Liderke BiH biznisa – Žene koje hrabro pomeraju granicu

Pisati o ženama, njihovom uticaju u društvu, promenama koje su pokrenule, kompanijama i radnim mestima koje su kreirale, a biti iznad društvenog narativa koji ih gotovo uvek (pr)osuđuje po različitim kriterijumima (starosti, bračnom statusu, izgledu, izboru profesije, obrazovanju itd.) je nemoguće.

Zašto je važno pisati i govoriti o ženama u biznisu, politici, umetnosti, nauci? Ako se nakratko osvrnemo samo vek unazad, imamo primer prve doktorke medicine u Bosni i Hercegovini Ševale Zildžić-Iblizović, prve akademske slikarke Adele Behr i Mice Todorović, književnice Nafije Sarajlić i Laure Papo Bohoreta, prve školovane skulptorke Ive Despić Simonović i matematičarke Vere Šnajder.

Njihovim biografijama je zajedničko da su se najpre borile za pravo školovanja, jer su škole bile isključivo muške, a kasnije, i da se zaposle, jer je uloga žene u društvu bila isključivo porodična. Danas ipak živimo u društvu u kojem se podrazumeva da će se svi školovati bez obzira na pol. Žene čine polovinu globalnog tržišta rada, međutim značajno su manje zastupljenje na liderskim pozicijama u odnosu na učešće na tržištu.

Da li su prava žena u biznisu i generalno u društvu važna, jesu li ugrožena, da li se karijerni put žena i muškaraca u Bosni i Hercegovini razlikuje? Da li je pol i danas važan poslodavcima prilikom zapošljavanja, zbog mogućnosti da će se radnica odlučiti na trudnoću i porodiljsko odsustvo? To je u određenom broju primera nepoželjna pojava za poslodavca, a poželjna pojava za ekonomski i demografski razvoj jednog društva. Kako to uskladiti i ispoštovati karijerni put žene?

Za Forbes govore prva žena predsednica banke i prva žena članica upravnog odbora banke u Bosni i Hercegovine Sanela Pašić, generalna direktorka i vlasnica liderske kompanije GS-TMT u proizvodnji mašina za obradu metala Snježana Kopruner, generalna direktorka vodeće kompanije za zapošljavanje Mersiha Mehić, i direktorka jedne od najvećih marketinških agencija u Bosni i Hercegovini Zvezdana Žujo.

Prva žena članica upravnih odbora i predsednica banke u BiH – Sanela Pašić

“Ja sam u šali imala običaj da kažem da sam prvih 20 godina karijere provela pokušavajući da dobijem priliku uprkos činjenici da sam žena, a da ću drugih 20 godina provesti dobijajući prilike samo zahvaljujući činjenici što sam žena, ali sad mi se čini da to postaje realna situacija”.

Pašić je poznato ime u bankarskoj industriji u BiH, a trenutno je članica nadzornih odbora četiri banke u regionu i Evropi, a kroz karijeru u bankarstvu vodila je timove kroz različite izazove, uz redovni bankarski posao, bavila se i restrukturiranjem, spajanjem banaka, prolazila je kroz različite transformacije poslovanja u svakodnevnoj interakciji sa hiljadama zaposlenih. Doktorka je ekonomskih nauka i već 16 godina je profesorka, a trenutno predaje na Fakultetu za ekonomiju na Univerzitetu SSST.

“Moja iskustva, kako lična tako i iskustva iz uloge menadžera koji vodi i posmatra ponašanje ljudi u timu, navode me pre svega na uverenje da žena mora uložiti više rada i obrazovanja nego muškarac da bi dobila istu priliku ili platu. Nadalje, iskustva su mi pokazala da žene, ne samo da mogu jednako dobro da nose izazovne uloge, nego da oba pola imaju odlične, ali individualno specifične osobine za pol, koje kad se pravilno iskombinuju po vrsti posla od strane menadžera mogu doneti odlične rezultate za organizaciju. Nadalje, kad posmatram evoluciju odnosa prema poslovnoj ženi u našoj zemlji kroz protekle dve decenije, vidim značajne promene”.

O svom putu kaže da je mnogo napretka učinjeno na području ravnopravnijih prilika za žene.

“Danas, za razliku od vremena u kojem sam počinjala karijeru, već živimo u vremenu kada se naglas ne sme reći da žena nije dobar izbor za neku menadžersku poziciju zato što je žena i kada se smatra diskriminacijom pitanje o mogućoj trudnoći na intervjuu za posao. Štaviše, danas živimo u eri u kojoj postoje propisi koji će dovesti do većeg učešća žena u nekim upravljačkim ulogama.

