Majku krivi za svoju opsesiju: Za sedam decenija skupio je 80.000 stripova i sada ih je donirao

Gari Prebula krivi svoju majku za svoju sedam decenija dugu opsesiju stripovima. Imao je tri godine kada su njegovi roditelji izašli na doček Nove godine, ostavivši ga sa dedom. Njegova majka je kupila strip o Supermenu da zabavi radoznalog mališana koji je tek počeo da čita. Kada su se roditelji vratili kući nešto posle jedan sat posle ponoći, našli su Prebulu kako je još budan i ponovo čita taj strip, dok je njegov deda spavao.

„Odmah sam postao zavisnik“, kaže. To je postalo konstanta njegovog detinjstva – svake nedelje bi pešačio skoro pet kilometara do prodavnice na uglu u Batleru, Pensilvanija, sa džeparcem u ruci, da kupi najnovije brojeve superheroja. Sa 12 godina, dao je 12 centi za prvi broj „The Amazing Spider-Man #1“, solo-debi lika kojeg je Sten Li uveo u seriju „Amazing Fantasy“ godinu dana ranije. Marvelov „The X-Men #1“, još jedno Lijevo delo, takođe ga je koštalo 12 centi te godine (1963).

Tokom decenija, cena stripova se menjala, ali Prebula nije odustajao od svog nedeljnog rituala. Nastavio je da kupuje stripove, a kasnije i grafičke romane, tokom adolescencije, nakon diplomiranja na Vorton školi Univerziteta u Pensilvaniji 1972. godine, i nakon preseljenja u Los Anđeles zbog postdiplomskih studija filma i karijere u pisanju, režiji i produkciji emisija (uključujući i rane rijaliti TV emisije), dok je predavao filmske kurseve na Kalifornijskom državnom univerzitetu u Long Biču 40 godina.

Žena prihvatila drugu ljubav

Kada su se Gari i njegova srednjoškolska ljubav, Don, venčali kao tinejdžeri 1969. godine, ona je znala da voli stripove. Ali tek 1994. godine, kaže, kada je poslao kutije stripova iz stare prostorije za ugalj u podrumu svoje majke u Batleru u njihovu kuću u Los Anđelesu, potpuno je shvatila veličinu i rast njegove kolekcije.

Sredinom osamdesetih godina, Prebula je našao novog dobavljača za svoju strast: Golden Apple Comics. Bil Libovic, računovođa, izvršni direktor za nekretnine i šampion u jo-jo igračkama, otvorio je prodavnicu od 37 kvadrata 1979. godine. Kada je Prebula postao redovan kupac, Golden Apple se preselio u veći prostor na Melrouz Aveniji i stekao reputaciju kao „Striparnica za zvezde“, sa legendama poput Lija, autora Nila Gejmena i pisca-ilustratora Toda Mekfarlejna, sada predsednika Image Comics-a, koji su postali redovni posetioci.

Oko 50 do 100 novih naslova stripova stizalo bi svake srede, a određenim cenjenim kupcima, uključujući Prebulu, davana je prilika da ih prelistaju. Deca, priseća se, lupala bi na prozore, željna da vide nove naslove dok bi VIP odrasli šetali među rafovima.

Ideja da mlađe generacije i dalje traže stripove oduševljavala je Prebulu, ali u šestoj deceniji sakupljanja, nešto je počelo da ga muči. Sakupio je skoro 80.000 stripova i sada je želeo da ostvari svoju životnu želju da podeli svoju kolekciju i strast sa budućim generacijama.

Istina je da je, uprkos diplomi sa Vortona, Prebula uvek bio više entuzijasta nego kolekcionar vođen profitom; nikada nije prodavao svoje stripove da bi zaradio i čak je napisao svoje ime u svom dragocenom broju „Spider-Man #1“ – nešto što kolekcionar koji želi da maksimizira vrednost izdanja ne bi uradio. Naravno, bio je dete kada je to uradio, ali imao je razlog. Nadao se da će za 100 godina neko prelistati strip i zapitati se: „Ko je, dođavola, ovaj tip?“ objašnjava.

Prebula nije bio jedini koji je razmišljao o budućnosti svoje kolekcije. Rajan i Kendra Libovic vodili su Golden Apple od 2004. godine, kada je Rajanov otac umro od srčanog udara sa samo 63 godine. Tako je, polako, tokom godina, par počeo da razgovara sa svojim redovnim „sreda ratnikom“ o tome šta planira da uradi sa svim tim stripovima.

Donacija pre nego prodaja

Libovicovi su mogli da zarade novac prodajom Prebuline kolekcije. Ali bili su oduševljeni što je planirao da je donira biblioteci Univerziteta u Pensilvaniji jer mu je ta škola, kako je rekao, „dala život„. Kendra je radila sa neprofitnim organizacijama, uključujući organizaciju za borbu protiv AIDS u Njujorku, u svom životu pre stripova, i videla je priliku da se ponovo uključi u davanje. Don Prebula, koja priznaje da je nekada verovala da bi „kolekcija mogla da se proda i pomogne nam kada ostarimo“, takođe je podržavala donaciju.

