Čuvena Bereta je najveći proizvođač oružja na svetu i za 500. rođendan bi mogla da postane još veći

Oktobarsko sunce se diže iznad prostranog, 42 hektara velikog kompleksa nemačkog proizvođača municije RWS, na periferiji Nirnberga. Daleko od zgrada od crvene cigle iz 19. veka u kojima se nalaze proizvodni pogoni, radnici opremljeni zaštitnim naočarima i čepićima za uši testiraju eksplozive već od sedam ujutru.

Nakon posebno glasne eksplozije, jedan radnik prilazi da pokupi komad metala koji je hemijska reakcija iskrivila u konkavan oblik. „Ovo zovemo našom proizvodnjom pepeljara“, kroz smeh kaže Štefan Rumpler, bivši olimpijski strelac za mlade. On sada radi na proizvodnji municije za vazdušne puške u RWS-u. Ova kompanija godišnje proizvede više od tri milijarde komponenti. Uključujući metke, patrone i kapisle (koje zapale pogonsko punjenje u patroni i izbacuju metak iz oružja).

RWS, jedan od vodećih svetskih proizvođača municije malog kalibra, sada je deo Bereta Holdinga. To je kompanija iza najstarijeg proizvođača oružja na svetu – italijanske Berete. Bereta je preuzela RWS kao deo kupovine Amoteka, najvećeg evropskog proizvođača municije i pirotehnike, za nepoznatu sumu 2022.

Velika transformacija kompanije

„Ovo je naše najveće preuzimanje do sada“, kaže izvršni direktor Bereta Holdinga, Pjetro Gusali Bereta (63), potomak 15. generacije osnivača. Otkako se pre četiri decenije pridružio porodičnom poslu i postao izvršni direktor 1995. godine, Pjetro je pomogao da se ova 499 godina stara porodična kompanija transformiše kupovinom firmi koje proizvode sve, od pušaka do luksuzne odeće.

Sporazum o preuzimanju Amoteka dodao je 600 miliona dolara godišnjem prihodu Berete. Time je kompanija prestigla konkurente Zig Zauer i Smit & Veson. Proširila je listu klijenata na nekoliko vojski u sastavu NATO. Bereta je sada najveći svetski proizvođač vatrenog oružja, sa prihodima od 1,7 milijardi dolara u 2024. godini.

Govoreći iz sedišta kompanije u Luksemburgu, Pjetro objašnjava kako je ova kupovina pomogla Bereti da proširi svoj fokus i pridobije nove klijente u sektoru odbrane. Dugo su bili poznati po sačmarama i pištoljima poput legendarnog Bereta 92, koji su koristili Brus Vilis kao Džon Meklejn u filmu „Umri muški“ i Mel Gibson kao Martin Rigs u „Smrtonosnom oružju“.

Lovci, vojnici i policajci

„Tri stuba našeg poslovanja su lovci, vojnici i policajci. Njima su potrebni oružje, odeća i optika“, kaže on, misleći na nišane i crvene tačke dizajnirane da poboljšaju preciznost oružja. „Poslednji deo slagalice bila je municija. Ovim poslednjim dogovorom konačno smo zatvorili krug“.

Pre ove akvizicije, civilna prodaja činila je 86% prihoda kompanije, što je činilo zavisnom od potražnje lovaca i ljubitelja oružja. Posebno u SAD, najvećem tržištu oružja na svetu, koje čini 37% Beretinih prihoda. Kada je pandemija kovida-19 izazvala porast prodaje oružja civilima u Americi, Bereta je imala koristi. Njeni prihodi u Severnoj Americi porasli su za 62% između 2019. i 2021. godine.

Međutim, Pjetro je znao da to neće trajati zauvek. Osim toga, morao je da nadoknadi gubitak ugovora američke vojske vrednog 580 miliona dolara za pištolje. Taj ugovor je 2017. dobio konkurentski Zig Zauer.

