Miloš Pavlović, dekan FDU: Motivacija za zeleni zaokret je mala, moramo se svi pokrenuti

Na Dan planete Zemlje, skupom posvećenim zelenoj transformaciji u polju visokog obrazovanja, Fakultet dramskih umetnosti je, zvanično pokrenuo projekat „Zeleni FDU“.

U pitanju je dugoročni strateški projekat koji ima za cilj unapređenje svakodnevnih praksi i organizacione kulture FDU, prelaskom na ekološki održivije načine rada (i mišljenja). Jedan od segmenata projekta odnosi se i na postavljanje solarnih panela na krov zgrade fakulteta, što će omogućiti da Fakultet proizvoditi i troši zelenu energiju za svoje potrebe, te značajno smanji emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte.

Podsetimo, projekat „Zeleni FDU“ sprovodi se uz finansijsku podršku, Ministarstva prosvete i Evropske unije i deo je šire inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“.

Tim povodom, razgovarali smo sa dekanom Fakulteta dramskih umetnosti Milošem Pavlovićem o projektu, glumi, filmu, ali i o uticaju veštačke inteligencije na svakodnevni život.

Konkretne akcije

Ideja o pokretanju projekta se rađala godinama, još od njegovog dolaska na mesto dekana. Inicijative su bile različite – od „ozelenjavanja” kurikuluma do sadnje stabala oko fakulteta i uspostavljanja sistema savesnog odlaganja otpada.

„Ljudi najčešče pronalaze opravdanja za činjenicu da se ne bave okolinom i ne preduzimaju ono što je u njihovoj moći kako bi smanjili štetne uticaje svojih svakodevnih aktivnosti. Ne zatvaramo vodu kada peremo zube, ne isključujemo svetlo za sobom, uključimo klimu ostvaljajući otvoren prozor – uvereni da je naš otisak nevažan naspram onoga što čine veliki zagađivači“, ističe Pavlović.

On dodaje da je upravo zato važno kod dece, još od malih nogu, stvoriti svest da svaki njihov potez ostavlja trag na budućnost, zbog čega je potrebno uvesti adekvatne programe ekološkog osvešćivanja – kako za predškolske, tako i za osnovnoškolske i srednjoškolske ustanove.

„S druge strane, mi smo, kao visokoškolska ustanova, dužni da učinimo sve kako bi mladi osvestili saznanje da se njihove akcije – pozitivne, kao i negativne – negde reflektuju. Drugim rečima, naš zadatak je da ih pozovemo na razmišljanje o tome zašto bi pojedinac ostavljao negativan trag, zašto, suprotno tome, ne bi zasadio drvo, reciklirao – pravio ekološki održivije izbore?“, kaže Pavlović.

Razumevajući da zadatak fakultetske zajednice nije samo da obrazuje već i da pruži pozitivan primer, projekat „Zeleni FDU“ je oblikovan tako da pored promena programa studija u pravcu implementacije principa eko-zaokreta u polju kulture i umetnosti, podrazumeva i zelenu transformaciju same škole. Pored infrastrukturnog upodobljavanja i rekonstrukcije ovo obuhvata i edukaciju zaposlenih o procedurama kojima se procesi rada čine više ekološki održivim.

„U celoj zgradi je LED rasveta, upotreba klima je kontrolisana. Prethodnih godina imali smo ugovor o reciklaži sa udruženjem „Živimo zajedno“ , a sad smo potpisali ugovor sa gradskim komunalnim preduzećem. Pokazalo se da sem papira, koga po prirodi našeg posla imamo dosta, skupi se dovoljno i drugog reciklažnog otpada. Osim toga, izvršili smo i ozelenjavanje kako u samoj zgradi tako i oko nje, čistili okoliš, skupljali i razmenjivali garderobu…“, objašnjava on.

Prirodno, projekat stavlja akcenat na edukaciju, ali ne samo studentske populacije, već i stručne javnosti. U tom smislu, Pavlović nagalašava da su danas ekološki standardni i norme prvorazredno važne u evropskoj filmsko-televizijskoj i pozorišnoj produkciji. Shodno tome i finansiranje audio-vizuelnih i drugih umetničkih sadržaja kroz EU fondove sve više zavisi od stepena ispunjenosti zelenih principa i procedura.

Imajući ovo u vidu, projekat postavljanja solarnih panela (za koji je fakultet dobio sufinansije Ministarstva prosvete i UNDP-a), upotpunjen je i otvaranjem punionice namenjene lokalnim filmsko-televizijskim kućama.

