Ko je najbogatiji Afrikanac i kako se obogatio

Aliko Dangote uzima dubok dah, pre nego što se osvrne na odiseju izgradnje najveće afričke rafinerije nafte i gasa. „Ovo je veoma, veoma veliko olakšanje“, kaže Dangote, koji govori za Forbes putem video-poziva iz kancelarije u rafineriji. Između svojih reči, tajkun maše zaposlenima sa ekrana koji pokušavaju da mu privuku pažnju. „Zapravo, ovo je kao da skidam nešto sa svojih grudi“, nastavlja on, kao da razgovara sa svojim terapeutom. „Jer niko nam nikada nije dao šansu da se dokažemo“.

Nakon 11 godina, 23 milijarde dolara u investicijama i bezbrojnih glavobolja, Dangote rafinerija konačno je počela sa radom prošle godine. Smeštena na ogromnom kampusu od 2.500 hektara u Nigerijskoj Lekki Free Zone, oko sat vremena vožnje od Lagosa, rafinerija je obradila oko 350.000 barela sirove nafte dnevno u drugoj polovini 2024. godine. U januaru je obradila 500.000 barela dnevno. Kada postigne pun kapacitet, što se očekuje sledećeg meseca – impozantnih 650.000 barela dnevno – Dangote rafinerija biće sedma najveća rafinerija na svetu po proizvodnji i najveća u Africi. Njena susedna petrohemijska fabrika ima godišnji kapacitet proizvodnje od tri miliona metričkih tona uree, što je čini najvećim proizvođačem veštačkog đubriva u Africi.

Dangoteova rafinerija već utiče na globalna tržišta energije. Uvoz benzina u Nigeriju na dobrom je putu da dostigne najniži nivo u poslednjih osam godina. To pogađa evropske rafinerije koje su tradicionalno prodavale Nigeriji, navodi firma za energetske analize Vortexa. I zahvaljujući rafineriji, Nigerija je postala neto izvoznik avio-goriva, nafte (rastvor za lakove, sapune za pranje i sredstva za čišćenje) i lož ulja, prema podacima S&P Global.

Bogatstvo od gotovo 24 milijardi dolara

Sa svojim projektom koji je došao do realizacije, Dangote sada vredi procenjenih 23,8 milijardi dolara – gotovo dvostruko više nego prošle godine. (On tvrdi da je još bogatiji). Već najbogatiji čovek Afrike, 67-godišnji Nigerijac ponovo je ušao u rang 100 najbogatijih ljudi od 2018. godine, prema Forbes listi milijardera.

Nedavno se činilo da rafinerija Dangote možda nikada neće početi sa radom. Krajem 2023. godine, neki posmatrači su izražavali sumnju da će postrojenje uopšte funkcionisati. Čak i nakon što su operacije počele početkom prošle godine, Dangote je imao problema sa obezbeđivanjem sirove nafte od Nigerijske nacionalne naftne korporacije (NNPC), od ključnog značaja za Nigeriju, što je ugrozilo finansijsku održivost projekta.

Dangote kaže da je rafinerija deo veće misije. Želi da Nigeriju, jednu od najvećih proizvođača sirove nafte na svetu, pretvori u proizvođača rafinisanih naftnih proizvoda kako bi mogla da se takmiči sa evropskim rafinerijama i snabdeva benzinom Nigerijce. Prethodni pokušaji nigerijske vlade da izgrade i upravljaju velikim rafinerijama završili su neuspehom, ostavljajući nigerijske potrošače i preduzetnike zavisne od uvoza benzina, uglavnom iz Evrope.

Domaće umesto stranih investicija

Donedavno, subvencija za gorivo održavala je benzin pristupačnim za potrošače, ali je program iscrpeo finansije Nigerije i bio je obeležen optužbama za korupciju. Milijarde dolara su odnosili regulatori i posrednici tokom decenija, u sistemu koji je obeshrabrivao održavanje državnih rafinerija, od kojih mnoge sada stoje prazne ili u stanju zapuštenosti. „Pojava Dangote rafinerije je transformativna za dinamiku energetskog tržišta Nigerije“, kaže Klementin Volop, analitičar za Afriku u Horizon Engage, geopolitičkoj konsultantskoj firmi.

Dangote želi da pruži plan za industrijalizaciju širom Afrike. „Moramo da gradimo našu zemlju sami. Moramo da gradimo naš kontinent sami, a ne da se oslanjamo na strane investicije“, kaže on. Afrika je do sada bila „obična deponija za gotove proizvode“, tvrdi Dangote. Njegova rafinerija predstavlja „ključni korak u obezbeđivanju da Afrika ima kapacitet da prerađuje vlastitu sirovu naftu, stvarajući time bogatstvo i prosperitet za njenu ogromnu populaciju“.

