Ko je saudijski milijarder Turki Al-Šeik kojem se klanja čitav sportski svet?

Retko kada vidite poslovično rezervisane Kristijana Ronalda i Entonija Džošuu kako sa širokim osmehom i poštovanjem u nekoga gledaju, kao što smo imali prilike da vidimo na nedavno održanom bokserskom spektaklu u Rijadu između Tajsona Fjurija i Aleksandra Usika. Mnogi su ostali zbunjeni u saznanju ko je čovek sa upadljivim crnim naočarima u tradicionalnoj nošnji, dugačkoj beloj gelabiji ukrašenoj raskošnim manžetnama. Saudijska Arabija prolazi kroz liberalne promene, posebno u sektoru sporta, zabave i umetnosti. Za sve je kriv Turki Al-Šeik. Ko je čovek iza crnih naočara?

Put ka zvezdama, uz mnogobrojne kritike

Turkiju Al-Šeiku, saudijskom savetniku u rangu ministra pri Kraljevskom dvoru i predsedniku Generalnog organa za zabavu ne klanjaju se samo gorespomenute svetske zvezde već ceo sportski svet sa kojim je na „ti“, a o čemu svedoči i njegov živopisni Instagram profil.

U vreme kada Saudijska Arabija ulaže milijarde dolara u sport i promociju svoje zemlje, na šta mnogi gledaju kao na „sportsko pranje“ ranije narušenog imidža ove muslimanske, šerijatske zemlje, Al-Šeik daje dodatnu note šarma i kosmopolitizma koje nadilaze i sam novac, koji je ipak pokretač svega.

Gde je on tačno u saudijskoj nomenklaturi vlasti? Kao lojalni pristalica saudijske vladarske porodice pozicionira se iza prestolonaslednika Mohameda bin Salmana i njegovog oca Salmana bin Abdulaziza. Al-Šeik ih naziva svojim „dvema planinama“ na koje se oslanja. To je i za očekivati, s obzirom na to da pripada porodici šeika Muhameda ibn Abd al-Vahaba, osnivača vehabijske doktrine koju su istorijski prihvatili i promovisali kraljevi Saudijske Arabije. Otuda i prezime Al-Šeik što upućuje da je deo „šeikove porodice“. Savez između kuća Sauda i Abd al-Vahaba bio je važan element u formiranju ranog saudijskog kraljevstva.

Sve je počelo u istočnom Rijadu, prestonici Saudijske Arabije na koledžu bezbednosti Kralj Fahd, vojno-obrazovnom zavodu u sastavu saudijskog Ministarstva unutrašnjih poslova. Diplomirao je bezbednosne nauke, i dobio sertifikate iz kriminologije, istrage, upravljanja rizicima i opšteg menadžmenta.

Zatim je radio u nekoliko vladinih sektora, uključujući Ministarstvo unutrašnjih poslova, kancelariju ministra odbrane i prestolonaslednika. Za savetnika kraljevskog dvora postavljen je 2015. godine, a 2017. godine unapređen je u kraljevskog savetnika sa činom ministra. Iste godine izdat je i kraljevski dekret da se Al-Šeik imenuje za novog predsedavajućeg Generalnog organa za sport (GEA). U decembru 2018. imenovan je za predsednika Opšte uprave za zabavu, koja reguliše industriju zabave u zemlji.

GEA – kroz sport i zabavu do međunarodne afirmacije

GEA je osnovana 2016. godine kraljevskim ukazom kralja Salmana, sa ciljem rasta sektora zabave, na koji se godišnje potroše 22 milijarde dolara. Vlada ima za cilj da transformiše 25% te potrošnje u lokalna putovanja i zabavu. „Saudijska vizija 2030“, kao vladin program ima za cilj povećanje ekonomske, društvene i kulturne diversifikacije, u skladu sa „Vizijom 2030“ saudijskog prestolonaslednika i premijera Mohameda bin Salmana, čiji je GEA sastavni deo.

Neka vas ne zbuni rigidni, birokratski profesionalni put Al-Šeika, jer paralelno se u njemu odvijao neki sasvim drugačiji život krojen neubičajnijim interesovanjima i talentima, makar za ovu šerijatsku državu. Njegova fascinacija umetnošću otelotvorena je kroz poeziju, knjige, filmove, patriotske pesme koje su pevali mnogi arapski pevači, uključujući Kazema Al-Sahera i Amra Diaba.

Napisao je „Čelo„, film koji je dobio globalno priznanje, sa oskarovcem Džeremijem Ajronsom u glavnoj ulozi.

Kako je sve ovo moguće u rigidnoj Saudijskoj Arabiji? Nekima i nije.

Mnogobrojni saudijski konzervativci kritikovali su otvaranje sektora zabave u Saudijskoj Arabiji. Kritičari u arapskom svetu, koji su tabor pro-arapskog proleća, vide ga kao glavnog distributera hleba i igara u regionu, što ima za cilj odvraćanje pažnje i rehabilitovanje imidža Saudijske Arabije u inostranstvu, i optužuju ga da „prlja religioznu prirodu kraljevstva“ pozivajući pevače iz zapadnih zemalja, poput Maraje Keri i DJ-a Dejvida Gete. Takav spektakl bi pre samo jedne decenije bio nezamisliv.

U intervjuu za jedan arapski TV kanal, na optužbe da je dovodio umetnike i sportske zvezde u Saudijsku Arabiju da bi kupovao naklonost odgovorio je: „Pa šta? Zašto se ista pitanja ne postavljaju Kini? Svaka zemlja želi da poboljša svoju poziciju“.

