Milijarder iz industrije gvožđa smanjio sebi dividendu zbog loših rezultata – celih 2%
Endru Forest, treći najbogatiji čovek Australije, pretrpeo je skromno „smanjenje plate“ nakon što je Forteskju, kompanija za eksploataciju rude gvožđa koju je osnovao i čiji je i dalje predsednik, smanjila godišnju dividendu za 2%, nakon pada profita od 15%.
Pad dividende smanjuje isplatu Forestu i njegovoj porodici na procenjenih 840 miliona dolara za godinu dana. Smanjenje od 2% beznačajno je kada se uporedi s njegovim procenjenim bogatstvom od 18,2 milijarde dolara.
Većina Forestovog bogatstva, koje deli sa suprugom Nikolom, vezana je za njihov zajednički vlasnički udeo od 37% u kompaniji Forteskju. Firma je prijavila profit od dve milijarde američkih dolara za godinu završenu 30. juna, u poređenju sa 2,36 milijardi dolara prethodne godine.
Niži profit uglavnom je posledica većih troškova povezanih sa problematičnim projektom za unapređenje kvaliteta rude gvožđa, nazvanim Ajron Bridž. On nije ostvario očekivane rezultate, što je dovelo do otpisa u vrednosti od 525 miliona dolara koji nije imao uticaj na novčani tok.
Još jedan otpis, u vrednosti od 73 miliona dolara, odnosio se na naknadu isplaćenu tradicionalnim starosedeocima Aboridžinima za zemljište ispod rudnika kojim upravlja Forteskju.
Neuspešni projekti
Otpis povezan sa projektom Ajron Bridž usledio je nakon ranijih umanjenja vrednosti koje je Forteskju zabeležio na projektima „zelenog“ vodonika. Forest se nadao da će ti projekti njegovu kompaniju učvrstiti na poziciji globalnog lidera u proizvodnji goriva sa niskim emisijama.
Kada se zeleni vodonik nije pokazao uspešnim, Forest je svoj fokus na zaštitu životne sredine usmerio na ogromnu solarnu elektranu u blizini rudnika kojima Forteskju upravlja u oblasti Pilbara u Zapadnoj Australiji.
Električna energija iz solarnih elektrana, zajedno sa pratećim vetroturbinama, napaja veliki deo rudarskih operacija kompanije. Uključujući i teške električne kamione za prevoz rude koje Forest kupuje iz Kine.
Spor sa Kinezima
Kupovina kamiona, zajedno sa drugom rudarskom opremom, smatra se načinom na koji Forteskju pokazuje bliske trgovinske odnose sa Kinom. Međutim, ta strategija nije u potpunosti išla po planu. Kina vrši pritisak na Forteskju i druge australijske kompanije koje eksploatišu rudu gvožđa da snize cene rude.
Rukovodioci Forteskjua kritikovali su zahteve Kine. Direktor energetskog odeljenja australijske kompanije Gas Pikot rekao je da je za budući prosperitet Australije i Kine važno da dve zemlje poštuju fer i pravilna tržišna pravila.
Ukupna količina rude gvožđa koju je Forteskju iskopao tokom prošle finansijske godine bila je rekordnih 246 miliona tona. To je 3% više nego prethodne godine, dok su isporuke, uglavnom Kini, porasle za 1%, na 201,3 miliona tona. Troškovi eksploatacije rude porasli su za 5%, na 18,74 dolara po toni.
Brojke
Godišnji prihod od prodaje rude povećan je za 9%, na 16,9 milijardi dolara. Prilagođena dobit pre kamata i poreza (EBIT) porasla je za približno isti procenat, na 8,6 milijardi dolara. To predstavlja bruto profitnu maržu od 51%.
Izvršni direktor Forteskju Metals Dino Otranto rekao je da je rekordni operativni rezultat doveo do 25% većeg slobodnog novčanog toka.
„Uložili smo 3,6 milijardi dolara širom poslovanja i završili godinu sa 5,1 milijardom dolara gotovine i neto dugom od svega 0,9 milijardi dolara“, rekao je Otranto.
Tim Tredgold, saradnik Forbes