Anduril i Palmer Laki: Ubitačni vojni, kalifornijski jednorog

Palantir je izmišljeni „Videći kamen“ iz Tolkinovog „Gospodara prstenova“, što na kvenijskom jeziku znači „dalekovidac“, koji se koristi za komunikaciju i posmatranje udaljenih mesta. Ali je i opasno oruđe koje može da prevari. Ovu reč većina ljudi danas povezuje sa istoimenom softverskom kompanijom, na čijem je čelu Aleks Karp. Specijalizovana je za analitiku velikih podataka (big data) i razvoj platformi zasnovanih na veštačkoj inteligenciji. O njoj se pričalo nedavno i u Davosu, u kojoj je lider ove kompanije imao intervju sa prvim čovekom kompanije Blek Rok, Lerijem Finkom.

U Silicijumskoj dolini očigledno postoji trend povezivanja odbrambene industrije sa Tolkinom i njegovim romanom koji je pisan u etapama između 1937. i 1949. godine, dok je veći deo romana nastao tokom Drugog svetskog rata. Prvi deo, Družina prstena, objavljen je 24. jula 1954. u Ujedinjenom Kraljevstvu, dok su preostala dva dela izašla krajem 1954. i 1955. godine. 

O čemu se radi?

Aragornov mač američke vojne industrije

Anduril je poznati Aragornov mač u Gospodaru prstenova. Prevodi se sa Tolkinovog kvenijskog jezika kao „Plamen Zapada“. Izveden je od reči andúnë (zapad/zalazak sunca) i ril (sjaj), što predstavlja briljantnu, sjajnu oštricu koja simbolizuje nadu, obnovu i kraljev povratak. Ponovo je iskovan od razbijenih krhotina Narsila.

Ovaj Anduril nije nikakva bajka već realnost i sadašnjost. Anduril Industries je američka kompanija za odbrambenu tehnologiju specijalizovana za napredne autonomne sisteme i softver za vojnu i graničnu bezbednost. Osnovana 2017. godine, kompanija ima za cilj da „obnovi arsenal demokratije“ primenom razvoja softvera u stilu Silicijumske doline u odbrambenoj industriji. Osnovali su je 2017. godine Palmer Laki (osnivač Oculus VR, pionirske kompanije u tehnologiji virtuelne stvarnosti), Trej Stivens, Brajan Šimpf, Met Grim i Džo Čen.

Laki je sa samo 19 godina (napustio studije novinarstva, školovao se od kuće) osnovao Oculus VR, da bi ga današnjoj Meti prodao 2014. za oko dve milijarde dolara. Novac ga nije poslao na neki trajniji odmor ili na Bahame, kako što bi mnoge tinejdžere sa 21 godinom. Nastavio je da radi u kompaniji na razvoju Oculus Rift slušalica. Fejsbuk ga je otpustio u martu 2017. godine. Iako zvanični razlog nikada nije obznanjen, odluka je bila podstaknuta pritiskom unutar kompanije zbog njegovih političkih donacija i podrške Donaldu Trampu. To se nije poklapalo sa tadašnjom kulturom Silicijumske doline. Lakiju se ovo kockanje višestruko isplatilo godinama kasnije.

Tada je većinu svog novca (oko 700 miliona dolara koliko je prihodovao od prodaje) uložio u razvoj veštačke inteligencije za vojne svrhe, dronove za presretanje i sisteme za nadzor granica. Do 2026. godine, Anduril je postao „jednorog“ (kompanija koja vredi milijardu ili više dolara) i jedan od glavnih partnera američkog Ministarstva odbrane.

Anduril, kako i zašto

Glavna snaga Andurila je operativni sistem Latis (na engleskom rešetka), koji prikuplja podatke iz hiljada različitih izvora. Sa dronova, radara, kamera, senzora na zemlji i satelita. Sve te informacije spaja u jednu, jasnu 3D sliku bojišta ili granice koju operater vidi na ekranu ili VR naočarima.  Umesto da čovek satima gleda u monitore, veštačka inteligencija automatski prepoznaje, klasifikuje i prati objekte (ljude, vozila, dronove).

Sistem može samostalno da pošalje dron da istraži sumnjivu aktivnost bez ljudske intervencije. Latis je dizajniran tako da može da upravlja ne samo Andurilovim robotima, već i opremom drugih proizvođača ili starijim vojnim sistemima. Sistem se koristi na američko-meksičkoj granici gde autonomni tornjevi sa Latis softverom detektuju ilegalne prelaske uz minimalan broj lažnih uzbuna. Koristi se i u komercijalne svrhe, za zaštitu kritične infrastrukture, poput nuklearnih elektrana, vetroelektrana i luka. Spekulisalo se da je korišćen i u Gazi.

Proizvodi

Anduril se danas smatra jednim od najvažnijih „defense tech“ jednoroga. Cilj je da modernizuje američku vojsku brže nego što to rade tradicionalni ugovarači poput Lokid Martina.