Almerija kao probni balon

U vreme kada je postao prvi čovek GEA, milijarder se latio i uloge glavnog sponzora egipatskog fudbalskog giganta Al Ahlija, koji je ubrzo i napustio uz prilično gorak ukus. Mnogim Egipćanima je ova kupovina izgledala kao kulturni kolonijalizam, a navijači Al Ahlija mu nikada nisu oprostili što je nakon odlaska iz njihovog kluba kupio egipatski klub Piramide, koji je vodio do 2019. godine. Iz tog razloga učestala su bila pogrdna skandiranja upućena Al-Šeiku tokom utakmica tog kluba.

Godine 2019, za 20 miliona evra postaje vlasnik fudbalskog kluba Almerija u Španiji, što je bio njegov lični projekat, jer da je Saudijska Arabija želela projekciju svoje moći i uticaja kupila bi Valensiju.

Popravljena je infrastruktura, dovedeni su igrači za astronomske cifre iz perspektive prosečnog navijača Almerije, a pomoć je stizala i samom gradu kroz razne akcije, poput pomoći bolnicama – dovoljno da se osvoje srca navijača i lokalaca. Turki je postao miljenik u andaluzijskom gradiću, a njegova epopeja u Španiji koja je od 2022. godine utihnula zbog njegovih obaveza kao da je bila pokazna vežba za šta je sposoban.

Milijarda dolara na fudbal i boks kao davnašnji Turkijev san

Tokom proteklih nekoliko godina, kraljevstvo je privuklo najveća fudbalska imena u svoje timove – Ronaldo, Nejmar, Benzema, Neves, Firmino, Dembele, a u tom masovnom egzodusu ka zalivu našli su se i naši reprezentativci, poput Mitrovića i Milinković Savića. U periodu između juna i septembra 2023. godine, saudijski timovi su potrošili ogromnih 875,4 miliona dolara na dovođenje stranih igrača, prema FIFA međunarodnom pregledu transfera. Ta cifra je Saudijce dovela na drugo mesto, iza engleskih klubova koji su u tom periodu potrošili ukupno potrošili 1,98 milijardi dolara. Sledeći na meti Saudijaca je tenis, koji već daje milione najvećim zvezdama za promociju i kroz revijalne mečeve.

Međutim, Kraljevstvo planira da proširi svoje prisustvo u svetu borilačkih sportova, a na dolazak Konora Mekgregora u Saudijsku Arabiju se gledalo kao na veliki podsticaj. Turki i njegova sestra Karolina su lični Konorovi prijatelji, ali ipak se tu nešto pita i Dejna Vajt. Pre desetak dana potpisan je strateški sporazum u Rijadu između kompanije Riyadh Season i UFC-a, koji uključuje sponzorstvo UFC događaja u Las Vegasu, Rijadu i Vajtovog Power Slap takmičenja. Tako je Vajt, makar privremeno, pacifikovao agilne Saudijce.

U poslednje dve godine Saudijska Arabija je vladar svetskog boksa i nije u pitanju samo novac. Ako su bokserski forumi na Reditu i Jutjub komentari na bokserskim kanalima relevantan pokazatelj, čini se da je Turki osvojio mesto u srcima ljubitelja boksa.

Para vrti gde burgija neće

Kako i ne bi kada je na „Danu obračuna“, gde je sedeo sa Ronaldom i Mekgregorom u prvom redu, spojio trojicu bivših svetskih šampiona u teškoj kategoriji – Entonija Džošuu, Deonteja Vajldera i Džoa Parkera. Ne čudi što je nekoliko meseci nakon tog događaja u nekoliko svetskih bokserskih magazina oslovljen kao najuticajniji posrednik u boksu i borilačkim sportovima.

U oktobru 2023. godine iskoristio je nemogućnost Dejne Vejta da odgovori na finansijske zahteve Frensisa Engonua, pa je organizovao spektakl u kojem je on snage odmerio sa bokserom Tajsonom Fjurijem, u Kingdom Areni, kojaj e oborila dva Ginisova rekorda, za najveći natkriveni fudbalski stadion koji ujedno ima i najveći kapacitet. Engonu je dobio deset miliona dolara, Fjuri 50.

Osmog marta ove godine u Rijadu je Entoni Džošua takođe porazio Engonua, da bi nastavak dominacije rijadskog milijardera bio realizovan i kroz poslednji bokserski spektakl u kojem je Fjuri izgubio od Aleksandra Usika.

Štaviše, Al-Šeik je okupio dva najveća promotera boksa, Edija Herna i Frenka Vorena, koji jedva da su mogli da sede u istoj prostoriji zbog dugog i gorkog rivalstva koje je postojalo i između njihovih očeva. Al-Šeik je, međutim, uspeo da izgladi njihovo rivalstvo, u kom udelu u relaciji novac-šarm, ostaje nam da nagađamo.

Al-Šeik će nastaviti da deli arapski svet, a u toj podeli imaće veliku potporu bokserskih navijača, Bejbi bumera i Generacije X. Ko se uopšte seća da se „Rumble in the Jungle“ 1970-ih, između Muhameda Alija i Džordža Formana održao u Zairu, sadašnjoj Demokratskoj Republici Kongo, gde im je domaćin bio diktator Mobutu Sese Soko, dok je novčanu nagradu donirao Moamer Gadafi.

Njegove bokserske pobede, biće pobede i za imidž Saudijske Arabije, ali dok promene u toj državi ne budu zaista suštinske, važiće ona stara krilatica „para vrti gde burgija neće“.