„Danas većina tehnologija koje se koriste za snimanje ima akumulatorsko napajanje – snimači zvuka, snimači slike, rasvetna tela, ali i razna druga pomagala, kao što su scenska tehnika, razni dronovi, gimblovi i tako dalje. Analize pokazuju da ovakva tehnologija ostvaruje značajne emisije, tj. zagađanje, zbog čega se zagovara prelazak na eko-punjive baterije. Stoga, naš plan je da stvorimo okvir za ovakvo – ekološki osvešćeno postupanje, otvaranjem prostora u kome će kolege iz sektora moći da besplatno pune baterije zelenom energijom prikupljenom na našem krovu.“, dodaje Pavlović.

Nedostatak sredstava

U okviru zelene inicijative FDU planirane su i različite tribine, programi, akcije, kao podrška izgradnji elektrane, čiji je početak radova očekivan ovog leta. Kako nam je Pavlović objasnio, paneli se već dugi niz godina ugrađuju i na drugim mestima, postoje jasne smernice uspešnih praksi i učinjene su sve potrebne analize, pri čemu je pravi trenutak i zato jer cene padaju. Međutim, potrebno je prethodno zatvoriti finansijsku kalkulaciju i pronaći nedostajuća sredstva.

„U idejnom i konceptualnom smislu naš projekat je zatvoren što podrazumeva i jasan akcioni plan. Prvo smo se raspitali oko ispunjenosti tehnoloških uslova; konsultovali građevince i energetičare sa ETF-a; a zatim počeli da razgovaramo o mogućim izvorima finansiranja. Videli smo da je otvoren poziv UNDP-a za sufinansiranja projekata u sklopu zelene agende i konkurisali… Paralelno smo pokrenuli pregovore sa Ministarstvima prosvete, energetike, zaštite životne sredine…“, navodi on.

Međutim, bez obzira na ostvarenu podršku, finansijska konstrukcija još uvek nije zaokružena. S druge strane, Pavlović je optimističan po pitanju pronalaženja rešenja za nedostajuća sredstva, pre svega zbog uverenja da projekat „Zeleni FDU” dugoročno donosi značajne uštede, te zapravo predstavlja investiciju za javni budžet.

“Problem svih fakulteta finansiranih iz budžeta, jesu visoki izdaci za energetiku, zbog čega projekti ove vrste – između ostalog – nude alternativno rešenje finansijkom problemu snabdevanja energijom.”

„Neko će drugi to uraditi“

Slične eko-inicijative pokretane su i na drugim fakultetima, međutim većina njih još uvek nema ni finansijske, ni tehničke uslove za početak izgradnje. S druge strane, Pavlović nas uverava da su upravo ove institucije ključni igrači procesa dekarbonizacije – ne kao zagađivači već glasogovornici i edukatori. U tom smislu on navodi da rešenje nije samo u stvaranju uslova za ekološki održive prakse, potrebna je i edukacija, animacija, promocija. Neophodan je širi društveni uticaj jer govorimo o alarmantnom i urgentnom problemu, što se se, objašnjava on, najbolje postiže ličnim primerom.

„Nije dovoljno pričati o zagađenju – morate da pokažete da vam je stalo. Tako se i deca najbolje vaspitavaju, tako što gledaju primer roditelja. Mi smo hteli da ličnim primerom pokažemo, ne samo untar naše zajednice, nego i široj javnosti da svaka institucija može i treba da nešto uradi“, kaže Pavlović.

Lični primer je značajan i zato što ovdašnja pravila i zakoni još uvek ne idu na ruku ekološkom zaokretu društva. Na primer, među građanima motivacija za reciklažom je mala jer „svi imaju stav da se njihov angažman na separiranju otpada poništava onda kada službe koje se time bave, sve reciklažne kante isprazne na jedno isto mesto“.

„Naizgled, deluje da je rešenje u uvođenju konkretnih kazni, ali mi smo protiv toga da se jedino kaznenom politikom menja svest kod ljudi. Želimo da verujemo da se ljudska svest menja onda kada im ponudite plemenitije, održivije i odgovornije alternative za njihove svakodnevne prakse – kada im pomognete da shvate zašto je nešto bolje umesto da ih primoravate. Iako je čovečanstvu imanentno da se potajno nada kako će nauka osmisliti univerzalno rešenje – neki globalni prečišćivač vazduha, izmisliti bolje baterije i pronaći bolji tretmani za uzgajanje biljaka i životinja – važno je da razumemo značaj uloge pojedinca, a posredno i zajednice. Na kraju, iako će, možda, neko naš trud i „poništiti“ ubacivanjem separiranog i reciklabilnog smeća u istu kantu, cilj je usvajanje ispravnih načina, a zatim i kolektivni pritisak na nadležne.“, objašnjava Pavlović.

Veliki putevi se prelaze prvim korakom

U okviru pokretanja Projekta lansiran je i spot na kome su uz mentorstvo profesora FDU radili studenti ovog fakulteta. Oni su, objašnjava Pavlović, zaista voljni da uče i primene naučeno, pa su i celokupnu akciju sami sproveli.

