Američki ministar odbrane Pit Hegset: Toliko toga spornog na čelu Pentagona

Pit Hegset, najmlađi prvi čovek odbrane u Americi, još od Donalda Ramsfelda, rođen je 1980. u Mineapolisu, i vuče norveške korene. Otac Brajan, košarkaški trener usadio mu je sport u krv. Rasplamsaće se u srednjoškolskim danima kada postaje košarkaš škole Forest Lejk u kojoj je bio plejmejker. Bio je rekorder po broju pogođenih trojki i procentu šuta za tri poena. Dva puta je bio proglašen i za najboljeg igrača konferencije. Lep uvod i zamajac za čuveni Univerzitet Prinston, gde mu je glavna sfera zanimanja bila politika. Nekoliko istaknutih političara je diplomiralo na ovom univerzitetu, među njima dva predsednika SAD, Džejms Medison i Vudro Vilson, Ted Kruz, Bil Bredli i Adlaija Stivenson II.

Nekoliko meseci pre napada 11. septembra Hegset se pridružio Korpusu za obuku rezervnih oficira. Paralelno igrajući za košarkašku sekciju Tigrovi, uz angažman u konzervativnoj novini „The Princeton Tory“, u kojoj je bio glavni urednik. Tu se kalio danas jedan od najvećih „jastreba“ američke spoljne politike, veliki zagovornik Izraela, protivnik NATO pakta i Ujedinjenih nacija. I jedan od ljudi koji su u najvećoj meri uticali na Donalda Trampa da napadne Iran. Da se on pitao, Amerikanci ne bi ni odlazili iz Avganistana.

Nepodobnost za prvi Trampov mandat

Nakon što je diplomirao na Prinstonu u junu 2003. godine, Hegset je dobio čin poručnika u vojsci SAD preko univerzitetskog programa Korpusa za obuku rezervnih oficira. Kratko je radio kao analitičar tržišta akcija u kompaniji Ber Sterns. Nakon toga je završio osnovnu obuku u Fort Beningu u Kolumbusu. Jedanaest meseci bio je pripadnik Nacionalne garde vojske Minesote u pritvorskom logoru Gvantanamo. U julu 2005. vratio se u Ber Sterns. Potom se prijavio kao dobrovoljac u ratu u Iraku kao pešadijski oficir, gde je dobio Bronzanu medalju zvezde. Dobrovoljno se prijavio da predaje u Centru za obuku protiv pobunjenika u Kabulu 2011. godine.

Iz ove perspektive čini se da su medalja i spremnost da ode duboko u neprijateljska polja bile „kvisko“ za njegovu kasnije osporavanu kandidaturu za prvog čoveka Pentagona. U organizaciji za politički lobi „Veterani za slobodu“ za kratko vreme je avanzovao do predsednika. Kasnije je bio i deo kampanje predsedničkog kandidata Džona Mekejna. Bio je žestoki kritičar Baraka Obame.

Hegset je napustio organizaciju „Concerned Veterans for America“ u januaru 2016. nakon optužbi za loše upravljanje i probleme sa alkoholizmom. U decembru je novoizabrani predsednik Donald Tramp razmatrao Hegseta za sekretara za boračka pitanja. Ipak, suočio se sa protivljenjem boračkih grupa. One su smatrale Hegsetovu podršku dozvoljavanju svim veteranima da biraju privatne lekare neodrživom.

Novinarska karijera

Njegova novinarska karijera otpočela je dve godine ranije i trajala je čitavih 10 godina. Do 2024. Hegsetovi stavovi izraženi u emisiji „Foks i prijatelji“ uticali su na Trampovo kreiranje politike tokom njegovog prvog mandata. U oktobru 2018. godine, kada je karavan migranata počeo da putuje ka Sjedinjenim Državama, Tramp je tvrdio da su se „nepoznati ljudi sa Bliskog istoka“ infiltrirali u karavan, što je faktički bilo citiranje Hegseta.

Tokom novinarskog staža Hegset je bio predmet više tužbi. U junu 2015. bacio je sekiru tokom događaja povodom Dana zastave u Njujorku. Slučajno je pogodio bubnjara Vojne akademije. Video snimak incidenta bio je malo je reći viralan.

Hegset je u više navrata podržavao premijera Izraela Benjamina Netanjahua. Nakon što se očekivalo da će Netanjahu biti krivično gonjen u martu 2019. zbog navodnog podmićivanja i prevare, Hegset je objavio video u kojem Netanjahua opisuje kao „velikog prijatelja SAD“. U maju sledeće godine Hegset je izjavio da „komunistički Kinezi“ žele da „okončaju našu civilizaciju“.

Tetovaže kao (politička) lična karta

Zabranjeno mu je da vrši dužnost na inauguraciji Džoa Bajdena nakon što je gardista označio Hegseta kao „insajdersku pretnju“. Primetio je tetovažu Deus vult (latinski za „Bog to želi“) na njegovom bicepsu. Ona predstavlja hrišćanski moto istorijski povezan sa idejama božanske misli i individualnog tumačenja Božje volje. Prvi put su ga skandirali katolici tokom Prvog krstaškog rata 1096. godine kao poklič. Kasnije su ga usvojili i desničarski ekstremisti i teroristi. Kao i akteri nekoliko terorističkih akata, poput onih koji su izazvali napade u džamiji u Kvebeku 2017. i tržnom centru u Alenu, u Teksasu, 2023. godine. Ovaj slogan je bio među simbolima korišćenim i tokom nasilnih nereda krajnje desnice u Šarlotsvilu, Virdžiniji.

