Milioni programera se plaše da bi startap matematičkog čuda od deteta mogao da ih ostavi bez posla

Neposredno pre Božića 2023. godine, mali tim u Cognition-u se mučio da podigne posebno složen server za AI pomoćnika za kodiranje pod nazivom Devin. Razvijaju ga u svom startapu sa sedištem u San Francisku. Satima su proučavali dokumentaciju za instalaciju i isprobavali različite komande, ali jednostavno nisu uspevali. Umorni i frustrirani, odlučili su da vide kako će Devin rešiti problem.

Kada je AI preuzeo zadatak, zbunio je svoje kreatore. „Koristio je najneobičnije, gotovo veštičije komande“, priseća se suosnivač i direktor proizvoda Valden Jan, koji ima 21 godinu. U početku se činilo da ni Devin neće uspeti bolje od njih. A onda je signalna lampica na terminalu servera, koja je satima bila crvena, postala zelena. Server je bio u funkciji.

Shvatili su da je Devin obrisao oštećeni sistemski fajl koji je tim prevideo. „Tada sam zaista shvatio koliko će se softversko inženjerstvo promeniti“, kaže Jan.

To je bio prvi značajan zadatak koji je Devin ikada obavio. I dokaz koncepta za viziju Cognition-a o AI-u koji preuzima dosadne zadatke kodiranja. Sada, skoro godinu dana kasnije, Devin obavlja osnovne inženjerske zadatke. Pronalazi i popravlja greške, ažurira delove koda i migrira ih između platformi. Kada mu date jednostavnu naredbu poput „očisti ovu bazu koda“, Devin kreira plan akcije i izvršava ga. U većini slučajeva, funkcioniše.

Najfinansiraniji model veštačke inteligencije

Ovaj pristup je drugačiji od pristupa poznatijih i većih igrača na još uvek rastućem polju, poput Githaba (koji je Majkrosoft kupio za 7,5 milijardi dolara 2018. godine) i Kodijuma, koji ima procenjenu vrednost od 1,3 milijarde dolara. Oba nude digitalne asistente koji pomažu ljudima u pisanju koda putem AI sugestija. Devin, međutim, funkcioniše kao autonomni AI agent koji, u teoriji, sam piše kod (bez ljudske intervencije) i može da završi cele projekte koji se obično poveravaju programerima (ime Devin dolazi od skraćenice „dev“ za programera). „Videli smo pravu priliku“, kaže Skot Vu, suosnivač i direktor Cognition-a, „da pređemo sa završetka teksta na završetak zadatka“.

AI generisani kod već počinje da menja industriju. U oktobru, generalni direktor Gugla Sundar Pičai izjavio je da više od četvrtine novog koda u tehnološkom gigantu piše AI. Na Githabu, koji je 2024. dostigao godišnji prihod od dve milijarde dolara, alat za automatsko generisanje koda je ove godine doprineo sa 40% rasta prihoda, izjavio je direktor Majkrosofta, Satja Nadela, u julu. Prema analitičaru Brendanu Burku iz Pičbuka, AI kodiranje je postalo najviše finansirani model upotrebe generativne veštačke inteligencije. Startapi su prikupili više od milijardu dolara u prvih šest meseci 2024. godine.

Prihodi od AI kodiranja tek počinju da rastu. Istraživačka firma IDC procenjuje da će oni premašiti četiri milijarde dolara do 2029. godine. Nekoliko startapa već je dostiglo godišnje prihode od 10 miliona dolara. Cognition nije želeo da otkrije svoje prihode, ali predsednik Rasel Kaplan kaže da je kompanija potpisala ugovore sa desetinama klijenata, sa tipičnim godišnjim ugovorima vrednim između šest i sedam cifara.

Pet miliona programera u Americi

Ali prilika je toliko primamljiva da su giganti poput Antropika, Amazona i IBM-a lansirali svoje alate za kodiranje, kao i startapi poput Pulsajda (vredan tri milijarde dolara) i Enisfer (400 miliona). Mogućnost pisanja koda je već postala „ulog na stolu“ za tipični AI model, kaže analitičar IDC Ritu Joti, koji naglašava da je lider ovog prostora i dalje Open AI i njegov ČetGPT. Ali AI koji kodira potpuno sam, kao onaj koji razvija Cognition „doneće more promena“.

