Mustafa Sulejman – prvi čovek Majkrosofta za AI i siva eminencija veštačke inteligencije

Kao ljudska vrsta skloni smo porocima, pa je i veštačka inteligencija (AI) sasvim realna bojazan. Kako i da li će se izvitoperiti, iskoristiti na pravi način, samo su neka od mnogobrojnih pitanja.

Pre dve godine niko nije pričao o agentima, sistemima veštačke inteligencije koji deluju u našem novom svetu. Svi su uzbuđeni, ali i uplašeni što će, kako stvari stoje, AI agenti u narednih nekoliko godina raditi stvari koje smo do skoro radili mi kao ljudi. Pre četiri godine niko nije govorio o jezičkim modelima, a danas svi o tome pričaju. Izmišljanje tehnologije je pomalo nadrealno iskustvo stvaranje nemogućeg, i onda niotkuda nemoguće postaje moguće, pa tako danas postavljamo svakakva pitanja čet botovima.

Većina nas je koristila ČetGPT, ali veštačka inteligencija ide daleko dalje od toga, poput Opšte veštačke inteligencije (Artificial general intelligence, AGI), polja teorijskog istraživanja veštačke inteligencije, koje pokušava da stvori softver sa inteligencijom sličnom ljudskom uz sposobnost samoučenja. Šansa ili opasnost?

Čovek koji se nalazi u užem kružoku ljudi koji donose tehnološke odluke koje se tiču veštačke inteligencije, a između napretka i straha je Mustafa Sulejman, Sirijac čije odrastanje nije upućivalo na to da će jednog dana imati lidersku ulogu u nekim od najvećih kompanija na svetu, danas Majkrosoftu, do skoro Guglu. Ko je Mustafa Sulejman, siva eminencija veštačke inteligencije?

Prodaja slatkiša, filozofija, pomoć osobama sa invaliditetom

Njegovi roditelji su emigirali u Britaniju, otac mu je vozio taksi, dok je majka bila medicinska sestra. Sulejman je rođen 1984. godine i odrastao je nedaleko od Kaledonijan Rouda u severnom Londonu gde je živeo sa roditeljima i dva mlađa brata. Skromno detinjstvo u javnim školama Tonhil i Elizabet bilo je protkano čitanjem knjiga, posebno filozofije. Neočekivano se na filozofiju ukopčao i smisao za biznis, pa je još kao klinac stalno smišljao poslove, sanjajući da će neki od njih postati onaj koji menja igru.

Već sa 11 godina je sa drugom kupovao na veliko slatkiše koje je kasnije preprodavao u školi, plaćajući drugovima rentu za ormariće koji su mu služili kao skladišta. Geni Bliskog istoka, ali i kudikamo „slađi“ posao od Kjubanovih kesa za smeće. Već tu su se nazirale njegove ključne osobine – revolucionarnost, skromnost, samopouzdanje, energičnost.

Nekoliko godina kasnije okupirala ga je misao kako pomoći osobama sa posebnim potrebama. On i njegovi drugovi obilazili su restorane i atrakcije širom Londona u pozajmljenim invalidskim kolicima kako bi uvideli kakva je dostupnost za osobe sa invaliditetom.

Svestrani i izvrsni đak mogao je da bira fakultet, i odabrao je najbolji. Filozofija i teologija na oksfordskom Mensfild koledžu, poznatom po tome što je predvodio talas borbe protiv elitizma na tom univerzitetu. Devet od 10 studenata koji su primljeni 2017. godine dolazili su iz državnih škola. Već sa 19 je shvatio da fakultet nije dovoljno praktičan, niti da maksimizuje društveni uticaj koji je smatrao da poseduje. Nije se prevario, ali put do biznisa je i dalje bio na čekanju.

Nakon što su napustili školovanje, Sulejman i njegov univerzitetski prijatelj Mohamed Mamdani uspostavili su telefonsko savetovalište pod nazivom „Linija za pomoć muslimanskoj omladini“ koja je postala jedna od najvećih službi za podršku mentalnom zdravlju te vrste u Velikoj Britaniji. Nakon četiri godine napušta savetovalište, a tada je za Fajnenšel Tajms izjavio „bilo je zaista teško podići nivo nevladine organizacije i prikupiti sredstva na održiv način“.

