Jahta Launchpad Marka Zakerberga: Simbol luksuza i kontroverzi

Launchpad je jedna od najvećih motornih jahti na svetu, tačnije superjahta od 118,9 metara. Napravljena je po meri i isporučena 2024. od strane prestižnog holandskog brodogradilišta Feadšip (Feadship, First Export Association of Dutch Shipbuilders) koji se smatra zlatnim standardom u svetu nautike. Nakon Drugog svetskog rata, holandsko tržište luksuza bilo je uništeno. Nekoliko porodica brodograditelja, uključujući porodice De Vris i Van Lent, koje i danas vode kompaniju, udružilo se kako bi izvozili jahte na jedino tržište koje je tada imalo novca – Sjedinjene Američke Države.

Najbolji su pravili za jednog od najbogatijih, Zakerberga. Dovoljno razloga za ogromnu znatiželju javnosti i struke. Kako je sve počelo?

Ono što holandsko brodogradilište izdvaja od drugih je njihova filozofija „pure custom“ (potpuno prilagođene gradnje). Svaka jahta počinje od praznog lista papira i odražava isključivo želje vlasnika, bez korišćenja unapred definisanih platformi, uz mnoštvo ekoloških inovacija.

Izgradili su zelenu superjahtu Obsidian, kao i Breakthrough, prvu jahtu na svetu koja koristi isključivo zeleni vodonik. Kompanija nosi titulu „Koninklijk“ (Royal), koju holandska kruna dodeljuje samo preduzećima sa više od 100 godina izvrsnosti. Jedan tehnološki mag je mnogo pre Zakerberga (njegova jahta je druga najveća koju je Fedšip izgradio) testirao kvalitet njihove izrade, a to je bio Stiv Džobs. Njemu je isporučena jahta od 78 metara Venus, poznata po svom minimalističkom staklenom dizajnu koji potpisuje Filip Stark.

Najbolji od najboljih za najbogatijeg

Fedšipov studio pomorske arhitekture De Vogt radio je na prvim skicama kako bi definisao brod. Cilj je bio da se stvori gigajahta koja balansira između klasične elegancije i futurističkih linija. Čuveni norveški dizajner Espen Ojno, koji se smatra najuticajnijim svetskim dizajnerom eksterijera superjahti, kreirao je prepoznatljiv spoljni izgled, jedinstvene talasaste linije koje daju utisak da se tamnoplavi trup uzdiže iznad glavne palube. Dizajniran je poseban „pod“. To je zatvorena staklena osmatračnica na vrhu sa zakrivljenim prozorima za panoramski pogled.

Espenov studio u Monaku, Espen Øino International, danas zapošljava na desetine stručnjaka koji rade na projektima za vodeća brodogradilišta kao što su Lirsen, Fedšip i Ošenko. Zanimljivo je da je Ojno dizajnirao najveću jahtu na svetu po zapremini (bruto tonaži). Poznatu i po zatvorenom bazenu od 25 metara (Dilbar, ukupna dužina 156 metara).

Francuski studio Zureti bio je zadužen za enterijer. Meka paleta boja (krem i bela), svetlo drvo uz minimalno korišćenje pravih linija. Svaki detalj je prilagođen životnom stilu vlasnika, uključujući tek-fokusirane prostore koji podsećaju na plutajuću tehnološku kancelariju, u koju svetlo ulazi kroz džinovske prozore ili putem elegantnih lustera.

Mora i da se zaradi, nije sve odmor.

Fransoa Zureti, u svetu superjahti poznat kao „bog enterijera“ je dizajner čiji rad definiše ekstremni luksuz, besprekorna pažnja posvećena detaljima i sposobnost da stvori prostore koji su istovremeno raskošni i topli. Njegova glavna opsesija je stvaranje gotovo nevidljivog prelaza između unutrašnjosti broda i okeana, kroz ogromne staklene površine i otvorene balkone.

Zureti je karijeru započeo dizajnirajući enterijere kraljevskih palata i rezidencija u Maroku. Svetsku slavu je stekao modernizovanim art deko stilom. Tokom svoje karijere potpisao je enterijere za više od 200 jahti, radeći čitave serije za čuveno italijansko brodogradište Beneti. Dobio je 2003. najprestižnije priznanje industrije, međunarodnu nagrade za dizajn i inovacije BOAT.

Realizacija

Tokom tri godine izgradnje, inženjeri su prolazili kroz brojne iteracije. Tako su korišćene napredne simulacije za optimizaciju hidrodinamike čeličnog trupa. Poseban fokus bio je na smanjenju vibracija i buke, čak i pri maksimalnoj brzini od 24 čvora. U svaku palubu ugrađena je „pametna tehnologija“ i sistemi koji podržavaju rad dva helidroma i hangar. Plaćam, ne pitam.

Epitet jedne od najskupljih jahti na svetu došao je i zbog unutrašnjih karakteristika. Nautička paleta opremljena je sa četiri MTU motora koji proizvode po 5.846 konjskih snaga (ukupno 23.384 KS). Jahta navodno može da dostigne maksimalnu brzinu do 24 čvora i domet krstarenja od 8.700 nautičkih milja pri brzini od 13,5 čvorova.

