Kako je Toto Volf postao ikona Formule 1: Od traume iz detinjstva do bogatstva od 2,5 milijarde dolara

Toto Volf ima priznanje koje bi većinu izvršnih direktora učinilo nelagodnim. Nalazimo se na 9.000 metara iznad zemlje, u njegovom privatnom avionu, letimo s Velike nagrade Montreala ka Njujorku sredinom juna, na premijeru filma F1 sa Bredom Pitom. Bio je to vrtoglavi trkački vikend, u kojem su glavni vozači Džordž Rasel i 18-godišnji italijanski novajlija Kimi Antoneli zauzeli prvo i treće mesto. Ipak, čovek koji je Mercedes-AMG Petronas kao šef tima i izvršni direktor izgradio u jednu od najdominantnijih franšiza Formule 1 – sa rekordnih osam uzastopnih titula za najbolji tim i automobil (prvenstvo konstruktora), kao i 131 pobedom na Velikim nagradama, uspeh koji nije nadmašen ni u jednom velikom sportu – otkriva da ga sama reč „liderstvo“ odbija.

Sa bogatstvom od 2,5 milijarde dolara prema procenama Forbes, 1,96 m visok, 53-godišnji Austrijanac ima sve razloge da se osloni na proveren priručnik za izvršne direktore. Umesto toga, on ga potpuno odbacuje. Ako postoji jedna stvar u koju je siguran, to je da je trkanje timski sport.

„Osećam se neugodno kad govorim o liderstvu“, kaže Volf. Gledajući kroz prozor iznad oblaka pri zalasku sunca, obučen u opuštenu teksas košulju, belu majicu i čino pantalone. Proveo je trkački vikend za stolicom u garaži tima sa više od 58 inženjera i tehničara, među brujanjem 20 Formula 1 motora i cvrčanja pneumatskih pištolja za točkove. Svi su radili ka jednom cilju – dolasku na pobedničko postolje i približavanju Svetskom prvenstvu i prvenstvu konstruktora (Mercedes-AMG je sezonu završio na drugom mestu u prošlogodišnjem poretku konstruktora).

Prekomerno samopouzdanje je neprihvatljivo

„Ova ideja jednog lidera je nešto s čim se stvarno mučim. Ne bih mogao biti najbolji finansijski direktor, najbolji direktor marketinga, najbolji izvršni direktor, sve u jednom“, kaže. „Vidim sebe kao deo tog tima. Ako postoji konačna odluka koja treba da se donese, ja ću je doneti. Ali oslanjam se na kolektiv“.

Tim u krizi, procenjen na oko 165 miliona dolara 2013. godine, pretvorio je u džinovsku organizaciju vrednu šest milijardi dolara. To je stvar koja zahteva pažnju. Ali Volfova nelagodnost prema tradicionalnim hijerarhijama nije filozofsko poziranje. To je operativna strategija.

Kada je u pitanju zapošljavanje u organizaciji od 2.000 ljudi, uključujući sedište u Brakliju (1.250 zaposlenih u timu za šasije) i pogon za motore u Briksvortu, Engleska, on za 30 sekundi od upoznavanja već donosi inicijalnu procenu. „Sve počinje od ličnosti i karaktera“, kaže. Prekomerno samopouzdanje je „neprihvatljivo“. Arogancija ili nedostatak skromnosti? „Apsolutno neprihvatljivo“. Tek nakon što kandidat prođe test karaktera, tehnička kompetencija ulazi u razmatranje.

Čitanje ljudi

Valteri Botas, koji je vozio za Volfa pet sezona pre nego što je Rasel došao, to opisuje ovako. „Jedna od njegovih snaga je čitanje ljudi i učenje kako da se ophodi prema različitim osobama jer je svako drugačiji. Nekome treba više pritiska, nekome manje. I on pokušava da za svaku osobu shvati šta funkcioniše“.

Volf vidi svoju ulogu u kreiranju okruženja u kojem se ljudi osećaju istovremeno zaštićeni i pod pritiskom. Paradoks koji definiše mnoge kulture visokih performansi. „Vidim ih malo kao svoje pleme, moram da ih zaštitim“, kaže. „Ali takođe moram da pružim jasnoću misije“.

Ta misija ne toleriše ništa manje od izvrsnosti. „Moraš da budeš odličan. Ako od odličnog pređeš u dobro jer nisi dovoljno motivisan ili nisi pratio razvoj tehnologije – to je izbacivanje iz igre“.

Kalkulacija se proteže dalje od pojedinca. „Odgovoran sam za 2.000 ljudi koji rade u ovom timu. Njihove porodice, njihove životne standarde, njihove hipoteke, njihove snove, njihove nade“.

Vera u mlade i kalkulisani rizik

Rasel vidi ovu filozofiju ugrađenu u čitavu organizaciju. „Toto je uvek verovao u mlade i verovao je u promociju sledeće generacije“, objašnjava. „Treba ti balansirana organizacija. Ne možeš promovisati juniora u senior ulogu ako već nema nekoga u iskusnoj poziciji da bude njegov partner“.