Njegov naredni poduhvat nije se preterano udaljio od prethodne vokacije, pošto se zaposlio u kancelariji tadašnjeg gradonačelnika Londona Kena Livingstona u sektoru za ljudska prava. Za filozofa u duši vlada nije bila mesto za radikalne društvene promene, koje je pošto ju je napustio pokušao da ostvari kroz svoju novoosnovanu konsultantsku kuću Reos Partners (koja se bavila globalnim pitanjima poput hrane, otpada, diverziteta) preko koje je sarađivao i sa Ujedinjenim nacijama, američkom i holandskom vladom, kompanijom Šel.

Kao i mnogi demoralisani borci za klimatske promene nakon samita u Kopenhagenu 2010. godine napušta Reos, da bi, ispostaviće se stvorio nešto daleko, daleko značajnije.

DeepMind i kritike kapitalizma

Shvativši potencijal koji tehnologija i veštačka inteligencija imaju, Sulejman je krajem 2009. osnovao Deep Mind (Dipmajnd) sa svojim prijateljem iz detinjstva Demisom Hasabisom (bivšim programerom AI videa) i Novozelanđaninom Šejnom Legom. Iskustvo rada u vladama, trastovima, dobrotvornim sektorima pomoglo im je da shvate da su za društvene izazove potrebne nove institucije, kreativnost i znanje. Sulejman je bio mišljenja da ponovna primena postojećeg ljudskog znanja neće biti dovoljna za pokretanje nove vrste organizacije sa jedinstvenom svrhom, pa je došao na ideju da se veštačka inteligencija koristi za rešavanje najtežih problema na svetu.

Da priča o opštem dobru nije samo teatralno građenje imidža svedoče i njegovi stavovi koji odudaraju od većine njegovih kolega, posebno njegove kritike kapitalizma, za koji je rekao „da nas u mnogim stvarima svakodnevno izneverava, i da je pitanje da li je održiv“.

Novac mu je ipak bio neophodan, pa je u početnim danima kompanije neretko odlazio u Silicijumsku dolinu uspešno ubeđujući milijardere poput Pitera Tila i Ilona Maska da investiraju u Deep Mind, a jedan od prvih investitora bio je i Frenk Mihan, bivši član borda startapa Siri, koji je Epl preuzeo 2010. godine.

Kompanija se brzo etablirala kao jedan od lidera u sektoru veštačke inteligencije, pa ne čudi što je samo nekoliko godina kasnije Dipmajnd 2014. godine kupio Gugl za tada prijavljenih 400 miliona funti, što je tada bila najveća akvizicija ovog giganta u Evropi, i dan danas je.

Gugl je koristio Dipmajndove algoritme kako bi smanjio količinu energije koja se koristi u ogromnoj floti centara podataka za 15%, a takođe je koristio i njegovu WaveNet neuronsku mrežu kako bi generisao glasove aplikacije Google Assistant za američki engleski i japanski jezik.

Sulejman je paralelno ubedio nekoliko NHS sektora (NHS je poluautonomna organizaciona jedinica u okviru Nacionalne zdravstvene službe u Engleskoj) da rade sa Dipmajndom na projektima, uključujući aplikaciju za praćenje pacijenata za kliničare i sistem veštačke inteligencije koji može da uoči rane znake raka, a radio je i na aplikaciji Streams, koja je predviđena za praćenje rada bubrega.

Ovaj dogovor, koji je kasnije Kancelarija komesara za informacije, glavni regulator podataka u Velikoj Britaniji smatrala nezakonitim, omogućila je Dipmajndu pristup 1,6 miliona kartona pacijenata NHS-a.