Ali to neće biti dobra vest za pet miliona Amerikanaca koji rade kao programeri. Oni zarađuju srednju zaradu od 130.000 dolara, a još manje 13 miliona programera u Indiji i Kini. Vu tvrdi da ne prete velika otpuštanja i da je prostor ograničen ponudom. Programeri su možda oprezni, ali investitori ovo vole. Founders fond Pitera Tila i Khosla Ventures se klade na Vua i njegov tim od 25 ljudi. Investirali su 176 miliona dolara u Cognition u rundi B u aprilu. Time su mu podigli vrednost na dve milijarde dolara samo šest meseci nakon osnivanja.

Majkrosoft u igri

Njihovi klijenti uključuju kompaniju Ramp, koja upravlja troškovima i ima godišnji prihod od 300 miliona dolara (2023), a koristi Devin za pisanje testova i čišćenje nepotrebnog koda. Takođe, MongoDB (1,7 milijardi dolara prihoda u 2024) koristi Devin za ažuriranje zastarele arhitekture koda, čime štedi milione dolara svojim klijentima, prema rečima šefa proizvoda Sahira Azama. Programeri u fintech kompaniji Nubank, sa prihodima od 8 milijardi dolara (2023), koriste Devin za zadatke poput ažuriranja repozitorijuma koda.

Iako je još uvek rano, partner Founders fonda Džon Lutig investirao je u Cognition jer smatra da je teško sustići njihovu prednost u razvoju AI agenata za kodiranje. Slično razmišlja i Majkrosoft, koji je u maju sklopio partnerstvo za korišćenje Devina na svom Azure oblaku. Direktor za tehnologiju Kevin Skot nazvao ga je „izuzetnim“ alatom na godišnjoj konferenciji kompanije.

Čudo od deteta

Međutim, Silicijumska dolina je puna kompanija koje su imale prednost, ali su na kraju izgubile od giganata poput Amazona i Gugla. Pristalice Cognition-a se klade da, ako neko može da napravi ultimativnu mašinu za kodiranje, to su tri vrhunska programera sa zlatnim medaljama sa olimpijada u kodiranju. Osnivači su se upoznali na takmičenjima u programiranju. Skot Vu je bio čudo od deteta u matematici sa „legendarnim grandmaster“ rangom (najvišim) na Codeforces-u, sajtu za takmičenja u programiranju.

Anđeoski investitor Erik Glajman, direktor Rampa, kaže da Vu ima jedan od „pet najviših IQ-a koje je ikada sreo“.

„Skot je očigledno briljantan, radoznao i neograničen u ambicijama“, kaže Sara Guo, investitorka koja je uložila u Cognition kroz tri runde finansiranja putem svoje firme Conviction. Vu je takođe bivši član Forbes liste 30 ispod 30. Našao se na listi 2019. za svoju prethodnu kompaniju Lunchclub. Ona koristi AI za organizovanje sastanaka za umrežavanje. Jedan investitor u Cognition rekao je za Forbes da je Vu napustio Lunchclub 2022. jer su ga zanimale druge oblasti (Vu je odbio da komentariše), a Lunchclub, koji je prikupio oko 30 miliona dolara, i dalje funkcioniše.

Pohvale i kritike

Cognition je lansirao Devina u martu, uz veliku pažnju javnosti. U promotivnom videu koji je prikupio 30 miliona pregleda na platformi X, kompanija je tvrdila da je Devin „uspešno prošao praktične inženjerske intervjue vodećih AI kompanija“ i obavio složene zadatke kodiranja. Neki inženjeri su bili impresionirani Devinovim tehničkim sposobnostima, dok su se drugi plašili za svoja radna mesta. Nedugo nakon lansiranja, pojavio se video u kojem je Vu kao sedmak dominirao na matematičkom takmičenju, a komentatori na internetu su se šalili. „On nije čovek, on je AI“ i „Devin je zapravo Skot koji odgovara na pitanja putem aplikacije za poruke“.