Za razliku od tradicionalnih izvođača radova u oblasti odbrane, Anduril koristi sopstveni kapital za istraživanje i razvoj. Prodaje samo gotove proizvode vladi, naglašavajući brzinu i isplativost.

Ključne tehnologije i proizvodi koji su integrisani putem Latisa su između ostalih Furym, autonomni lovački avion visokih performansi, dizajniran za misije „kolaborativnih borbenih aviona“. Bolt & Bolt-M, prenosiva municija za lutanje (kamikaze dronovi) koja se koristi za precizne udare. Tu je i Ghost & Ghost-X, modularni, tihi sUAS (male bespilotni letelice) za obaveštajne i izviđačke aktivnosti.

Arsenal

To nije sve, u Andurilovu gamu spadaju i dronovi koji se lansiraju iz cevi Altius. Pomorski sistemi Dive-LD i Dive-XL, autonomna podvodna vozila za pomorske misije dugog dometa. I Ghost Shark, podvodno vozilo razvijeno u partnerstvu sa australijskom mornaricom.

Anduril je zašao duboku u sferu odbrane i infrastrukture. I to kroz sisteme poput Anvila koji se koriste za presretanje i obaranje neprijateljskih dronova, ali i autonomne stražarske kompjuterizovane kule koje nadgledaju granice i vojne baze.

Kada su u pitanju budući projekti i planovi vredi spomenuti Arsenal-1. To je masivni proizvodni pogon veličine 65 fudbalskih terena u Kolumbusu, Ohajo. Dizajniran je za hiper obimnu proizvodnju autonomnih sistema, koji bi trebalo da počne sa radom ove godine. Andurilu je dodeljen ugovor vrednosti 23,9 miliona dolara u januaru 2026. za 600 kamikaza dronova Bolt-M, za američki marinski korpus. Tu je i partnerstvo sa kompanijom Boing (potpisano decembra 2025. godine) za buduće sisteme protivvazdušne odbrane.

Samo na arsenalu oružja koje Anduril proizvodi mnoga ministarstva odbrane širom sveta bi mu pozavidela.

Romantična nota ekonomske klase

Iza oružja koje može da uništi i promeni svet, kao i u slučaju Aleksa Karpa, krije se jedan nehajni tip. Prepoznatljiv po imidžu koji prkosi standardima Pentagona i Silicijumske doline. Havajske košulje, šortsevi, japanke, kolekcije arkadnih mašina i video-igara (lansirao je i sopstvenu modernu verziju „gejm boja“ pod nazivom Chromatic).

Vizuelno, to je još samo jedan momčić iz Kalifornije, koji sada poseduje vilu na samoj obali okeana. Platio je oko 12,5 miliona dolara. Ipak, kada putuje kaže da je to uvek ekonomskom klasom u komercijalnim avionima jer mu je to „romantično“. Emocije se isključuju kada na ekranima gleda plodove svog rada. Oni su u ovoj industriji uništenje ili smrt.

Sedište njegove kompanije takođe se nalazi u Kaliforniji, u Njuport Biču.

Pošto je njegova kolekcija automobila prerasla glavnu kuću (poseduje i originalni auto iz Diznilenda iz 1967. godine), kupio je imanje prekoputa za 3,8 miliona dolara. Prethodnu staru kuću je srušio kako bi izgradio futuristički objekat od oko 650 kvadratnih metara sa četiri lifta za automobile i centralnim kružnim liftom za putnike. Pre dve godine je tužio izvođače radova jer su se on i njegovi gosti više puta zaglavili u istim.

„Džejms Bond negativac“

Njegov život mnogi opisuju kao spoj tehnološkog milijardera i „negativca iz filmova o Džejmsu Bondu“ zbog njegove fascinacije vojnom opremom. Poseduje vojni transporter i helikopter Sikorsky UH-60 Black Hawk, više podmornica i specijalno plovilo američke mornarice (Mark V Special Operations Craft) koje i dalje ima instaliran teški mitraljez.

Kako i zašto, pitali bi se mnogi, ali samo on zna odgovor zbog čega mu je to potrebno.

Laki kupuje odbačene silose za nuklearne rakete širom SAD (poput Atlas ICBM silosa u Njujorku). Njegov cilj je da ih restaurira i pretvori u muzeje posvećene nuklearnoj trijadi.  Nedavno je u svoju kolekciju dodao Jetson ONE, ličnu električnu letelicu (eVTOL).

Njegovo bogatstvo se u 2026. procenjuje na oko 3,6 milijardi dolara. Iako je još privatna, izvršni direktor Laki izjavio je da će kompanija definitivno izaći na berzu. Spekulacije ukazuju na potencijalnu početnu javnu ponudu već ove godine. Kompanija je nedavno procenjena na približno 30,5 milijardi dolara nakon nekoliko rundi finansiranja.