sa Univerziteta Kolumbija 1932. osnovao Tehničku alijansu. Kasnije je evoluirala u Technocracy Inc. Skot i njegovi sledbenici su držali predavanja, objavljivali pamflete i privukli značajan broj sledbenika. Posebno među inženjerima, naučnicima i progresivnim misliocima. Pokret je možda uticao na dizajn budućih koncepata kao što su planirane zajednice i ekonomije koje koriste više automatizacije.
Skot je takođe odbacio svetske poslovne ljude, društvene naučnike, advokate i nastavnike kao „šarlatane“.
Tehnokrate su dakle gledale na izabrane političare kao na nesposobne i zalagali su se za njihovu zamenu stručnjacima iz nauke i inženjerstva, koji bi celishodnije upravljali resursima za dobrobit društva. Ilon Mask je početkom godine prilikom posete Beloj kući izjavio: „Ovde zaista imamo vladavinu birokratije za razliku od vladavine naroda — demokratije. Tehnokrate su ljudi koji su glasali za veliku reformu vlade, i to je ono što će ljudi dobiti“.
Tehnokrate – ideje vodilje i ciljevi
Pokret je 1930-ih bio obrazovna i istraživačka organizacija koja se zalagala za temeljnu reorganizaciju političkih, društvenih i ekonomskih struktura u SAD i Kanadi, oslanjajući se na knjigu pod nazivom „Tehnokratija“ koju je 1921. objavio inženjer po imenu Volter Henri Smit. Ona je obuhvatila nove ideje o menadžmentu i nauci.
Ideološka osnova pokreta bila je izgrađena na uverenju da industrijskom proizvodnjom i distribucijom treba upravljati naučno. Zagovornici su tvrdili da su tradicionalni ekonomski sistemi kao što su kapitalizam i socijalizam bili neefikasni i skloni korupciji. S druge strane bi naučno planirana ekonomija mogla da osigura obilje, stabilnost i pravičnost. Ovaj deo teško da bi Tramp mogao da svari. Svoju ekonomiju bazira na podršci velikim kapitalističkim i ekonomskim divovima, a na štetu radničke klase kako često ume da kaže nekadašnji predsednički kandidat Berni Sanders.
Tokom 1930-ih, članovi su nastojali da zamene tržišnu ekonomiju i političko upravljanje sistemom u kome su stručnjaci donosili odluke na osnovu podataka, efikasnosti i tehnološke izvodljivosti. Tehnokrate su imale za cilj da regulišu potrošnju i proizvodnju na osnovu energetske efikasnosti, a ne na tržišnim silama.
Automatizacija i mehanizacija bi eliminisali potrebu za ljudskim radom, smanjujući radno vreme uz održavanje produktivnosti. Roba i usluge bi se distribuirali na osnovu naučnih proračuna potreba i održivosti. Ovaj deo u današnje vreme bi lako mogao da se podvede pod veštačku inteligenciju, koja rapidno uzima radna mesta.
Deportacije, pritisci na univerzitete, slučaj Tiktok, samo su neki od današnjih primera koji deluju da su Trampu došli kao inspiracija kroz Skotove pamflete.
Krah i vaskrsnuće tehnokratije
Do početka Drugog svetskog rata, popularnost pokreta tehnokratija je značajno opala, ali je on nastavio da bude aktivan. U skladu sa izolacionističkom politikom pokreta, Skot je predložio dramatično povećanje odbrane kontinenta nacije. Vlada je trebalo da u velikoj meri poveća vojnu snagu „regrutovanjem“ svih američkih transportnih, komunikacionih sistema, javnih komunalnih preduzeća, proizvodnih industrija, rudarskih preduzeća i patenata.
Posebno je indikativan predlog da se ugase sve strane novine, radio stanice i reklame.
Sve navedeno tehnokrate nije aboliralo od značajnih kritika. Sindikati, moćniji nego danas, gotovo su u potpunosti podržavali progresivni „Nju dil“ i njegovu zaštitu prava radnika, a ne tehnokrata. Vraćena vera američke javnosti u američku vladu tokom ere Nju dila bila je daleko veća od današnje slabe podrške u njenim političkim institucijama.
Veze današnjeg establišmenta sa rudimentarnom tehnokratijom nisu samo simbolične već i genetske. Maskov deda po majci, Džošua N. Haldeman, bio je značajna ličnost u tehnokratskom pokretu u Kanadi tokom 1930-ih i 1940-ih. Svi Maskovi poduhvati, od električnog automobilskog giganta Tesla, svemirskog programa Spejs X i neurotehnološke kompanije Neuralink, daju prioritet inovacijama i automatizaciji. Teslino zalaganje za autonomna vozila sa pogonom na obnovljivu energiju u skladu je sa ranim težnjama pokreta za energetski efikasnim društvom kojim se upravlja mašinama.
„Švedski sto“
Osim već navedenih primera odstupanja Trampove administracije od ideja tehnokrata, valja napomenuti i da je značajna razlike između sadašnje američke vlade i tehnokrata pristup trgovini koji ostaje čvrsto usađen u slobodno tržište.
Njegovi poduhvati napreduju na konkurenciji i privatnom preduzetništvu, a ne na centralizovanom planiranju pod vođstvom stručnjaka. I dok su tehnokrate verovale u ukidanje novca, plata i tradicionalnih oblika trgovine, Trampova administracija u to očigledno ne veruje.
Tehnokrate su bile zabrinute da će izabrani političari biti vođeni sopstvenim interesima, pa ostaje pitanje kako bi oni sagledavali sadašnju američku administraciju kojoj se itekako zamera mešanje poslovnih interesa sa odlukama vlade. Nebrojano puta su novinari upravo Masku postavljali pitanje, a kasnije i predsedniku Trampu, u kom svojstvu je vodio razgovore sa eminentim zvaničnicima. Kao privatnik ili predstavnik vlade. Na to pitanje neretko je i sam Tramp ostajao zbunjen. Odgovarao je da će se naknadno adresirati postavljeno pitanje.
Iako tehnokratski pokret nikada nije postao dominantna sila, njegove ideje su uticale na kasnije rasprave o temama kao što su naučni menadžment i ekonomsko planiranje. Koncept upravljanja zasnovanog na podacima koji zastupa pokret tehnokratije je deo modernog planiranja. Posebno u oblastima kao što su energetska efikasnost i urbano planiranje. Uspon veštačke inteligencije na sto je ponovo doneo sve ove teme.
Tehnokratski pokret je jednom već doživeo krah, iako su njegove centralne ideje nastavile da utiču i oblikuju savremene debate o simbiozi tehnologije i državnog planiranja. Kakva će biti sudbina ovog novog, modifikovanog tehnokratskog pokreta, koji je od onog prethodnog uzimao po sistemu švedskog stola, samo ono što je želeo, ostaje nam da vidimo. Nadamo se da se u međuvremenu neće dogoditi još neka Velika depresija, koju ćemo morati da uključimo u finalnu analizu.