„Snimili su muziku, spot, radili su PR. Kada su videli gotov spot, njegov dalji život i medijsku promociju, bili su zadovoljni i ponosni. Osetili su se delom zelene tranzicije FDU“, ističe Pavlović.

Međutim, u delovanju (kao i očekivanjima) moramo da budemo realni – naročito po pitanju kapaciteta i vremena.

„Važno je razumeti da će ova tranzicija trajati. I zato kažemo – uradite ono što možete – odmah! Uradite makar malo jer, i veliki putevi se prelaze prvim korakom.“

Gluma je zahtevna

U razgovoru sa dekanom, osvrnuli smo se na glumu i film. Pitali smo Pavlovića, da li od glume danas može da se živi?

„Kao i u svakom poslu, vrši se selekcija i konkurencija je velika. Verujem da se oni dobri izbore za svoju poziciju. Ne kažem da je lako, ali verujem da kvalitet i upornost uvek pronađu put. Nažalost, neki ljudi koji pokažu veliki kvalitet tokom studiranja, nekada nemaju dovoljno energije i kapaciteta da se izbore na profesionalnom tržištu. Ima izuzetnih mladih ljudi kojima se (do sada) nije pružila šansa, ali mislim da je isto i u svim drugim poljima“, ističe on.

U vremenu kada se snima veliki broj serija, film se stavlja u zapećak. Bioskopi polako izumiru, a striming platforme doživljavaju svoj vrhunac.

„Ljudi slabo idu u bioskop – pribegavaju “pirateriji”, čekaju da film prođe bioskopsku distribuciju da bi ga gledali na platformama. Uostalom, to su i najveći filmski proizvođači, Netfliks, Amazon, Dizni. Bioskopski filmovi faktički svuda stagniraju, između ostalog i zbog tehnologije koja omogućava da kod kuće imate velike ekrane i projektore sa dobrom slikom i zvukom. Odumiranje gradskih bioskopa u vezi je i sa promenom načina i mesta provođenja slobodnog vremena, pa se tako postojeća bioskopska publika najčešće odlučuje za multifunkcionalne dvorane u okviru tržnih centara“, kaže Pavlović.

U velikoj ponudi treba pronaći biser

„Danas se mnogo snima i u velikoj ponudi, teško je pronaći istinski kvalitet. Ali to ne znači odsustvo kvalitetnih ostvarenja! Ukoliko ste gledali film ‘Za danas toliko’ onda shvatate da ima brilijantnih mladih autora. Naš doktorand, Marko Đorđević, je radio ovaj film i zanimljivo je da dugo nije mogao da nađe distributera. Na svu sreću i njega i distributera, a naročito publike uspeo je da se dogovori i sad film pravi rekorde u bioskopima. Neću biti ni skroman, ni neskroman ako kažem da je to svakako remek delo kinematografije“, ističe Pavlović.

Da Srbija privlači i strane produkcije svedoči i to što se veliki broj filmova i serija snima kod nas. Razlog za to je taj što su uslovi pod kojim se filmovi ovde snimaju povoljniji u odnosu na zemlje odakle te produkcije dolaze.

„Jednim delom, to omogućava našim filmskim radnicima da rade, ali ovo nažalost još uvek ne važi za stvaraoce, kao što su scenaristi i reditelji. Strane produkcije retko ih angažuju u kontekstu autorskog rada, mada ostaje nada da će se njihovo učeći na pozicijama izvršilaca u budućnosti povećavati“, objašnjava sagovornik Forbes Srbija.

Odavno smo izgubili od veštačke inteligencije

Dekan Miloš Pavlović se u razgovoru osvrnuo i na uticaj veštačke inteligencije, kako na filmu, tako i na svakodnevnom životu.

„Pogledajte samo Soru AI. Ovo izaziva pravu paniku među profesionalcima koji se bave audiovizualnim umetnostima, animacijom, specijalnim efektima, pa čak i advertajzingom. Deluje da više neće biti potreban bilo koji profesionalac da nešto snimite. Na osnovu tekstualne komande veštačka inteligencija će produkovati sliku koju ste tražili. Dakle, bez snimatelja, reditelja, scenarista – samo umeće u postavljanju preciznih parametara za AI“, ističe on.

Ukupno gledano, danas, kompjuteri i veštačka inteligencija rade veliku većinu kreativnih poslova i to je tek početak. Zato je u daljem razvoju važno – pre svega – osmisliti mehanizme i vidove njene kontrole.“Kontrola, odnosno pronalazanje načina za mudru, etičnu i istinski kreativnu upotrebu AI je sada presudno važna, jer smo bitku protiv njenog prisustva u stvaralčkim domenima već odavno izgubili.”

Razgovor na ovu temu Pavlović završava idejom da je potrebno ovladati tehnologijama, umesto prepustiti se njihovoj vladavini.