Meta vrbuje bivše zvaničnike Pentagona jer želi da pojača rad za vojsku
Meta pokušava da pridobije stručnjake za nacionalnu bezbednost i bivše zvaničnike Pentagona kako bi prodala svoje usluge iz oblasti virtuelne realnosti i veštačke inteligencije saveznoj vladi, saznaje Forbes. Nekoliko bivših zvaničnika vlade potvrdilo je da su upoznati sa ovim regrutacijama.
Meta, koja je nedavno otvorila svoj AI model Llama za vojne svrhe, već dugo ima lobiste u Vašingtonu. Trenutno otvorene pozicije pokazuju da kompanija pojačava napore da obezbedi unosne vladine ugovore. Kompanija traži dva menadžera za javne politike, uključujući jednog koji će biti fokusiran na Belu kuću. Po mogućstvu sa bezbednosnom dozvolom i prethodnim iskustvom u Pentagonu. Ta osoba bi „vodila našu komunikaciju sa agencijama za nacionalnu bezbednost i spoljnopolitičkim telima u okviru izvršne vlasti SAD, kako po pitanjima politike, tako i u pogledu usvajanja naših tehnologija.“
U januaru je Meta zaposlila Frensisa Brenana, bivšeg Trampovog savetnika, da vodi strateške komunikacije iz Vašingtona. Još jedno nedavno zaposlenje uključuje osobu koja je, prema svom Linkdin profilu, više od decenije radila u neimenovanoj saveznoj agenciji. Objavila je da se pridružila Meti kako bi se fokusirala na „razmenu obaveštajnih podataka“ sa vladom. „Bilo da je reč o zaštiti nacionalne bezbednosti ili jačanju platformi na koje se oslanjaju milijarde ljudi, zahvalan sam na mogućnosti da doprinesem“, napisao je zaposleni na Linkdinu u decembru.
Meta je odbila da komentariše.
Ustupci Trampu
Ovaj potez dolazi usred stalnih nastojanja generalnog direktora Marka Zakerberga da pridobije administraciju Donalda Trampa, dok se Meta suočava sa federalnom antimonopolskom tužbom koju želi da odbaci. Nakon što je donirao milion dolara za Trampov inauguracioni komitet, Zakerberg je objavio da Fejsbuk ukida svoj program provere činjenica putem trećih strana. To je bila dugogodišnja meta kritika konzervativaca koji su tvrdili da su njihovi sadržaji nefer sankcionisani. Takođe je ukinuo tim za raznolikost u kompaniji. Imenovao je šefa UFC-a i Trampovog saveznika Dejnu Vajta u upravni odbor Mete. I unapredio je dugogodišnjeg republikanskog lobistu Džoela Kaplana u šefa globalnih poslova.
Predsednik Donald Tramp je jednom izjavio da Zakerberg „treba da bude doživotno zatvoren“. Ali, izgleda da se u međuvremenu predomislio. Sreli su se u Mar-a-Lagu u novembru, a Zakerberg je prisustvovao njegovoj inauguraciji. Nedavno je kupio kuću u Vašingtonu vrednu 23 miliona dolara.
Meta još nije najavila direktne ugovore sa Pentagonom ili bezbednosnim agencijama. Ali, jasno je da, poput Gugla i OpenAI, vidi veliki komercijalni potencijal u razvoju poslovanja sa vladom. (Meta već ima neke prethodne ugovore sa saveznom vladom za reklamiranje i marketing na društvenim mrežama, prema podacima o nabavkama.) „Meta vidi da i druge velike tehnološke firme idu tim putem i zaključuje da se očekivani dobitak od civilne upotrebe AI možda neće ostvariti“, kaže Šana Maršal, stručnjakinja za međunarodne poslove sa Univerziteta Džordž Vašington. „Ako tražite izvor novca koji nikad neće presušiti, idete u Pentagon“.
Oglasi
Meta je do sada zarađivala uglavnom od onlajn oglašavanja. Ali aktuelni oglasi za posao ukazuju na oblasti koje kompanija sada cilja. Njen ogranak za virtuelnu realnost, Reality Labs, traži osobu sa više od 10 godina iskustva u radu sa federalnim naručiocima kako bi „pomogla u uspostavljanju novih partnerstava sa američkom vladom“ i prodaji nove tehnologije. (Pentagon razmatra korišćenje VR tehnologije za borbenu obuku još od 2019.) Druge pozicije uključuju šefa marketinga koji bi povećao svest o otvorenom AI modelu Llama među „developerima širom ekosistema, uključujući startape i vladine agencije“.
Meta je u novembru najavila da će dozvoliti upotrebu Llama modela vojsci i agencijama za nacionalnu bezbednost, uz saradnju sa kompanijama Palantir i Scale AI, kao i sa vojnim dobavljačima kao što su Leidos, Lokid Martin i Baz Alen. Kompanija koristi Llamu za zamenu papirne dokumentacije na Međunarodnoj svemirskoj stanici. „U interesu je i Amerike i šireg demokratskog sveta da američki open-source modeli nadmaše i uspeju u odnosu na one iz Kine i drugih zemalja“, navela je kompanija tada.
Otvaranje AI ka vojsci
Godinama su velike tehnološke kompanije bile nevoljne da dozvole korišćenje svojih AI tehnologija vojsci. Uglavnom zbog kritika spolja i unutrašnjeg otpora zaposlenih. Oni su strahovali da bi AI mogao da donosi smrtonosne odluke na bojnom polju. Ali kako su kompanije poput Palantira i Scale AI obezbedile stotine miliona dolara kroz vladine ugovore, veliki AI igrači ponovo se okreću podršci američkoj vojsci.
Gugl je 2016. napustio ugovor sa američkim ratnim vazduhoplovstvom vezan za projekat označavanja snimaka sa dronova korišćenjem AI (poznat kao „Projekat Mejven“). Ali, februaru ove godine je ažurirao svoju politiku i dozvolio vojnu upotrebu AI. (Kada su organizacije poput Human Rights Watch-a izrazile zabrinutost, Gugl je odgovorio da kompanije i vlade „treba da sarađuju na razvoju AI koji štiti ljude, podstiče globalni rast i podržava nacionalnu bezbednost.“)
Rad s Trampom „neophodan“
OpenAI je tiho ukinuo zabranu vojne upotrebe svoje tehnologije prošle godine. Nedavno je najavio ugovor sa američkim ratnim vazduhoplovstvom i partnerstvo sa vojnim dobavljačem Anduril kako bi „osigurao da Ministarstvo odbrane i obaveštajna zajednica SAD imaju pristup najnaprednijim, najefikasnijim i najsigurnijim AI tehnologijama na svetu“. Ovo se dogodilo mesec dana nakon što je konkurentska AI kompanija Antropik saopštila da će omogućiti korišćenje svoje tehnologije američkoj vojsci kroz sporazum sa Amazonom i Palantirom.
Prošle nedelje je Zakerberg izjavio u jednom podkastu da je rad sa Trampom „neophodan“. „Naš podrazumevani stav kao američke kompanije treba da bude da pokušamo da imamo produktivan odnos sa bilo kim ko vodi vladu,“ rekao je.
Dejvid Džins, novinar Forbes