Bogati sve više troše na odmore, otmene večere i jahte, pokazuje izveštaj
Bogati su ove godine izneli na leđima globalno tržište luksuznih proizvoda uprkos ekonomskim i političkim neizvesnostima. Svoje trošenje preusmerili su sa tradicionalnih luksuznih dobara ka vrhunskim iskustvima kao što su putovanja i fina gastronomija, pokazuje novi izveštaj.
Globalna potrošnja u okviru industrije luksuza trebalo bi da dostigne 1,66 biliona dolara do kraja godine. To su podaci studije kompanija Bain & Company i Altagamma. Taj iznos je na nivou prošle godine uprkos smanjenju baze kupaca i slabijoj potrošnji tzv. „aspiracionih“ kupaca. Odnosno onih sa nižom neto vrednošću.
Ova godina je obeležena „tektonskim pomakom“ u trošenju na luksuz. Bogati sve više izdvajaju za iskustva poput krstarenja i gastroturizma, boravka u luksuznim hotelima, jahti, privatnih aviona i otmenih obroka. Manje troše na tradicionalna luksuzna dobra poput luksuznih automobila, umetničkih dela i kožne galanterije.
Visoke stope rasta
Potrošnja na luksuzna krstarenja porasla je za 12% u odnosu na 2024. godinu, navodi izveštaj. Izdvajanje na privatne avione i jahte poraslo je za 11%, fina gastronomija za 7%, a luksuzni hoteli takođe za 7%.
Nasuprot tome, potrošnja na lične luksuzne proizvode ostala je nepromenjena. Trošenje na luksuzne automobile palo je za 4%, a potrošnja na umetnička dela za 7%.
Ukupna baza potrošača na tržištu luksuza smanjila se na procenjenih 340 miliona 2025. godine, sa 400 miliona u 2022. Ali, „veliki potrošači“ i dalje dominiraju, čineći skoro polovinu tržišta.
Izazovi za tržište luksuza
Iako je tržište ličnih luksuznih proizvoda stabilno, Bain i Altagamma upozoravaju da se industrija suočava sa „momentom istine“ zbog ekonomskih i geopolitičkih neizvesnosti. Prodaja satova, pogođena visokim carinama na proizvode iz Švajcarske, podstiče rast tržišta polovnih satova, navodi se u izveštaju. Kožna galanterija posrće jer se nije pojavio nijedan „herojski“ model torbe koji bi pogurao prodaju. Nakit i naočare prednjače u rastu, dok prodaja obuće, proizvoda za negu kože i šminke opada.
„Ovo je trenutak istine za luksuz. Da se uzdigne kroz etiku, inkluzivnost i autentičnost ili da se povuče u elitizam“, izjavila je Klaudija Darpicio, direktorka sektora luksuznih dobara u Bain & Company.
Francuski konglomerat luksuznih proizvoda LVMH, koji poseduje brendove kao što su Tiffany & Co., Louis Vuitton, Hennessy, Dom Pérignon i drugi, beležio je rast tek u trećem kvartalu ove godine. Veći deo godine bio je opterećen carinama i drugim ekonomskim poremećajima, saopštila je kompanija. Ipak se organski rast vratio u trećem kvartalu, i to za 1% na godišnjem nivou.
Bogati i umetnost
Uprkos padu prodaje umetničkih dela — koji je iznosio 12% između 2023. i 2024. — nekoliko aukcija vrednih desetine miliona dolara premašilo je očekivanja ove nedelje. „Portret Elizabet Lederer“ Gustava Klimta, jedan od samo dva preostala Klimtova portreta u privatnom vlasništvu, prodat je za 236,3 miliona dolara u sklopu lične kolekcije pokojnog kozmetičkog milijardera Leonarda Laudera, znatno iznad procenjene vrednosti od 150 miliona.
Apstraktna slika Marka Rotka prodata je u ponedeljak za 62,1 milion dolara. To je bilo više od procenjene cene od 50 miliona. Klimtovo delo Blumenvize (Cvetna livada) dostiglo je cenu od 86 miliona dolara (procena: 80 miliona). Sotebi je takođe prodao čuvenu WC šolju od čistog zlata za 12 miliona dolara.
Meri Vitfil Rolofs, novinarka Forbes