Stiv Forbs o ratovima predsednika i Feda: Da li je filozofija iza politike kamata pogrešna
Stiv Forbs objašnjava da predsednik Tramp nije prvi komandant koji vodi bitku sa centralnom bankom. Sve dok ne napusti svoju duboko pogrešnu filozofiju, istorija je osuđena da se ponavlja.
Rat predsednika Trampa protiv Federalnih rezervi nije istorijski neuobičajen. Sve dok se naša centralna banka ne promeni, i budući predsednici će voditi bitke.
Nije iznenađenje što se Trampova žestoka borba s predsednikom Feda Džeromom Pauelom uglavnom prikazuje kao kratkovidi napad Bele kuće na heroja koji vodi ključnu, nezavisnu instituciju, koja samo pokušava da učini ono što je ispravno u borbi protiv inflacije. Ako Tramp „skine glavu“ Pauelu, većina posmatrača upozorava da će uslediti katastrofalne posledice zbog narastajućeg državnog duga.
Ali ta priča je pogrešna. Sukobi predsednika s centralnom bankom nisu retkost. Predsednici Regan, Buš stariji i Klinton povremeno su imali nesuglasice sa čelnicima Feda. Nerealno je očekivati da predsednici neće biti osetljivi na to kada Fed usporava ekonomiju.
Pogrešna filozofija?
Federalne rezerve same izazivaju ove sukobe svojom dugogodišnjom filozofijom da blagostanje izaziva inflaciju. A da se inflacija „leči“ gušenjem ekonomske aktivnosti.
Pravi lek za monetarnu inflaciju je očuvanje stabilne vrednosti dolara, umesto da se ona kreće gore-dole kao joj-jo. Iz više razloga, najbolji pokazatelj stabilnosti je cena zlata, a drugi najbolji pokazatelj je široki indeks roba. Kada cena zlata varira, to ne znači da se menja njegova stvarna vrednost, već da se menja vrednost dolara.
Kada Fed preuzme ulogu upravljača ekonomijom, ne bi trebalo da se iznenadi kada predsednici počnu da se mešaju. Trenutna svađa između Bele kuće i Feda, koliko god delovala burno, zapravo je blaga u poređenju sa prošlim sukobima.
Izdajnik
Tokom Drugog svetskog rata, Fed je pristao da održi niske kratkoročne i dugoročne kamatne stope kako bi vlada lakše finansirala rat protiv nacističke Nemačke i Japana. Međutim, kontrola kamatnih stopa nastavila se i nakon rata. Kada je počeo Korejski rat, Fed je najavio da će prestati sa tim praksama jer bi inflacija mogla da eksplodira. Predsednik Hari Truman i Ministarstvo finansija su se žestoko suprotstavili toj odluci. Truman je verovao da su visoke kamate posle Prvog svetskog rata bile razlog zbog kojeg je ekonomija potonula, što je dovelo i do bankrota njegove nove krojačke radnje. Sukob je bio ličan i ružan.
Na kraju je postignut dogovor. Nezavisnost Feda je potvrđena, a kamatne stope su puštene da rastu. Međutim, tadašnji predsednik Feda je, u suštini, smenjen, a zamenio ga je zvaničnik Ministarstva finansija. Očekivalo se da će novi šef, Vilijam Mekčesni Martin, nastaviti politiku niskih kamatnih stopa. Umesto toga, Martin, koji će voditi Fed narednih 19 godina, odlučio je da ih poveća. Godinama kasnije, kada je Martin sreo Trumana, bivši predsednik mu je procedio kroz zube: „Izdajniče!“.
Lekcija Vijetnamskog rata
Martin se 1965. sukobio sa predsednikom Lindonom Džonsonom. Martin je želeo da podigne kamatne stope jer se plašio inflacije izazvane ogromnim državnim troškovima i ratom u Vijetnamu. Kada nije želeo da popusti, Džonson ga je pozvao na svoj ranč u Teksasu. U naletu besa, krupni predsednik ga je zgrabio za rever i bacio o zid. Martin je na kraju popustio.
Početkom 1970-ih, predsednik Nikson, koji je ukinuo zlatni standard i uveo kontrolu cena i plata širom zemlje, želeo je da šef Feda Artur Berns vodi politiku lakog novca kako bi mu pomogao da pobedi na izborima. Da bi ga ubedili, Niksonovi saradnici su širili lažne priče o tome kako Berns traži ogromno povećanje plate dok su druge plate bile zamrznute. Berns je popustio, a rezultat je bila zastrašujuća inflacija.
Kad su predsednici bili u pravu
U tim slučajevima, Fed je bio u pravu, a predsednici u krivu. Ali to nije uvek bio slučaj. Na primer, Regan je imao valjan razlog da se suprotstavi strogoj monetarnoj politici koju je vodio Pol Volker sredinom 1980-ih. A i Tramp je u pravu u svojoj borbi s centralnom bankom. Fed vodi politiku usmerenu protiv Trampa.
Nadamo se da će predsednik i njegov tim početi da ističu suštinski problem. Da je operativna filozofija Feda duboko pogrešna. Ako bi cilj centralne banke postalo očuvanje stabilnog i pouzdanog dolara, tada više ne bi pokušavala da manipuliše ekonomijom. I predsednici više ne bi imali razloga da se sukobljavaju sa njom.
Stiv Forbs, glavni urednik Forbes