Ne mislim da bi žene trebalo da budu zastupljene u menadžerskim ulogama više ili jednako kao muškarci, ali mislim da je ključno napraviti okruženje u kojem imaju jednake prilike i izbor poslodavca zavisi isključivo od kvaliteta osobe i profesionalnog kapaciteta za neki posao a apstrahuje pol, te da žene mogu same odlučiti da li će se više ili manje angažovati negde.”

Ispratila je 16 generacija studenata i pored stručnog znanja iz menadžmenta i finansija, trudila se da prenese i znanje iz prakse bankarske industrije, kao i praktično znanje iz ugla etike u poslovanju. A veliki broj njenih studenata danas imaju važne pozicije u upravljačkim strukturama skoro svih banaka.

“Pametan menadžer, kad dolazi, uzima u tim pametnije od sebe, a kad odlazi ostavlja iza sebe u timu bolje kadrove od sebe”.

Suosnivačica je i Ženske mentorske mreže, kojom daje dodatnu vrednost društvu i poslovnoj zajednici, kroz praktičnu edukaciju novih liderki.

“Konvencionalno fakultetsko obrazovanje ne nudi obuku iz nekih oblasti neophodnih za menadžera, kao što su pregovaranje, emotivna inteligencija, poslovna etika, kako se ponašati u javnom nastupu, šta je potrebno da biste bili uspešni u upravama preduzeća, netvorking, i slično. Hteli smo u ovom programu da pružimo takve stvari. S druge strane, trendovi koji prate karijerni put žene govore da žene moraju da promene pristup u svom ponašanju kojim same podržavaju stereotipnu osudu žena i pokušavamo ih u ovom programu naučiti kako to da urade.

Ovde mislim na navike žena kojim same sebe sabotiraju u karijeri: nedostatak vere u svoje sposobnosti i minimiziranje sebe u verbalnoj i neverbalnoj komunikaciji, nedostatak hrabrosti da same traže promociju ili povećanje plate, percipirana prevelika emotivnost u poslu, upadanje u zamku perfekcionizma ili sklonosti ugađanju i slične navike. I konačno, smatrali smo da spajanje mladih žena sa uspešnim menadžerkama, koje upravljaju zavidnim procentom BDP-a ove zemlje, ovim mladim osobama ukazuje da je moguće napredovati i stvoriti nešto u biznisu u ovoj zemlji, i nadam se, motiviše ih da ostanu u BiH.”

Investicija u Travnik kroz jednu od najuspešnijih privatizacija u državi – Snježana Kopruner

Snježana Kopruner je Zadranka, a veći deo života je provela u Nemačkoj, inženjerka je mašinstva i magistarka tehničkih nauka u Zagrebu. Radila je za jugoslovenski Bagat i nekoliko nemačkih kompanija, a onda se ukazala poslovna prilika da 2004. kupi jedan od pogona nekadašnjeg jugoslovenskog giganta, fabrike mašina „Bratstva“, koji se nalazi u Travniku.

Od tada kontinuirano ulaže u bosanskohercegovačku privredu, i kreira novi poslovni ambijent, a uložila je i u obnovu kuće Ive Andrića u Travniku. Prosečna neto plata je 1.400 konvertibilnih maraka, unutar kompanije osiguran je i vrtić za decu radnika, što govori i o vrednostima ove kompanije i brige za zaposlene. O uspehu kompanije govori poređenje sa 52 zaposlenih i prometom od 400.000 evra iz 2004. dok je u prošloj godini jedna od najvećih izvoznica stigla na 33 miliona evra prometa i 500 zaposlenih.

“O poslovnom ambijentu mi je teško da govorim, jer da nije relativno dobar ne bi postizali ovako dobre rezultate, dok s druge strane, mislim da treba samo malo promena da oni budu puno bolji, kako za poslodavce tako i za zaposlene. Imam osećaj da nemamo državu, jer većina institucija ne ispunjava zadatke, koje jednu državu čine onim što je ona. Školstvo nam je uglavnom u rasulu, organizovano na nivou kantona ili županija, nema šanse da se popravi, a kamoli modernizuje. Svake godine s raznih škola i fakulteta dolaze deca sa sve manje znanja”.

