Lizzy Mae van Son: Kušner bi trebalo da zadrži deo Generalštaba, a Geneks je nešto posebno
Kada je prvi put, kao studentkinja, posetila Beograd, nije ni slutila da će joj ovaj grad vrlo brzo postati drugi dom. U okviru studijskog programa u Švajcarskoj, gde i živi, obilazila je zemlje bivše Jugoslavije, pri čemu joj je Beograd privukao posebnu pažnju. I već sledećeg leta, odlučila je da se vrati.
„Ja volim Beograd mnogo! I naravno brate!!!“. Tako je Lizi Mae van Son započela razgovor sa novinarkom Forbes Srbija. Kao zaljubljenica u Srbiju i srpski narod, kaže da je odmah znala da će njena sledeća knjiga biti upravo o Beogradu.
Svoja putovanja pretočila je u delo „Check! The Balkans“ koje je neka vrsta vodiča kroz najzanimljivija mesta. Italijanski izdavač objavio je knjigu koja je ubrzo dobila nagradu za najbolju knjigu ženskog autora u Milanu.
Ističe i da je pravi paradoks dobiti književnu nagradu, budući da je kao dete imala poteškoća sa pisanjem i čitanjem, koje su se kasnije manifestovale kroz disleksiju.
Redakcija Forbes Srbija imala je priliku da razgovara sa autorkom, Lizi Mae van Son, koja je pored ove, napisala i ilustrovala još nekoliko knjiga, među kojima je i „Check! Buildings of Belgrade“.
„Posetila sam više od 60 zemalja, tako da mogu sa sigurnošću da kažem da je Srbija najbolja. Živela sam nekoliko godina u Beogradu i od tada se često vraćam ovde. Ne znam tačno zašto, možda zato što su Srbi veoma direktni, baš kao i Holanđani. Pošto sam često putovala Balkanom zbog posla i pošto sam disleksična, odlučila sam da napravim mali notes sa ilustracijama kako bih znala koja zanimljiva mesta mogu da posetim tokom putovanja. Taj mali notes se na kraju pretvorio u moju prvu knjigu, za koju sam dobila svoju prvu književnu nagradu u Milanu. To me je motivisalo da napišem i ilustrujem još jednu knjigu i odmah sam znala da želim da pišem o Beogradu, jer toliko volim taj grad“, kaže Lizi.
Od ideje do realizacije
Počela je sa crtanjem nekih od najpoznatijih zgrada u Beogradu, posebno onih sa puno detalja. Tako se ideja razvijala, ali nije imala dovoljno istorijskog znanja, te joj je poznanstvo sa Aleksandrom Jovanovićem pomoglo u realizaciji ideje.
„Kada smo se prvi put sreli, odmah smo se razumeli i zajedno započeli projekat. Kada je knjiga bilo skoro gotova, upoznala sam ljude iz izdavačke kuće Komshe, koja je odlučila da je objavi i distribuira širom Beograda“, objasnila je.
Najčešće je, kaže, kupuju stranci jer je interaktivni vodič kroz Beograd.
„Namerno ilustrujem svoje turističke vodiče jer, kada ste turista u nekom drugom gradu i vidite fotografiju na naslovnici vodiča, to vam može pokvariti iznenađenje kada se zaista nađete ispred građevine ili spomenika“, objašnjava.
Evropski gradovi stagniraju u odnosu na Beograd
Prvi put je posetila Beograd 2009. godine i bila je impresionirana. Utisak je bio sledeći – svaki deo grada predstavlja drugačiji period istorije.
„Sam centar grada je fantastičan. Kalemegdan sa pogledom na reke ostavlja veličanstven prvi utisak. Iako će ovo možda zvučati čudno većini Beograđana, nikada neću zaboraviti prvi susret sa blokovima – tim ogromnim sivim zgradama sa prolazima ispunjenim garažnim vratima, koje imaju blago mračnu atmosferu. To je na mene ostavilo snažan utisak, verovatno zato što, odrastajući u Švajcarskoj, nikada nisam videla takvu arhitekturu. Sada, svaki put kada dođem u Beograd, nešto se promenilo. Znam da većini Beograđana to možda ne prija, ali mislim da to daje gradu posebnu dinamiku. U poređenju sa drugim gradovima, Beograd odaje utisak da se u njemu stalno nešto dešava, dok mnogi evropski gradovi deluju kao da stagniraju“, ističe.
Ipak, teško joj je, kaže, da odluči koja zgrada joj je najlepša. Svakako, ona koja joj budi posebne emocije jeste Geneks kula koja je dočekuje pri dolasku u Beograd.
„Prva stvar koju vidim pri dolasku je ružičasto nebo i ogromna Geneks kula sa Zepter znakom i obožavam taj osećaj – pravi trenutak sreće, pomalo kao dolazak kući. Volim i Hram Svetog Save. Nekada sam živela u blizini i pratila ceo proces izgradnje. Kada je konačno otvoren za javnost, ušla sam unutra i pomislila samo jedno – vau. Količina detalja i tehnike korišćene za ukrašavanje zidova nešto je što se danas više ne viđa u modernoj arhitekturi. Većina glavnih gradova, posebno na Zapadu, gradi moderne zgrade u minimalističkom stilu, dok je Hram primer čistog maksimalizma, što ga čini pravim umetničkim delom“, objašnjava.