Međutim, Karl Braun, poznati nezavisni programer iz Ostina, izneo je optužbe u video-snimku pod nazivom „Raskrinkavanje Devina“, koji je pregledan više od 500.000 puta. On je optužio Cognition za preuveličavanje sposobnosti njihovog AI inženjera. Njegova analiza je pokazala da je Devinu trebalo daleko više vremena nego čoveku za obavljanje zadatka, pri čemu je pravio greške.

AI balon

Ovakva iskustva su navela neke da se zapitaju da li je Devin samo još jedan prenaduvan proizvod u AI „balonu“. Kada se od njega zatraži da dizajnira upečatljiv korisnički interfejs, rezultati su dosadni, kaže Kriš Manijar, inženjer u kompaniji Labelbox, koja se bavi označavanjem podataka i testirala je Devinove veštine za kreiranje Veb aplikacija.

Nekoliko konkurentskih osnivača reklo je za Forbes da smatraju da je kompanija preuveličala Devinove sposobnosti, predstavljajući ga kao alat koji se može odmah koristiti za bilo koji koderski zadatak. Oni tvrde da su njegove trenutne sposobnosti daleko užE i da su namenjene unapred definisanim zadacima poput čišćenja postojećeg koda. U direktnoj demonstraciji, Forbes je zatražio od Devina da izradi aplikaciju za štimovanje gitare. Devin je napravio za otprilike 10 minuta, ali aplikacija nije mogla ispravno prepoznati muzičke note, a osnivači Cognition-a nisu bili sigurni zašto. „Uvek postoji jaz između onoga što je obećano i onoga što pouzdano funkcioniše,“ kaže Varun Mohan, izvršni direktor konkurentskog startapa Codeium.

Razvoj se nastavlja

Vu priznaje da Devin daleko od savršenstva. „Softversko inženjerstvo u stvarnom svetu je veoma haotično“, kaže Vu iz sedišta Founders fonda s pogledom na zaliv San Franciska. „Ljudi stalno prave greške“. Ipak, mnogi kritičari poput Manijara bili su impresionirani sposobnostima alata. Vu tvrdi da je Devin značajno unapređen u sedam meseci od lansiranja, delom zahvaljujući povratnim informacijama ranih klijenata, koji alat prihvataju kao projekat u razvoju. „Ne vidimo ovaj alat kao nešto što očekujemo da bude magično“, kaže Vitor Olivije, CTO kompanije Nubank. „Oprezno smo optimistični“. U nekim slučajevima, kaže on, inženjeri koji su koristili Devina bili su osam puta brži u svom poslu.

Cognition nastavlja sa eksperimentisanjem. Ranije ove godine, Devinu je data sposobnost da pokreće podređene AI agente kako bi mu pomogli. Ali kada je kompanija testirala ovaj novi „menadžerski“ režim, otkrili su da bi podređeni Devini pokretali svoje podređene agente, što bi zauzvrat pokretalo još agenata, stvarajući beskonačan krug AI birokratije. „Na kraju smo morali da prekinemo zadatak jer su samo nastavili da delegiraju posao“, kaže Rasel Kaplan.

Kaplan ipak napominje da alat najbolje funkcioniše kada nekoliko Devina istovremeno radi na različitim projektima, poput „vojske mladih inženjera“. To je fraza koja verovatno uznemirava neke programere, a Vu kaže da deo negativnih reakcija prema Cognition-u dolazi iz straha da će AI ugroziti poslove u softverskom inženjerstvu. Devin bi mogao omogućiti kompanijama da realizuju više projekata, tvrdi on, zapošljavajući ljude za značajnije zadatke.

„Zaista postoji mnogo straha“, kaže Vu. „Ljudi imaju mnogo pitanja o tome šta će se desiti u ovoj novoj paradigmi“.

Raši Šrivastava, novinarka Forbes
Ričard Nieva, novinar Forbes