Rasel ističe Volfovu odluku da promoviše mladog Antonelija kao dokaz ove promišljene strategije. „Toto je imao poverenja da promoviše Kimija jer je imao poverenja u mene. Već sam sedam godina u F1, [osvojio sam] trke. Tako da je imao čvrstu osnovu“. Ali Rasel ukazuje na osnovnu napetost. „Ako imaš pobedničku formulu, kako imaš hrabrosti da promeniš tu formulu da predvidiš naredni ciklus, zar ne?“.

To pitanje se proteže mnogo dalje od postava vozača. Volfova investiciona filozofija je podjednako rigidna. „Uzimam samo kalkulisane rizike. A kalkulisani rizici znače da čak i najgori ishod mogu da podnesem“.

Razlog vodi do traume iz detinjstva. Njegov otac je oboleo od raka mozga, izgubio posao i umro u velikim dugovima. „Kao dete, gubitak oca na taj način je bio traumatičan“, kaže Volf. Njegova majka, lekarka, godinama je otplaćivala taj dug. „To je deo razloga zašto ne preuzimam rizike koji bi mogli negativno da utiču na moj život ili život moje porodice“.

Priznaje da je „ostavio puno profita na stolu“ i kaže da nema nikakvog žaljenja zbog toga.

Ulazak u Mercedes

Ta disciplina sa ograničenim rizikom oblikovala je niz odluka koje su ga na kraju dovele do centra moći Formule 1.

Nakon rane trkačke karijere, Volf je 1998. osnovao investicionu firmu fokusiranu na internet i tehnološke kompanije tokom perioda buma. Druge investicije uključivale su IPO HWA AG — kompanije odgovorne za razvoj i trkanje Mercedes-Benc automobila u DTM-u, kao i Mercedes-Bencov program motora za Formulu 3. Volf 2002. godine osniva kompaniju za menadžment vozača sa dvostrukim svetskim šampionom Formule 1 Mikom Hakinenom, dok se i sam vraća takmičenju.

Volfov put ka Mercedesu počeo je kao čista finansijska arbitraža. Kupio je 2009. godine 16% akcija tima Vilijams F1. Tri godine kasnije postao je neizvršni direktor tima. Oni su osvojili Vilijamsovu poslednju trku 2012. godine.

Te iste godine, Mercedes, koji je imao problema sa sopstvenim performansama, zamolio je Volfa da dijagnostikuje njihove probleme. Njegova procena bila je oštra: njihova očekivanja u pogledu šampionata nisu se poklapala sa rezultatima u top šest. Dva meseca kasnije, ponudili su mu vrhunski položaj. Volf je odbio – bio je preduzetnik, a ne zaposleni. Mercedes je restrukturirao vlasništvo. Otkupio je 40% tima od suverenog fonda Abu Dabija kako bi Volf mogao da kupi udeo u vlasništvu.

Uspesi i put ka rekordu

Ta opklada se isplatila 40 puta. Donedavno, Volf je posedovao 33% Mercedes-AMG Petronas F1 tima. To je kamen temeljac njegovog bogatstva. Danas je Mercedes jedan od najprofitabilnijih sportskih timova, sa operativnim profitom od 202 miliona dolara u 2024. Pod Volfovim vlasništvom, Mercedes F1 započeo je svoj neviđeni niz od sedam uzastopnih konstruktorskih i vozačkih šampionata od 2014. U tih sedam sezona, osvojili su 74% svih Velikih nagrada.

Volfova sledeća velika opklada je ona za koju se nada da će pomoći da tim Mercedes-AMG krene ka teritoriji rekorda. Osvajanje osmog Svetskog šampionata vozača i devetog šampionata konstruktora.

Kako bi pomogao u ovom cilju, Volf je objavio da je prodao 15% manjinskog udela unutar svoje vlasničke strukture Džordžu Kurcu, izvršnom direktoru i osnivaču CrowdStrike-a, neposredno pre Velike nagrade Las Vegasa u novembru. Doveo je lidera S&P 500 tehnološke industrije u grupu vlasnika.

„Džordž ima neobično širok spektar iskustava. On je trkač, verni sportski ambasador Mercedes-AMG i izuzetan preduzetnik“, objašnjava Volf sa staze Jas Marina u Abu Dabiju početkom decembra. Tim se priprema za poslednji trkački vikend sezone 2025. „On razume i zahteve trkanja i realnost izgradnje i skaliranja tehnoloških biznisa“.

Volf dodaje da je „pronaći nekoga ko razume trkanje i tehnološki svet jedinstveno i nadamo se da će on iskoristiti našu mrežu u Sjedinjenim Državama“.

Ko je Kurc?

Kurc, koji je izgradio CrowdStrike u jednu od vodećih svetskih AI kompanija za sajber bezbednost, takođe je iskusan i trkač i partner Mercedesa-AMG od kada je CrowdStrike postao globalni partner 2018. Kao tehnološki savetnik, Kurc se pridružio strateškom upravljačkom odboru tima zajedno sa predsednikom Mercedes-Benca, Olom Kelenijusom, osnivačem INEOS-a Sir Džimom Retklifom i Volfom.