U novembru 2018. zdravstveni tim Dipmajnda, uključujući i Streams, inkorporiran je u Google Health, na čijem čelu je bio Dejvid Fajnberg, bivši izvršni direktor kompanije Gajsinger iz Pensilvanije, za regionalno pružanje zdravstvene zaštite. Međutim, to nije značilo da su Dipmajnd i Sulejman isključeni iz zdravstvenih istraživanja, iako se 2019. godine spekulisalo o njegovom odlasku, posebno nakon izveštaja koji je sugerisao da postoji mogući razdor između Dipmajnda i Gugla oko toga kako komercijalizovati rad te kompanije.

Spekulacije su privremeno okončane stavljanjem Sulejmana na administrativno odsustvo 2019. godine zbog optužbi za mobing. Kompanija je angažovala spoljnog advokata za istragu, a ubrzo nakon toga Sulejman je preuzeo ulogu potpredsednika u matičnoj kompaniji Gugl. Cirkularni mejlovi zaposlenih, koje je tada objavio Business Insider sugerisali su da Sulejmanov „stil upravljanja nije zadovoljavao očekivane standarde“.

Sulejman je Gugl napustio januara 2022. i pridružio se grupaciji Greylock Partners, a postao je i suosnivač kompanije Inflection AI, koji je bio njegov novi AI laboratorijski poduhvat sa Grejlokovim šefom Ridom Hofmanom. Kompanija je osnovana sa ciljem da iskoristi veštačku inteligenciju kako bi pomogla ljudima da komuniciraju sa računarima, i regrutovala je Sulejmanove bivše kolege iz kompanije Gugl, ali i Mete, prikupivši astronomskih 225 miliona dolara u svojoj prvoj rundi finansiranja. Dokaz da je u svetu tehnologije Sulejman uveliko bio „zlatna koka“.

Majkrosoft

Marta ove godine još jedan gigant Majkrosoft, imenovao je Sulejmana za potpredsednika i izvršnog direktora svoje novostvorene jedinice za veštačku inteligenciju, Majkrosoft AI. Njegova baza je i dalje Pekam, nama poznat iz kultne serije „Mućke“, gde živi sa verenicom. Izraziti je levičar, a časopis Tajm ga je 2023. uvrstio među 100 najuticajnijih ljudi na svetu.

Njegovi saradnici tvrde da je vanredno odgovoran. U tom smislu Sulejman je prilično vokalan kada je u pitanju debata o etici veštačke inteligencije, te skoro 15 godina naširoko govori o potrebi da se kompanije, vlade i civilno društvo pridruže u pozivanju tehnologa na odgovornost za uticaj njihovog rada.

Sulejman je takođe jedan od osnivača Partnerstva za veštačku inteligenciju, organizacije koja formuliše najbolje prakse za AI, koja uključuje predstavnike kompanija poput Amazona, Epla, Dipmajnda, Mete, Gugla, IBM-a i Majkrosofta.

Sulejman je u svom nedavnom javnom govoru na festivalu Aspen Ideas krajem juna izjavio da: „ljudi teže da napadaju AI smatrajući je neizbežna, poželjna i pred vratima. Ne mislim da je to nužno istina. To je svakako tehnologija bez presedana, i mi kao vrsta moraćemo da pronađemo mehanizam globalnog upravljanja za nju, kako bi nam ta tehnologija služila, činila nas srećnim, efikasnijim, davala vrednost svetu, jer postoji rizik da razvijene tehnologije nanesu više štete nego dobra i to je prokletstvo napretka“.

Jedno je sigurno, veštačkoj inteligenciji hitno je potrebna regulacija, kroz zdrav dijalog, zbog toga su i Sulejman i mnogi drugi lideri iz ove oblasti odlazili na Kapitol hil sa istom molbom.

Da li će svojom vizijom unaprediti svet i, da li će on biti bolje mesto veliko je pitanje, na koje će samo budućnost dati precizan odgovor. Poznati naučnik i genijalac, pokojni Stiven Hoking rekao je na konferenciji u Lisabonu: „Uspeh u stvaranju efikasne veštačke inteligencije mogao bi da bude najveći događaj u istoriji naše civilizacije. Ili najgori. Jednostavno ne znamo.