„Rast civilnog tržišta u SAD nadoknadio je gubitak vojnog ugovora, ali smo u međuvremenu izgradili i bliže veze sa drugim vojskama i policijskim snagama“, dodaje on. „Napravili smo ravnotežu“.

Trećina prihoda iz sektora odbrane

Sada prodaja sektoru odbrane i policiji čini 34% prihoda Bereta Holdinga, u odnosu na samo 14% pre četiri godine. Takođe je pravo vreme za ulaganje u vojnu industriju. Troškovi odbrane u evropskim zemljama dostigli su rekordnih 350 milijardi dolara u 2024. Lideri nastoje da ojačaju vojne snage nakon ruske invazije na Ukrajinu. Očekuje se dalji rast, nakon što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u martu najavila plan za odobravanje 160 milijardi dolara kredita EU zemljama kako bi ulagale u oružane snage. Odmah nakon što je predsednik Tramp izjavio da će SAD pauzirati vojnu pomoć Ukrajini.

„To nije samo u Evropi. Vlade širom sveta sada troše više na odbranu“, kaže Pjetro. Ističe povećanu prodaju bliskoistočnim vojskama. „Prirodno, imali smo koristi od toga“.

„Možete prodati oružje i potom izgraditi lojalnost brendu, prodajući municiju u nedogled“, kaže Mark Smit, analitičar investicione banke Lake Street Capital Partners, govoreći o prednostima širenja na tržište municije. „Ako dobijate vladine ugovore za [oružje], verovatno ćete otvoriti vrata i za posao sa [municijom]. To svakako pomaže u smanjenju oscilacija i cikličnosti u poslovanju“.

Nakon pada 2023. godine, EBITDA (zarada pre kamata, poreza, duga i amortizacije) Bereta Holdinga porasla je za 2% na 245 miliona dolara u 2024. godini. Više nego tri puta u odnosu na njegove listirane konkurente Sturm, Ruger & Co. i Smith & Wesson. Forbes procenjuje da je Bereta Holding, koji je 100% u vlasništvu Pjetra, njegovog 87-godišnjeg oca Uga i njegovog brata Franka (61), sada vredan 2,2 milijarde dolara. Kada se dodaju porodični vinogradi, nekretnine i investicije, njihovo zajedničko bogatstvo procenjuje se na 2,7 milijardi dolara.

Tradicija i rast

Definitivno nije bila priča o brzom bogaćenju. Bereta svoju istoriju prati unazad do 1526. godine, kada je Bartolomeo Bereta (†1565), proizvođač cevi za puške iz malog severnoitalijanskog grada Gardonea, prodao Veneciji 185 cevi za arkebuze. To su ručne duge puške i preteče modernih pušaka. Generacije Bartolomeovih naslednika nastavile su porodičnu tradiciju. I dalje su živeli u Gardoneu i pravili oružje. Porodična kompanija snabdevala je vatrenim oružjem, uključujući prve poluautomatske pištolje na svetu i jedan od prvih mitraljeza, svaki evropski rat od 1650. godine.

Pod vođstvom Uga Berete, kompanija se proširila na SAD 1978. godine. Do 1985. osvojila je vredan ugovor za isporuku pištolja američkoj vojsci. Tada se u posao uključio Pjetro, pomažući svom ocu da otkupi Beretinog tada manjinskog akcionara, francusku firmu za proizvodnju oružja FN Herstal (sada sa sedištem u Belgiji).

„Imali smo višak sredstava i odlučili da, ako želimo da obavimo još akvizicija, moramo da se bolje organizujemo“, priseća se Pjetro.