Članica je Upravnog odbora Udruženja poslodavaca Federacije Bosne i Hercegovine i Udruženja nemačke privrede u BiH. Zalaže se za bolji položaj radnika i poslodavaca u BiH, međutim političke strukture u zemlji ne kreiraju poslovni ambijent koji olakšava, a ona nam navodi i primer.

“Da političari rade u interesu građana to bi bilo jako lako rešiti, međutim mislim da oni ne razumeju problematiku, iako ima niz slučajeva u svetu gde mogu proveriti efikasnost sprovođenja nekih od zakona za koje UP FBiH traži izmene i to već više od šest godina”.

“Gotovo sve zemlje EU kao i regije su donele zakone o pomoći građanima zbog velike inflacije zadnjih godinu dana, samo FBiH nije. Valjda zbog toga što su Bosanci i Hercegovci „žilavi“, izdržali su i gore, a kamoli ne inflaciju od gotovo 20%. Oni nisu nepismeni i imaju odgovor na to. Oni jednostavno odoše. Dugoročno iseljavanje znači manje punjenje budžeta i lošiji život za sve. Za penzionere manje realne penzije, lošije zdravstvo, školstvo, pravosuđe”.

Kaže da je nikada nije privlačila menadžerska pozicija i da je sasvim slučajno preuzela vođstvo kompanije.

“Mene u vođenju kompanije vodi jedna čisto majčinska odgovornost, a to je da tuđoj deci ne činim ono što ne bih htela da drugi čine mojoj deci i unucima. Mislim da većina to prepoznaje i da je to jedan od razloga za uspeh. Ima izuzetno dobrih žena na vodećim pozicijama. One to rade zato što to vole, kao što imate niz muškaraca na vodećim pozicijama koji to vole, a ne znaju. U zapošljavanju žena na rukovodeće pozicije velika je razlika između privatnog i javnog sektora. U privatnom uglavnom tražite najbolje bez obzira na pol.”

Kako naći najbolje na tržištu rada u BiH – Mersiha Mehić

Važnost prilagođavanja tržištu, zahtevima klijenata može kompaniju odvesti u sam vrh biznisa, a to je kompanija Kolektiv/Mojposao.ba na čelu sa generalnom direktorkom Mersihom Mehić napravila kada su na zahtev klijenta počeli pružati usluge regrutacije i selekcije za kompanije, iako im to nije bila primarna delatnost. Danas su jedna od najvećih kompanija koja se bavi regrutovanjem, ljudskim resursima, zapošljavanjem i upravljanjem ljudskim resursima.

“Vrlo često u šali kažem da je uloga lidera zapravo kao uloga blatobrana na automobilu, što znači da im je uloga da očuvaju stabilnost, zaštite interes i osiguraju prohodnost bez obzira na uslove u kojima se nalaze”.

Mehić u razgovoru za Forbes ističe da su za uspeh kompanije finansijski parametri bitni, međutim veruje da je suština svakog posla stvarati vrednost za društvo ili klijenta, a da novac dolazi kao posledica dobro obavljenog posla.

“Neki od najlepših momenata u mom poslu su kada čujem od nekoga kako smo pomogli da pronađe posao i kako se njihov život zauvek promenio. Upravo zato je za mene najznačajnija činjenica da smo u ove dve decenije pomogli u zapošljavanju oko 400.000 ljudi, dok je 95.000 kompanija koristilo naše usluge do sada”.

Prilagođavanje novim okolnostima, sticanje veština kao i netvorking, daju najbolje šanse da vas odaberu na tržištu rada. Tako je bilo i sa kompanijom Kolektiv/Mojposao.ba.

“Zahvaljujući dobrim rezultatima, 2008. kompanija je neposredno pre globalne finansijske krize akvizirana od strane britanskog Dejli mejla (Daily Mail). Zahvaljujući tome smo imali priliku povezivanja sa tržištima rada u Britaniji, Estoniji, Letoniji, Mađarskoj i drugim delovima Evrope. Pristup iskustvima i znanjima sa drugih tržišta rada nam je svakako pomogao da premostimo krizu, a kasnije i da brže rastemo. Pored toga smo razvili dodatne usluge koje su imale za cilj razvoj tržišta rada, te smo sa različitim stranim vladinim i nevladinim organizacijama radili na edukaciji i prekvalifikaciji poslotražioca, ali i razvoju pojedinih sektora sa ciljem zapošljavanja”.