Ispostavilo se da doniranje stripova – a kamoli 80.000 njih – nije tako lako kao pisanje čeka omiljenoj dobrotvornoj organizaciji, posebno ako želite da maksimizirate svoje poreske beneficije i osigurate da vaša kolekcija bude dostupna za proučavanje.

A Prebulini stripovi nisu bili spremni za donaciju. Mnogi ljubitelji stripova preduzimaju značajne mere da bi održali svoje kolekcije u vrhunskom stanju, uključujući čuvanje stripova netaknutih (u originalnim prozirnim vrećicama) u prostorijama sa kontrolisanom klimom i slabim osvetljenjem.

Vrednost stripova raste ako su u savršenom stanju – obično im se dodeljuje broj od jedan do 10, što ukazuje na to koliko „novo“ izgledaju i koliko su dobro očuvani. Na primer, jedan primerak „X-Men #1“ sa prvim pojavljivanjima Magnetoa i Profesora X u Prebulinoj kolekciji ocenjen je sa 6.0 i vredi 22.000 dolara, dok je drugi primerak ocenjen sa 4.0 i vredi samo 13.000 dolara. (Za poređenje, primerak u mint stanju „X-Men #1“ ocenjen sa 9,6 prodat je za 800.000 dolara u junu 2022. godine.)

Iako nisu bili u savršenom stanju, mnogi Prebulini stripovi su bili dobro očuvani (nakon što ih je preuzeo iz podruma svoje majke, izgradio je posebnu sobu ispod svog trema koja je bila hladna, sa odvlaživačem). Ali nije sistematski organizovao svoje zbirke, na primer, po žanru ili seriji, kao što bi to neko ko se brine za buduće istraživače – ili donacije biblioteci – mogao da uradi.

Umesto toga, stavljao ih je u kutije nakon što ih je pročitao. To je značilo da će zbirka zahtevati značajno vreme za sortiranje i katalogizaciju. Nemaju sve univerzitetske biblioteke ili muzeji resurse za preduzimanje takvog projekta, što povećava verovatnoću da će odbiti kolekciju – ili još gore, prihvatiti je i skladištiti godinama.

Prihvatanje kolekcije bilo je ključno, ne samo zato što je Prebula želeo da se izdanja čitaju i proučavaju, već i zbog poreskih pravila kada je reč o doniranju umetnosti i kolekcionarskih predmeta. Dobrotvorno umanjenje obaveza donatora na njegovom poreskom obrascu 1040 je ograničeno na trošak kolekcionarskog predmeta – tj. 12 centi za „The Amazing Spider-Man 1“ ili „The X-Men #1“ – osim ako se predmet ne pokloni neprofitnoj organizaciji koja može koristiti poklon da unapredi svoju dobrotvornu svrhu. U tom slučaju, umanjenje je jednako tržišnoj vrednosti kolekcionarskog predmeta. Pored toga, svaki predmet vredan više od 5.000 dolara mora da ima pisanu procenu ovlašćenog procenitelja (kvalifikacije su važne ovde, a metodologija procene treba da bude dobro dokumentovana). Dodatno, donatori moraju podneti obrazac 8283, Noncash Charitable Contributions, uz svoju poresku prijavu da bi ostvarili umanjenje.

Sve ovo činilo je doniranje Prebuline kolekcije velikim poduhvatom. A da stvar bude komplikovanija, njegov vid je opadao.

Podrška poznatih ličnosti

Kolekcija je prebačena u kuću Rajana i Kendre Libovic – bila su potrebna dva kombija puna do vrha za taj potez. Zatim su počeli težak posao organizovanja i katalogizacije stripova. U početku je Rajan prolazio kroz svaku kutiju i nalazio izdanja za koja je verovao da imaju najveći kulturni ili istorijski značaj ili su najvrednija. Poslali su 561 pojedinačni strip u šest malih kutija u Filadelfiju početkom 2023. godine. Zatim su se fokusirali na časopise, prevelike stripove i sledeći nivo vrednih izdanja. To je bio veći poduhvat, pa su koristili kombinaciju volontera i plaćene pomoći da razdvoje stripove u grupe. Poslali su drugu i treću pošiljku u Filadelfiju, dodajući do četiri palete kutija, krajem prošle godine.

U međuvremenu, Libovicovi su osnovali Golden Apple Comic & Art Foundation, koja je dobila sertifikat Poreske uprave da je fondacija oslobođena poreza, u novembru 2021. godine. Njena misija: „očuvanje, zaštita i objavljivanje privatnih kolekcija kako bi se osiguralo da stripovi, knjige, umetnost i kolekcionarski predmeti budu sačuvani za buduće generacije da uživaju“. (Fondacija je platila neke troškove sortiranja za Prebulinu kolekciju.)