Beograd izgrađen bez jasnog urbanističkog plana je intrigantan
Upitali smo je šta misli o tome što se u Beogradu gradi bez jasnog urbanističkog plana, te to najčešće rezultira arhitektonskim kontrastima. Pored trošnih kuća, često „niču“ moderne zgrade. Lizi ističe da, iako to nema smisla, ona zbog toga i voli Beograd.
„Upravo ga to čini intrigantnim. Uopšteno, smatram da je nepoštovanje uništavati stare zgrade kako bi se izgradilo nešto novo. Ali, neke arhitekte i građevinske kompanije rade neverovatne stvari, gde zapravo zadržavaju lepe delove stare zgrade i dodaju nešto novo. Odličan primer je stara američka ambasada u Kneza Miloša. Bila je lepa, ali veoma oronula zgrada. Renovirali su je na najbolji mogući način. Zadržali su lepu fasadu, a iza nje su izgradili nešto super moderno sa staklenim prozorima. Zaista volim ovaj način očuvanja, jer uzimate dobre stvari od obe strane“, navodi.
Iako za Švajcarsku kaže da je sinonim za savršeno, budući da je sve čisto, održavano i organizovano, ističe da i to ponekad ume da dosadi.
„Volim da upoređujem gradove sa ljudima. Ako imate osobu bez mana, ona je lepa, ali sa manama je uvek zanimljiva. A Beograd je ta osoba sa manom koju ponekad mrzite, a ponekad volite, i to je ono što čini grad toliko zanimljivim. Ovo se takođe prenosi na arhitekturu Beograda, veličanstvenu, pomalo haotičnu, ali gde god da hodate, osećate emociju, dobru ili lošu, što mislim da je magični dodir koji očarava većinu stranaca koji posete Beograd“, ističe.
Generalštab – „nije sve crno-belo, postoji i siva sredina“
U razgovoru smo se dotakli i zgrade nekadašnjeg Generalštaba, na čijem mestu je planirana izgradnja hotela Tramp, a o čemu je Forbes Srbija pisao.
„Zaista se nadam da će ostaviti deo strukture takvim kakav jeste kako bi ljudi i dalje mogli da vide šta su bombe učinile. Smatram da je veoma važno čuvati istorijske znamenitosti kako nikada ne bismo zaboravili istoriju, jer iz istorije možemo da učimo. Takođe, videti je uživo zaista daje osećaj kako je to bilo za ljude koji su proživeli ta vremena“, ističe.
S druge strane, kaže, šteta je što se zgrada ne koristi i kroz šalu objašnjava šta bi se desilo ukoliko bi postala Kušnerov partner u izgradnji.
„Ne mislim da je sve crno-belo. Postoji i siva sredina kao rešenje. Nisam videla arhitektonske planove, ali da sam investitor, zadržala bih spoljni deo koji prikazuje istoriju i izgradila nešto moderno i interesantno iza njega. Ali nažalost, moram da prodam još mnogo knjiga da bih mogla da postanem partner u Kušnerovom poduhvatu“, dodaje kroz osmeh.
Vračar – posebno mesto u srcu
Budući da je živela na Vračaru, kaže da će on uvek imati posebno mesto u njenom srcu, ali je takođe, veoma impresionirana Beogradom na vodi.
„Znam da mnogi ljudi nisu toliko pozitivni u vezi s tim, ali mislim da izgleda neverovatno i volim široke ulice. Naravno, sada, dok se gradnja odvija, saobraćaj oko njega je malo zagušen, ali mislim da će, kada se sve završi, to biti fantastično mesto. Važno je za grad da očuva istorijske zgrade, ali u isto vreme, takođe je važno stvarati nove zgrade koje će ostati u sećanju, i mislim da sa Beogradom na vodi upravo to rade“, kaže.
Smatra da Srbija dobro brine o svom arhitektonskom nasleđu i očuvanju istorijskih zgrada u poređenju sa drugim prestonicama.
„Način na koji su očistili fasade u starom centru zaista je gradu dao novi sjaj. Moram reći da to nije samo zasluga grada, već i stanovnika. Imam prijatelja Lazara koji živi u centru. Ispred njegove zgrade, pored ulice, nalazilo se malo zapušteno mesto puno mrtvog grmlja. Tako su Lazar i njegova žena odlučili da iskoriste svoj vikend, da kupe neko cveće i biljke i potpuno su očistili to mesto. Mislim da ima toliko Srba koji rade ove male stvari kako bi poboljšali grad što je apsolutno fantastično. Grad je samo onoliko dobar koliko su dobri ljudi koji u njemu žive“, zaključuje.