„Ako pogledate sport i gde je danas, on raste“, kaže Kurc. „Ovo je ogromna prilika ne samo u SAD, već i širom sveta, a ima domet i interesovanje fanova svih profila“.

Kurc smatra da je posedovanje udela u timu logičan korak nakon sedam godina partnerstva. „Upoznali smo tim i mislim da je to srećna koincidencija kada imate odličan odnos koji se poklapa sa odličnom poslovnom prilikom“.

Kurc će podržavati inovacije i tehnološku strategiju tima – takmičarski motosport, analitiku podataka i performanse – dok proširuje ekosistem tima širom SAD i globalnog tehnološkog sektora. „Pobeda u trkanju i sajber bezbednosti zahteva brzinu, preciznost i inovaciju“, kaže Kurc. „Milisekunde su važne. Izvršenje se računa. Podaci pobeđuju“.

Rast Formule 1

Vreme njihove saradnje odražava izuzetnu poslovnu transformaciju Formule 1. Dok su neki investitori skeptični da li će brz rast sporta da se nastavi, vrednost timova je porasla na prosečno 3,6 milijardi dolara danas. To je povećanje od 89% od 2023. F1 je eksplodirala globalno, posebno u SAD, gde je Netfliksova serija Drive to Survive stvorila milione novih fanova. Akvizicija F1 od strane Liberty Media u vrednosti od osam milijardi dolara 2017. pokazala se kao proročanska. Sport sada dostiže 1,5 milijardi TV gledalaca, sa trkama koje generišu angažman na nivou Superboula.

Finansijski ulozi nastavljaju da rastu. Uključenje Kadilaka kao 11. tima 2026, podržano od Dženeral Motorsa, signalizira interes američkih kompanija za vlasništvo nad timovima. Trenutnih 10 timova – koji posluju pod troškovnim plafonom od 135 miliona dolara po sezoni – postali su sve vrednija imovina (troškovna granica će sledeće godine porasti na 215 miliona). Mercedesova vrednost od šest milijardi dolara čini ga jednom od najvrednijih franšiza u sportu, zajedno sa Ferarijem.

Ali čak i dok brojke rastu, Volfova pažnja se okreće u potpuno drugačijem pravcu. Njegove druge investicije protežu se od 1% udela u Aston Martinu do poduhvata u sportskim tehnologijama i kompanijama za mobilnost u nastajanju. Ali sada, nakon više od decenije na čelu, zatvara eksperimente Mercedesa u diversifikaciji. Ekspanzija tima u jedrenje i tehnološki konsalting se ukida.

Resetovanje biznisa

„Ne želimo više da radimo ovo“, kaže odlučno. „Mi smo tim Formule 1. Ne želimo da idemo u jedrenje. Ne želimo da se bavimo bilo kojim drugim sportom. Potpuna fokusiranost [mora biti] samo na Formulu 1“.

Volfova odluka je promišljena. Nakon decenije dominacije, Mercedes je imao problema od promena pravila 2021, koje su uvele nove aerodinamičke standarde. Te godine, tim je osvojio osmu uzastopnu konstruktorsku titulu, ali je izgubio vozački šampionat. „To je prvi put da nismo uspeli kako treba“, priznaje Volf. Gledajući unapred ka 2026 – kada F1 uvodi 100% održivo gorivo i prave hibridne motore – Volf vidi resetovanje. „To je ono za što je Formula 1: inovacija, visokotehnološka rešenja i biti najbrža laboratorija na svetu“.

Pravila za 2026. predstavljaju više od tehničkog izazova, to je komercijalna tačka preokreta. Sa Kadilakom koji ulazi i Audijem koji se pridružuje preko postojećih franšiza, startna postavka postaje borbena arena za proizvođače automobila koji se klade na F1 kao svoj vrhunski tehnološki izlog. Mercedes vidi hibridnu eru kao potvrdu svoje strategije, zbog čega Volf sada zateže organizaciju i oštri ivice za narednu eru.

Recept za nastavak uspeha

Volfova igra je jasna: konsolidovati se oko osnovnih kompetencija. Uneti ekspertizu Silicijumske doline kroz partnere poput Kurca. I pozicionirati Mercedes za narednu deceniju F1 ekspanzije. Prisutnost sporta u SAD i dalje raste. Tri američke trke u kalendaru, Velika nagrada u Vegasu koja je generisala više od milijardu dolara ekonomskog uticaja i sada američki proizvođač koji se pridružuje startnoj postavi.

Za čoveka koji je svoj udeo od 33% u timu pretvorio u bogatstvo od 2,5 milijarde dolara, naredni ciklus je važniji od prethodnog. Rasel to najbolje sumira. „Realno, znali smo da se ove godine nećemo boriti za šampionat jer temelji nisu bili tu. Penjemo se, ali ne možeš preći tri stepenika odjednom“, dodaje pragmatično. „Uspeh ne dolazi preko noći“.

Manet Ahuja, novinarka Forbes