To je mala dobrotvorna organizacija, ali ima podršku koja uključuje poznate ličnosti iz sveta stripa, uključujući glumca Kijanu Rivsa, koji je potpisao 50 printova iz svoje serije stripova BRZRKR – to je prikupilo 10.000 dolara za fondaciju. Kevin Iston, koji je stvorio Nindža kornjače, i Tom Volc potpisali su print „Last Ronin“ (mini serija stripova o Nindža kornjačama), što je prikupilo 4.000 dolara. Frenk Miler, poznat po svojim pričama iz serijala Derdevil (stvorio je lik Elektru), prikazao je svoj dokumentarac „FRANK MILLER: AMERICAN GENIUS,“ preusmerivši većinu prihoda od prodaje karata.

Fondacija nije samo proizvod porodice Libovic. Kevin Smit, najpoznatiji po komedijama kao što su „Clerks“, „Mallrats“ i „Jay and Silent Bob Strike Back,“ je član pridruženog odbora. (Smit je istinski ljubitelj stripova i poseduje striparnicu u Red Benku, Nju Džerzi.)

Kendra Libovic kaže da fondacija Golden Apple ima za cilj da deluje kao posrednik, pronalazeći domove za dodatne privatne kolekcije u bibliotekama i pripremajući ih za donaciju. U jednom slučaju, kaže, postoji ogromna kolekcija pulpa (jeftinih fikcijskih časopisa štampanih do sredine 1950-ih i nazvanih po materijalu na kojem su štampani) koju pokušava da smesti.

To je rezultiralo mnogim satima na telefonu. Još je rano, kaže, ali se nada da će Univerzitet Bouling Grin – sa svojim poznatim akademskim odeljenjem i bibliotekom specijalizovanom za američku popularnu kulturu – biti zainteresovan. Nada se da će na kraju izgraditi bazu podataka o tome šta univerziteti i muzeji žele ili ne žele i otvoriti mali muzej – možda mobilni – kako bi umetnost i istorija stripova bili dostupni fanovima i budućim fanovima. „Toliko neverovatnih stvaralaca je otišlo“, kaže Rajan, „i želimo da sledeća generacija zna šta smo uradili“.

Kolekcija vredi više od pola miliona dolara

Prebulina donacija je veliki događaj za biblioteku Univerziteta u Pensilvaniji. Šon Kvimbi, direktor bibliotečkog centra Džej I. Kislak za specijalne kolekcije, retke knjige i rukopise, kaže da je pre Prebule, kolekcija sadržala samo 20.000 stripova i 4.000 srodnih materijala, uključujući grafičke romane i zbirke.

Kolekcija sada prolazi kroz dalju obradu, kako od bibliotekara, tako i od procenitelja koga su angažovale Prebule. (Iako kolekcija vredi više od 500.000 dolara, na procenitelju je da odredi konačnu vrednost za poreske svrhe.)

Kvimbi očekuje da će kolekcija postati dostupna „u nekom obliku“ do sledeće godine. Ne smeta mu što nije u savršenom stanju – stripovi su često štampani na visoko kiselom papiru, što ih čini podložnim oštećenjima. Ali su u dovoljno dobrom stanju da se koriste za istraživanje, podučavanje i javne izložbe. „Dok mi čuvamo izuzetno vredne i retke stvari, nismo samo skladište za skupe predmete“, kaže Kvimbi. „Nismo samo tavan„.

To su dobre vesti za Prebulu, koji želi da se njegova kolekcija vidi i koristi. Bilo je, kaže, „veoma bolno… predati stripove“. Priznaje da nije mogao da spava noć pre nego što su sve njegove kutije premeštene kod Libovicovih. Bio je u iskušenju da zadrži „The Amazing Spider-Man #1“ – onaj koji je potpisao – ali nije.

U svakom slučaju, Don, sada 73, i Gari, sada 74, imaju novi projekat za penziju: golf. Ali ne samo da zamahuju palicama – u decembru 2019. godine, oni su, zajedno sa svojim sinom i snajom, kupili Golf klub i centar za događaje Slippery Rock u Pensilvaniji, sa 74 hektara, 18 rupa, punim restoranom (The Twisted Oak Tavern) i prostorima za venčanja i događaje. Danas Don upravlja klubom – koji će uskoro napuniti 100 godina – uz pomoć sina, snaje i unuke. (Njihov unuk takođe radi tamo.) Takođe poseduju i noćenje sa doručkom – Applebutter Inn – tri kilometara dalje.

Gari, za svoj deo, ostaje veran svojim korenima. Završava treću knjigu u seriji knjiga za mlade sa planovima da napiše još i proda seriju izdavaču. „Za nekoga ko čita i sakuplja stripove skoro 70 godina, trebalo bi da zna šta mladi žele da čitaju“, kaže Don.

Što se tiče stripova u Pensilvaniji, Gari kaže, „Jednog dana ću ih posetiti„.

Keli Filips Erb, novinarka Forbes