Smatra da je fleksibilnost i prilagodljivost kompanije na karijernom putu žene jedna od najvažnijih činjenica za žene koje se odluče za majčinstvo.

“Majka sam troje dece i kroz različite životne faze bila sam u situacijama da na različitim poljima moram davati maksimum, i to svakako predstavlja posebnu vrstu izazova. Mislim da je osnovni razlog uspešnog balansiranja privatnog i poslovnog života fleksibilnost u okviru komanije. Ponosna sam da naši zaposleni i danas imaju različite beneficije fleksibilnih modela rada koje su jako bitne za balansiranje privatnog i porodičnog života”.

A kada uporedi generalnu situaciju na tržištu zaključuje:

“Svi današnji sistemi su napravljeni za ljude koji su živeli 50 godina, a danas imamo situaciju da veliki broj žena zapravo u 40-tim započinje potpuno nove karijere. Svet sada izlazi iz doba kolektivizma i ulazi u doba individualizma, ljudi su sada više u prilici da biraju, jer globalno kreće borba za ljudske resurse i jednostavno će se promeniti korporativni i globalni stavovi tretmana zaposlenih“.

“Svako vreme ima svoj vakat” – svet komunikacija i marketinga sa Zvezdanom Žujo

Ono što izdvaja i marketinšku kompaniju Komunis (Communis) na čelu sa Zvezdanom Žujo, Beograđankom sa sarajevskom adresom, je prilagođavanje tržištu uz maštovitost i kreativnost, koje su kako kaže, ključne u svetu marketinga, jer se trendovi brzo menjaju a konkurencija je intenzivna. Zvezdana već 25 godina vodi jednu od najuspešnijih marketing agencija u BiH – Komunis.

Strast prema poslu je često ono što čini razliku između uspešnih i manje uspešnih lidera. Kada lider voli ono što radi, taj entuzijazam se prenosi na tim i inspiriše ih da daju svoj maksimum.

“Strast prema poslu je često ono što čini razliku između uspešnih i manje uspešnih lidera. Kada lider voli ono što radi, taj entuzijazam se prenosi na tim i inspiriše ih da daju svoj maksimum”.

Smatra da je sve moguće i da imamo nebrojeno primera u našem okruženju:

“Živimo u maloj, politički komplikovanoj zemlji na Balkanu od tri miliona stanovnika. Prva pomisao bi bila da su žene obespravljene, da nemamo pravo glasa. Međutim, percepcija često može biti zabluda. Mi imamo žene u politici na izuzetno visokim pozicijama, imamo predsednice i članice uprava velikih svetskih banaka, osiguravajućih kuća, imamo žene na vodećim pozicijama internacionalnih kompanija, profesorke na univerzitetima širom BiH. Da ne govorimo o privatnim kompanijama koje su pokrenule žene i koje su uspele da prošire taj biznis na region i Evropu. Ovo ukazuje na činjenicu da, bez obzira na prepreke, posvećenost, rad i strast mogu dovesti do uspeha. Dakle, ili imaš tu osobinu preduzetnosti ili je naprosto nemaš. Talent i ambicija ne poznaju pol. Verujem da postoji razlika u vođenju biznisa između muškaraca i žena, jer smo naprosto i biološki različiti”.

Uticaj digitalnog marketinga, i trenutnu situaciju u svetu komunikacija opisala je na sledeći način:

“U BiH postoji poslovica koja kaže da “svako vreme ima svoj vakat”. Mislim da ova poslovica sa velikom preciznošću oslikava sadašnje stanje u svetu komunikacija. Naše tržište nosi sa sobom mnoge izazove zbog svoje političke i demografske strukture. Kada govorimo o uticaju digitalnog marketinga u odnosu na klasične kanale komunikacije, moramo imati na umu različite demografske segmente”.

Priče o uspehu imaju moć

Znanje, prilagodljivost tržištu rada, veštine i upornost su ono što je zajedničko uspehu ovih liderki. Svakako da u biznisu ne bi trebalo da ističemo pol, međutim i kroz daleku, a i blisku prošlost, i dalje pričamo o prvakinjama u određenim industrijama. S obzirom na to, možemo zaključiti da je ostalo prostora u institucionalnom i sistemskom smislu da se unaprede uslovi za napredak žena u karijeri. A kroz priče o uspehu, kreiramo produktivniji i inspirativniji ambijent za rast i razvoj preduzetništva u Bosni i Hercegovini.

Gana Forić, novinarka Forbes BiH