Cene rasle umesto da padaju

U Nigeriji to još nije postignuto. Zapravo, cene goriva u Nigeriji su porasle 60% u poslednjih šest meseci, jer je Dangoteova rafinerija povećala proizvodnju, navodi firma za tržišne analize Trading Economics. (A to je pre nego što se uzme u obzir inflacija u zemlji, koja je u decembru bila 29%). Pokretač ovog rasta cena je ukidanje subvencije za gorivo, koju je predsednik Bola Tinubu stavio van snage nakon što je preuzeo funkciju u maju 2023. godine. To je bilo omogućeno zahvaljujući nadi da će Dangoteova rafinerija doneti promene, ali nije dugo trajalo. Subvencija je brzo ponovo uvedena nakon što su cene benzina utrostručene. Tinubu je ponovo smanjio subvenciju prošlog leta, uzrokujući drugi skok cena.

Nigerijci su posebno osetljivi na cene goriva, jer mnoge firme i domaćinstva zavise od generatore na gorivo, s obzirom na nepouzdanu električnu mrežu zemlje. Protesti su izbili na ulicama Lagosa i drugih gradova, gde su ljudi izrazili nezadovoljstvo zbog rastućih cena goriva.

Državnu firmu optužio da je naftna mafija

Dangote okrivljuje državnu Nigerijsku nacionalnu naftnu kompaniju (NNPC), koja je nadgledala subvenciju za gorivo u Nigeriji i koja i proizvodi sirovu naftu i prodaje rafinisane naftne proizvode. Početno je NNPC pristala da kupi 20% udela u Dangoteovoj rafineriji uz uplatu od milijardu dolara, ali je kasnije smanjila svoj udeo na oko 7% i tražila povrat dela novca. NNPC je takođe obećala da će Dangotea snabdevati sa 300.000 barela sirove nafte dnevno, ali nije ispunila svoje obaveze. NNPC nije odgovorila na zahtev za komentar.

U septembru, Dangote je tužio NNPC u pokušaju da spreči dalji uvoz i prodaju rafinisanih naftnih proizvoda, pozivajući se na zakon iz 2021. godine. On zahteva od domaćih proizvođača sirove nafte da obezbede dovoljnu količinu nafte za domaće rafinerije kako bi zadovoljile domaću potražnju. (Taj slučaj je još u toku). NNPC je počela da snabdeva Dangoteovu rafineriju sirovom naftom u oktobru, ali je prošlog meseca saopštila da bi mogla smanjiti količine. Dangote je oštar u svojoj kritici ove organizacije, koju naziva delom „naftne mafije“ u njegovoj zemlji.

„Naftna mafija je opasnija od one koja se bavi drogom, jer u naftnoj mafiji ima toliko ljudi koji su uključeni“, kaže Dangote. „Možda se s njima prijatno opuštaš i večeraš, ali ovo su ti ljudi koji su stvarno majstori u pomeranju stvari“. Komisija za borbu protiv korupcije je pre godinu dana upala u Dangoteovu kancelariju, ali on tvrdi da je u dobrim odnosima sa predsednikom Tinubujem. „Imamo izuzetan, veoma dobar odnos. Poznajem ga već jako dugo“, kaže on.

Ništa bez političkih veza?

Iako su Nigerijci nezadovoljni ekonomskim uslovima, većina nije ljuta na Dangotea. „On je u većem delu Nigerije viđen kao heroj“, kaže Zainab Usman, direktorka Afričkog programa na Carnegie Endowment for International Peace. „Viđen je kao pravi industrijalac koji gradi stvari.“

Rođen 1958. godine u bogatoj porodici trgovaca u gradu Kano, Dangote je oduvek imao ambiciju. Svoju poslovnu karijeru započeo je na školskom igralištu sa osam godina, kada je svoj džeparac pretvorio u malu prodaju slatkiša. „Koristio bih to da kupim bombone, pa bi ih davao nekim ljudima da prodaju, a oni bi mi vraćali profit“, ispričao je Dangote za Forbes 2015. godine. Nakon studiranja biznisa na Al-Azhar univerzitetu u Kairu, osnovao je trgovinsku firmu za uvoz i izvoz u Lagosu uz pomoć zajma od 500.000 dolara koji je dobio od strica. Političke veze pomogle su mladom preduzetniku da osvoji „ekskluzivna prava za uvoz šećera, cementa i pirinča“, kako je pisalo u depeši Stejt departmenta koju je otkrio WikiLeaks.

Poreske olakšice

Krajem 1990-ih, vladari Nigerije počeli su da promovišu domaću industriju dok je zemlja prelazila iz godina vojne vladavine u demokratiju. Dangote je iskoristio ovu promenu, osiguravajući poreske olakšice za izgradnju šećerane, fabrike za proizvodnju brašna i fabrike cementa. Posao sa cementom bio je naročito unosan, sa bruto maržama od više od 60% svake godine. (Pre otvaranja rafinerije, Dangote Cement, u kojem Dangote poseduje 86%, činila je najveći deo njegovog bogatstva.)

