Svetionici održivog rasta: Budućnost eko-industrijskih parkova na Zapadnom Balkanu
Autor: Nikolas Markije, regionalni menadžer za Zapadni Balkan u Međunarodnoj finansijskoj korporaciji (IFC)
Postoji razlog za optimizam među ekonomijama Zapadnog Balkana. Nakon godina složenih kriza koje su uticale na rast, očekuje se da će u regionu oživeti ekonomske performanse. I da će se vratiti na nivoe pre pandemije. Projekcije rasta za 2024. i dalje su obećavajuće, što ukazuje na oporavak.
Kako bi održale ovaj zamah, zemlje regiona moraju tražiti nove puteve za održiv rast. Ne moraju tražiti daleko. Geografska blizina najvažnijeg trgovinskog partnera Zapadnog Balkana, Evropske unije, pruža značajan potencijal za ekonomski rast vođen izvozom.
Plan rasta EU za Zapadni Balkan, usvojen u novembru 2023. godine, naglašava ovaj potencijal. Pokazujući svoju posvećenost približavanju regiona EU, ovaj ambiciozni plan će pomoći u ubrzanju ključnih reformi i podržati održivi ekonomski rast.
Kako bi iskoristile ovu jedinstvenu priliku, zemlje Zapadnog Balkana treba da prihvate sveobuhvatne regulative Evropske unije usmerene na zaštitu životne sredine, društvenu odgovornost i standarde proizvodnje.
Postavljanje temelja za održivi uspeh regiona
Evropski potrošači sve više kupuju proizvode dobijene na održiv način. U tom kontekstu, Zapadni Balkan se suočava s velikim izazovom. Njihove ekonomije su visoko zavisne od ugljenika, a industrijski razvoj, iako ključan za ekonomski rast, značajno doprinosi klimatskim promenama. Održavanje održivosti u lancima snabdevanja i ponuda zelenih proizvoda biće od suštinskog značaja za budući ekonomski rast.
U razvijenim zemljama industrijska aktivnost je često koncentrisana u tradicionalnim industrijskim parkovima. Oni se obično smatraju industrijskim centrima koji donose ekonomske korist. Ali, istovremeno često izazivaju ekološke i društvene štete zbog velike zavisnosti od fosilnih goriva i niskih standarda energetske i resursne efikasnosti. Povećanje ekonomske aktivnosti u ovim industrijskim parkovima prema trenutnim energetskim sistemima i standardima industrije bilo bi nespojivo sa dugoročnim održivim razvojem.
Međutim, tradicionalni industrijski parkovi na Zapadnom Balkanu mogli bi značajno doprineti promociji održivijih praksi i ostvarivanju ciljeva održivog razvoja. Unapređenjem svojih poslovnih modela, ovi industrijski centri imaju veliki potencijal da ponude kratkoročna i srednjoročna rešenja za dekarbonizaciju industrije i ublažavanje troškova zelene tranzicije.
Štaviše, trend približavanja proizvodnje ključnim tržištima (nearshoring) doveo je do toga da sve veći broj ekološki osvešćenih multinacionalnih kompanija razmatra region kao potencijalnu lokaciju za pokretanje poslovanja i širenje svojih proizvodnih kapaciteta na održiviji način.
Podsticanje konkurentnosti
Kako bi stvorile povoljno okruženje za razvoj eko-industrijskih parkova, vlade zemalja u regionu moraju uspostaviti efikasne regulatorne i političke okvire. Takvi okviri mogu unaprediti svakodnevno funkcionisanje industrijskih parkova i promovisati koncept eko-industrijskih parkova. Time će industrijski parkovi moći u potpunosti da iskoriste svoj potencijal u podršci ekonomskom razvoju i generisanju pozitivnih efekata na širu ekonomiju.
Osnivanje eko-industrijskih parkova na zelenim lokacijama ili unapređenje postojećih u regionu može biti katalizator održivog rasta, stvarajući povoljno okruženje u kojem preduzeća imaju koristi od usvajanja zelene agende EU. Potencijalne ekonomske, ekološke i društvene koristi su ogromne. Eko-industrijski parkovi mogu podstaći otvaranje radnih mesta i unaprediti konkurentnost stvaranjem dinamičnijeg poslovnog okruženja, poboljšanjem efikasnosti i produktivnosti, obezbeđivanjem visokokvalitetne infrastrukture i privlačenjem stranih direktnih investicija.
Ovi savremeni industrijski parkovi integrišu aspekte životne sredine, društvene odgovornosti i upravljanja (ESG), uključujući principe cirkularne ekonomije i visoke standarde efikasnosti resursa, u svaki segment – od planiranja i projektovanja do upravljanja i operacija. Kao rezultat, značajno smanjuju emisije gasova sa efektom staklene bašte, količinu otpada i generisanje otpadnih voda, dok istovremeno unapređuju radne uslove i promovišu inkluzivnija radna okruženja.
Pored toga, eko-industrijski parkovi igraju ključnu ulogu u smanjenju troškova usklađivanja za kompanije. Oni mogu delimično ili u potpunosti pokriti troškove povezane sa ESG regulativama Evropske unije. Poput Mehanizma za prilagođavanje emisija ugljen-dioksida na granicama (CBAM), Direktive o korporativnoj održivosti (CSDD), nemačkog Zakona o lancu snabdevanja i sličnih budućih regulatornih zahteva. Ovo se postiže pružanjem visokokvalitetnih usluga i deljene infrastrukture, čime se smanjuje finansijski teret i podstiče održivost.
Kapacitet za promene
Postavljanje temelja za zelenu tranziciju u industrijskom sektoru počinje detaljnim razumevanjem funkcionisanja industrijskih parkova. To podrazumeva identifikaciju ključnih nedostataka i određivanje načina za primenu zelenih poslovnih praksi. Sledeći, podjednako važan korak, jeste uključivanje ključnih aktera. Poput menadžmenta parkova i kompanija zakupaca, kroz podizanje svesti i obuku o ESG performansama.
Znanje stečeno tokom ovog procesa može se iskoristiti za izradu smernica koje će industrijskim parkovima pomoći da privuku investicije i prošire svoje operacije, kao i za kreiranje političkih preporuka za prevazilaženje postojećih regulatornih i političkih prepreka. Implementacijom potrebnih reformi i stvaranjem podsticajnog okruženja, vlade mogu otključati puni potencijal eko-industrijskih parkova. Ovo ne samo da će doprineti dekarbonizaciji industrijskog sektora, već će unaprediti ciljeve ublažavanja i prilagođavanja klimatskim promenama.
Kao svetionici održivog industrijskog razvoja, eko-industrijski parkovi mogu postaviti standarde koje drugi mogu slediti, pomažući regionu da se uskladi sa zelenom agendom EU i dodatno približi Evropi.