Pretpostavlja se da Launchpad može da primi do 24 gosta, verovatno u sličnom broju kabina. Podrška je značajna posada posvećena udobnosti gostiju i upravljanju brodom. Obezbeđujuc luksuzan način života na brodu.

Prvo porinuće trupa, tada pod šifrom „Feadship 1010“ dogodilo se decembra 2022. u Holandiji. Jahta je pod novim imenom Launchpad primećena na testiranjima u Severnom moru. Tada je Fedšip testirao njenu maksimalnu brzinu i stabilnost. Isplovila je iz Gibraltara ka Sjedinjenim Američkim Državama. To je označilo njenu primopredaju i početak aktivne službe. Jahta je privukla veliku pažnju medija kada je uočena usidrena u Panami. Zatim i na Floridi, baš u vreme rođendana Marka Zakerberga. Prvi čovek Mete kao da je hteo da kaže – ukoliko sebe ne volim, ko će me voleti?

Interesantno je da je put od porinuća do isporuke trajao duže nego što je uobičajeno zbog pravnih komplikacija i sankcija. Brod je prvobitno bio namenjen ruskom kupcu pre nego što ga je preuzeo osnivač Mete.

Lansirna rampa retko putuje sama

Jahta retko putuje sama. U početku je pratio pomoćni brod Vingmen (Wingman) od 67 metara koji je Zakerberg kupio 2024. godine, a koji se prethodno zvao Dapple. Novo plovilo, od 80 metara, na koji je preneo staro ime, ranije je bilo poznato pod tehničkim imenom U-81.

Vingmen (iako ste pomislili na vašu drugaricu ili druga koji zagovara okolno društvo osobe koja je predmet vašeg interesovanja) je plovilo za podršku Lansirnoj rampi. Neka vrsta „plutajuće garaže“, koja može da se pohvali nizom vrhunskih karakteristika pogodnih za opsežne pomorske ekspedicije, uključujući helidrom, ugrađeni ronilački centar sa dekompresionom komorom i značajan prostor za prevoz opreme poput podmornice Triton, vodenih skutera, luksuznih čamaca i ličnih plovila.

Cena Vingmena procenjena je na 30 miliona dolara (novija verzija je navodno dostigla cenu od 100). Izgradio je Damen Yachting i dugačka je 80 metara. Pokreću je dva dizel-električna Katerpilar motora, koji postižu maksimalnu brzinu od 16 čvorova i krstareću brzinu od 12 čvorova. Plovilo može da primi do osam gostiju u četiri apartmana.

Kontroverze

Nedavno je Zakerbergova flota postala predmet kontroverzi nakon što je deaktivirala svoje AIS transpondere, taktikom privatnosti poznatom kao „zatamnjivanje“. Ovaj inkognito režim je od strane mnogih shvaćen kao ozbiljna ironija, s obzirom na tekuću debatu o tome kako kompanije društvenih medija poput Mete postupaju sa privatnošću i ličnim podacima.

Tako su njegove jahte zapravo postale plutajući podsetnik kako zakon nije isti za sve. I kako elita sve više i više sebe izopštava iz života običnog plebsa i pravila koje oni moraju da poštuju. Čovek čija kompanija kontroliše više ličnih podataka ljudi nego što je i sam Džordž Orvel ikada mogao da zamisli, ne želi da čak ni stručna lica znaju gde se tačno na moru on nalazi.

Tu nije kraj kontroverzama.

Zaštita životne sredine, ali ne u moja četiri zida

Postoji očigledan jaz između javnog zalaganja Zakerberga za ekologiju i ličnog stila života. On se kroz svoju inicijativu Čen Zakerberg i Metu javno zalaže za borbu protiv klimatskih promena  i postizanje nula emisija. Sa druge strane, Launchpad koristi četiri masivna MTU dizel motora koji troše hiljade litara goriva po satu. Procenjuje se da jedna ovakva gigajahta emituje više ugljen-dioksida godišnje nego stotine prosečnih automobila. Tu je i Vingmen, i Zakerbergov privatni avion koji dodatno nabija saldo njegove potrošnje.

U korist Zakerberga govori činjenica da se od njegove megalomije puno korica hleba stavlja na sto. Flota ove veličine zahteva stalno osoblje od približno 75 do 80 ljudi. To uključuje kapetane, inženjere, ronilačke majstore, kuvare i medicinsko osoblje koji dobro zarađuju. Godišnji operativni troškovi se obično procenjuju na 10% od kupovne cene (otprilike 30-40 miliona dolara godišnje za ovaj duo).

Ovaj novac se direktno uliva u marine, dobavljače goriva, lokalna preduzeća za snabdevanje i specijalizovane objekte suvog doka za preuređenje. Gledajući iz ove perspektive radi se o nekoj vrsti redistribucije bogatstva, iako je ovo za Zakerberga što bi Donald Tramp rekao „kikiriki“.