Kako je njegova imperija rasla, Dangote je održavao dobre odnose sa režimima koji su se menjali. Velikim delom zbog fokusa svog konglomerata na potrošače. „Mislim da je on čvrsto verovao da su Nigerijcima potrebni proizvodi koje on nudi“, kaže Čika Ezeanja, profesorka afričkih studija na Soka univerzitetu Amerike. „Vlade dolaze i odlaze, politike se menjaju, ali potrebe nigerijskih potrošača samo rastu i šire se“.

Bio bi mrtav da nije uspeo

Kada je Dangote prvi put najavio svoju rafineriju 2013. godine, njegov plan je bio da izgradi pogon u jugozapadnoj Nigeriji. Dangote je kupio tehnologiju za rafineriju od Honeywell UOP, dela američkog konglomerata, i doveo inženjere iz Engineers India Ltd, državne inženjerske konsultantske firme, kako bi pomogli u projektovanju ogromne fabrike. Njegov dugogodišnji pomoćnik, Edvin Devakumar, bivši inženjer Svetske banke, bio je zadužen za projekat. Predviđeni trošak iznosio je oko 10 milijardi dolara. „To je bio najveći rizik mog života“, kaže Dangote o svojoj odluci da krene u ovaj projekat. „Ako ovo ne bi uspelo, bio bih mrtav“.

Nakon tri godine kašnjenja zbog nesuglasica sa lokalnim zvaničnicima, Dangote je odustao od planova za izgradnju na prvobitnoj lokaciji. Isplatio je 100 miliona dolara nigerijskoj vladi da kupi zemlju na trenutnoj lokaciji van Lagosa. Ali, zbog močvarnih uslova te lokacije, morao je da iskopa 65 miliona kubnih metara peska i izgradi luku da sve to premesti. Tokom izgradnje, hiljade ljudi su morale da budu preseljene, što je izazvalo lokalne proteste. Zatim je pogodio Kovid, što je odložilo i zakomplikovalo raspored. „Mogao bih da provedem ceo dan govoreći o svim tim izazovima“, uzdiše Dangote.

Zajam od 5,5 milijardi dolara

Troškovi su se nagomilali – delimično zato što je Dangote uporno insistirao na tome da rafinerija bude veća nego što je prvobitno planirano. Uzeo je zajam od 5,5 milijardi dolara iz banaka i prodao 3% udelа u svom biznisu sa cementom Dubaijskoj investicijskoj korporaciji i australijskom suverenom fondom 2013. godine za oko 300 miliona dolara po komadu. Kasnije je prodao druge udele privatnoj firmi Gateway Partners i drugima za nepoznate iznose. Intercompany zajam od 10 milijardi dolara iz njegove holding kompanije – koja poseduje njegove biznise sa cementom, brašnom i šećerom – pomogao je da se finansiraju višegodišnji troškovi izgradnje rafinerije. Ukupni trošak od skoro 23 milijarde dolara bio je više nego duplo veći od prvobitnih projekcija.

„Nisam izgubio nijednu bitku“

Rafinerija još ima oko tri milijarde dolara duga. U avgustu, Fitch je snizio rejting trgovanim obveznicama zbog „značajnog pogoršanja likvidnosti“ grupe. Rafinerija je bila nedovoljno iskorišćena prošle godine zbog nedostatka sirove nafte. Drugi razlog bio je drastično opadanje vrednosti nigerijskog Naira. Izgubio je više od 70% svoje vrednosti u odnosu na dolar od juna 2023. kada je nigerijska centralna banka pustila da se slobodno formira kurs valute. Dangote kaže da likvidnost nije problem, i da je rafinerija dovoljno dolarizovana (što znači da mu strani kupci plaćaju u dolarima) da izdrži devalvaciju Naira.

Suočen sa svim tim izazovima, Dangote je odlučan da rafineriju učini uspešnom. Osnovao je porodičnu kancelariju u Dubaiju. Njegove tri ćerke rade u porodičnom biznisu u različitim kapacitetima. Veći deo njegovog fokusa i dalje je čvrsto u Nigeriji, a ne na planiranju nasleđivanja. Milijarder kaže da i dalje provodi mnogo vremena u svojoj rafineriji, sastajući se sa inženjerima i menadžerima. Pored toga, tu su još izazovi koji dolaze. Uključujući izgradnju podmorskog cevovoda za transport prirodnog gasa iz delte Nigera u Lagos. Kao i udvostručavanje proizvodnje u fabrici za đubrivo. Takođe kaže da planira da rafineriju izvede na berzu u narednoj godini ili za dve.

„Celog života vodim bitke“, kaže Dangote, „i nijednu nisam izgubio“.

Džon Hajat, novinar Forbes