Ovde nije kraj njegovim spornim tetovažama. Hegset takođe ima tetovažu koja simbolizuje reč kafir (nevernik) na arapskom. To je izazvalo kritike nekih muslimana, koji su ga optužili za islamofobiju. Pored toga, lojalnost Izraelu, koja je mnogim Amerikancima danas sve više sporna, (posebno kada se ima u vidu da je predizborna ideja vodilja republikanaca na izborima bila parola „Amerika prva“), ovekovečena je kroz crtež političkog animiranog filma „Pridruži se ili umri“. Krsta i mača sa hebrejskim slovima na kojima piše Ješua, uz reči „Mi, narod“, na desnoj podlaktici.

Iskra i suptilna kandidatura novoj, potencijalnoj vlasti kroz novinarski opus i dalje je tinjala. A ubrzo je stigla i nova šansa.

Visoka politika, rat i i lojalnost Izraelu

Na saslušanju odbora Senata za oružane snage, održanom nekoliko dana pre Trampove druge inauguracije, Hegset se suočio sa optužbama za seksualno nedolično ponašanje, finansijske zloupotrebe i probleme sa alkoholom. Hegseta je ipak potvrdio Senat tog meseca, uz glas potpredsednika Džej Di Vensa. To je tek drugi put u istoriji SAD da je o potvrdi kandidata za kabinet odlučivao potpredsednik (nakon Betsi Devos). Dobio je 51 glas, dok je 50 bilo protiv.

Uprkos savetima njegovog najbližeg kruga da je Hegset potencijalna mina i rizik, Tramp je stao uz njega. Krenula je kampanja – „ratnik“, „patriota“, „Amerika prva“. Tako su optužbe i sivi oblaci sumnje nestali u mutnim vašingtonskim političkim vodama.

Hegset je položio zakletvu kao ministar odbrane 25. januara 2025. sa ciljem da oživi „ratnički etos“, vrati poverenje u vojsku, obnovi industrijske baze zemlje, „odgovorno okonča ratove“. Uključujući rusko-ukrajinski rat i bliskoistočnu krizu. Ovu poslednju rešio je mimo Trampovih predizbornih obećanja upravo ratom.

Inicijalna politička aktivnost bila je svojevrsno zavetovanje Netanjahuu posvećenosti SAD bezbednosti Izraela. U aprilu 2025. godine, Hegset je izdao direktivu sekretaru vojske kojom se naređuje sveobuhvatna reorganizacija. Dao je prioritet odbrani zemlje i odvraćanju Kine u Indo-Pacifiku. Ovu odluku pratila je i naredba kojom daje aktivnim vojnicima rok do 6. juna da se identifikuju kao transrodni i dobrovoljno počnu da napuštaju službu.

Politički manir aktivnog i spremnog, i bukvalno i figurativno, demonstrirao je u Singapuru pred američkim trupama. Simbolična poruka bila je spreman sam, spremni smo.

U svojoj knjizi Američki krstaški rat (2020), Hegset je okarakterisao „amerikanizam“ kao opoziciju pokretima poput feminizma, globalizma, marksizma i progresivizma, izjednačivši demokratiju sa levičarstvom.

Nakon celokupnog opusa deluje da je napad SAD na Iran bio kruna njegove političke vizije, iza koje stoji predsednik Tramp.

Buran privatni život

Od svoje prve supruge Meredit razveo se nakon što ga je optužila za više neverstava. Sa drugom suprugom Samantom se takođe razveo, nakon što su dobili troje dece. Konačno se skrasio 2019. sa Dženifer Roše, producentkinjom na Foksu.

Veniti fer je 20204. objavio da je Hegset navodno seksualno napao ženu u hotelu u Montereju, Kalifornija, u oktobru 2017. Tada je trebalo da govori na konvenciji, ironično, Kalifornijske federacije republikanskih žena. Prema policijskoj upravi Montereja, Hegset je bio pod istragom u vezi sa dva incidenta seksualnog napada koji su se dogodili neposredno pre ponoći i sedam časova ujutru sledećeg dana, ali nije krivično prijavljen.

Vašington post je objavio da je Hegset spomenutoj ženi platio sumu od 50.000 dolara kao deo sporazuma o neotkrivanju informacija nakon što je ona zapretila sudskim postupkom 2020. godine. Pored toga, list je dobio memorandum koji je Trampovom prelaznom predsedničkom timu dostavio saradnik tužioca, 30-godišnji zaposleni u konzervativnoj grupi. U njemu se tvrdi da je Hegset silovao.

Pit Hegset je dokaz da današnji političari ne moraju preterano da seciraju svoju prošlost i političku, etičku podobnost. Dovoljno je da za čelne pozicije imaju nečiju podršku. Signal koji dolazi sa nekadašnjeg „svetionika demokratije“ obasjao je mnoge druge zemlje. Uključujući i našu. Ništa nije previše inkriminišuće ukoliko poznajete „prave ljude“.