Porodica je 1995. osnovala holding kompaniju u Luksemburgu. Tako su pojednostavili složenu strukturu firme koja je nastajala vekovima. Konsolidovali su vlasništvo pod jednim krovom. Tada je započelo ozbiljno širenje. Bereta je 2000. kupila finskog proizvođača pušaka SAKO. Time je prvi put izašla iz sfere sačmarica i pištolja. Zatim je dodala kompanije za optiku Burris i Steiner 2002. i 2008. godine. One proizvode nišane, crvene tačke i dvoglede. Nakon što je 2021. kupila britanskog proizvođača luksuzne odeće i ručno izrađenih pušaka Holland & Holland, te Amotek godinu dana kasnije, Bereta Holding sada poseduje 19 brendova koji posluju u 23 zemlje na pet kontinenata. Zahvaljujući toj strategiji, nijedna od Beretinih podružnica ne čini više od 25% prihoda grupe.

Porodični biznis

„Nastavićete da viđate sve više konsolidacije u ovoj industriji. Ljudi se okupljaju oko poznatih imena“, kaže Mark Smit iz Lake Street-a. Ističe lojalnost koju Bereta i njene podružnice zadržavaju među dugogodišnjim kupcima, čak i nakon preuzimanja. „Kod Berete znate šta dobijate“.

Neki od Beretinih konkurenata pokušavaju da sustignu njen tempo. Dok Glok, Smit & Veson i Šturm, Ruger & Co. i dalje ne proizvode sopstvenu municiju, praška kompanija Kolt CZ, koja je 2021. kupila američku firmu koja stoji iza Kolt pištolja, prošlog maja kupila je proizvođača municije Sellier & Bellot za 700 miliona dolara.

Za Pjetra, kontrola porodice i njeno duboko angažovanje je ono što izdvaja Beretu od konkurencije. Njegov otac, koji se povukao sa izvršnih pozicija 2015. godine, i dalje sedi u odboru. Brat Franko vodi kompaniju Fabbrica d’Armi Pietro Beretta. To je originalna porodična firmu koja je sada podružnica Berete, gde radi i Frankov sin Karlo.

„Imamo nešto što drugi nemaju, i što nikada neće imati: jednog porodičnog vlasnika“, kaže Pjetro. Napominje kako su druge poznate porodice koje su se bavile vatrenim oružjem prodale preduzeća ili ih izvele na berzu. „Kada treba da pregovaramo sa stranim vladama, ja ili moj brat se sastajemo sa predsednikom. To nije slučaj kod drugih kompanija. Imamo dugoročnu viziju koja nije spekulativna“.

Sve je u viziji i planiranju

Kako bi ostala ispred konkurenata, porodica Bereta reinvestira dividende. I izdvaja deo prihoda za razvoj novih proizvoda i poboljšanje efikasnosti proizvodnje oružja i municije.

Nigde to nije očiglednije nego u fabrici Beneli Armi, Beretinoj podružnici u centralnoj Italiji. Ona proizvodi poluautomatske sačmarice i prostire se na 22.300 kvadratnih metara. Zahvaljujući investicijama započetim 2019. godine, autonomna vozila isporučuju komponente radnicima na proizvodnim linijama, dok ekrani iznad njih u realnom vremenu prate njihov minut-po-minut učinak. Robotske ruke testiraju svaki deo u kontroli kvaliteta, koristeći mašinsko učenje za poboljšanje detekcije defekata u ranim fazama proizvodnje.

Ista težnja za efikasnošću postoji i u RWS-u, koji svake godine ulaže 8% prihoda u modernizaciju mašina kako bi povećao proizvodnju municije. „Berete nisu zainteresovane za oportunističke pristupe. Imaju viziju od 25 do 50 godina“, objašnjava Matijas Fogel, potpredsednik RWS-a.

Dok Bereta gleda ka svojoj 500. godišnjici 2026. godine, Pjetro ostaje pragmatičan. Kada su ga pitali o njegovim nadama za sledećih 500 godina Berete, samo je odmahnuo rukom.

„Kako da znam šta će se desiti za 500 godina? Mene tada neće biti, pa me ni ne zanima“, kaže kroz smeh. „Sledeće generacije će raditi ono što je najbolje. Ja radije razmišljam o narednih pet godina“.

Đakomo Tonjini, novinar Forbes