Maskov kratki izlet u politiku ipak mu je povećao bogatstvo za 170 milijardi dolara

U utorak, tokom virtuelnog intervjua na Katarskom ekonomskom forumu, Ilon Mask izjavio je da planira da smanji svoje političko doniranje. „Ubuduće ću to mnogo manje raditi. Mislim da sam već dovoljno učinio“, rekao je Mask, koji je bio najveći pojedinačni donator u izbornom ciklusu 2024. godine, izdvojivši 290 miliona dolara za podršku Donaldu Trampu. „Ako budem video razlog da trošim na politiku u budućnosti, uradiću to. Trenutno ne vidim razlog“.

I ne čudi. Za samo četiri meseca, Trampova administracija je Masku već donela značajne koristi. Kada je reč o regulativi, njegove kompanije se suočavaju sa manje nadzora, jer su neke vladine istrage obustavljene, usporene ili dovedene u haos. Delom zahvaljujući Maskovim sopstvenim naporima kroz DOGE da se smanje budžeti i osujete brojni federalni organi. Njegove kompanije, posebno SpaceX, u poziciji su da dobiju milijarde dolara kroz nove vladine ugovore. Na globalnoj sceni, Mask sklapa dogovore i dobija odobrenja za poslovanje u inostranstvu, često uz prećutnu ili otvorenu podršku Trampove administracije.

Brojke

Tu su i lične koristi. Mask je sada mnogo bogatiji nego pre nego što je podržao Trampa. Njegovo bogatstvo sada iznosi 419 milijardi dolara – oko 170 milijardi više nego što je bilo 15. jula, samo dva dana nakon što je Tramp preživeo pokušaj atentata u Pensilvaniji, nakon čega ga je Mask podržao. Cena Teslinih akcija pala je za 20% od Trampovog povratka u Belu kuću krajem januara, ali je i dalje 35% viša nego sredinom jula 2024. godine. SpaceX sada vredi 350 milijardi dolara – skoro dvostruko više nego u vreme Maskove javne podrške. Njegova treća najveća kompanija, xAI Holdings, koja sada obuhvata društvenu mrežu X i AI startap xAI, procenjena je na 113 milijardi dolara u nedavnoj fuziji. To je više nego tri puta više nego što su te dve firme vredele godinu dana ranije.

Kritičari Trampa i Maska tvrde da angažman u DOGE-u i odnos sa predsednikom njemu finansijski ide u korist. „Priroda biznisa gospodina Maska, kao i njihovi značajni prihodi iz vladinih ugovora, znače da je on duboko upleten u regulatorne funkcije vlade koju sada ima moć da oblikuje“, navodi se u izveštaju iz aprila koji su sastavili demokratski članovi Predstavničkog doma. „Predsednik Tramp nije mogao izabrati osobu skloniju sukobu interesa“.

Tramp to poriče. „Ako postoji sukob interesa, nećemo mu dozvoliti da mu se približi“, rekao je predsednik u Ovalnoj sobi u februaru. Mask takođe poriče sukobe interesa i tvrdi da nema nikakvu ulogu u prijavama SpaceX-a za vladine ugovore. „Tvrdnje da su kompanije Ilona Maska na neki način profitirale od njegovog boravka u Beloj kući su neutemeljene i bez novinarskog integriteta“, rekao je Harison Filds, glavni zamenik Trampovog sekretara za štampu, u izjavi poslatoj Forbes-u. „Kompanije Ilona Maska suočile su se sa požarima, vandalizmom, pucnjavom, sajber napadima, bojkotima i ličnim napadima bez presedana za jednog američkog biznismena. Kao što je više puta naglašeno, predsednik neće tolerisati sukobe interesa. Ilon Mask se i dalje pridržava etičkih smernica u svojoj misiji eliminacije otpada, prevare i zloupotreba“.

Većina ne podržava Maska

Ipak, nije sve bilo ružičasto za Maska pod Trampom. Administrativne carine, uključujući 30% carina na uvoz iz Kine, verovatno će povećati troškove lanaca snabdevanja za Teslu, SpaceX i xAI. Prodaja Teslinih vozila opada na svim većim tržištima, uglavnom zbog rastuće osude kupaca prema Maskovom angažmana u Odeljenju za efikasnost vlade. Istraživanje Rojters/Ipsosa sprovedeno ovog meseca pokazalo je da 58% ispitanika ima nepovoljno mišljenje o Masku, dok ga 39% podržava. Mirni demonstranti, kao i vandali i piromani, napadali su Tesline salone i izložbene prostore. Mask, koji tvrdi da se prodaja oporavlja, rekao je u intervjuu u Kataru da je sve ovo doživeo lično.

„Rad gospodina Maska u vezi sa DOGE-om znatno je naštetio Teslinom brendu, kako na domaćem tako i na međunarodnom planu. I to ga je skupo koštalo“, kaže Gil Lurija, analitičar tehnologije iz D.A. Davidson kompanije. „Mrlja na brendu… gotovo je bez presedana u automobilskoj industriji“.

Ipak, Tramp je Masku dao mnogo razloga za osmeh. U januaru je potpisao izvršnu naredbu kojom je oslabljen Ured za usklađenost sa saveznim ugovorima pri Ministarstvu rada. To telo je istraživalo navodnu diskriminaciju na radnom mestu u Teslinim fabrikama. Kao rezultat toga, ta istraga je obustavljena, izvestio je San Francisko Standard. U martu je predsednik čak pozvao Amerikance da kupuju Teslina vozila u govoru sa travnjaka Bele kuće.

Dve istrage o autonomnim vozilima

Ključno pitanje za Teslin budući rast jeste stav Trampove administracije prema delimično i potpuno autonomnim vozilima. Prošle godine, Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja na autoputevima otvorila je dve istrage. Prva se odnosi na Tesline funkcije punog samoupravljanja, a druga na funkcije daljinskog upravljanja. Obe su i dalje u toku, prema njihovoj bazi podataka i izjavama portparola agencije.

Prošlog meseca, Ministarstvo saobraćaja ukinulo je obavezu proizvođačima automobila sa delimičnim i potpunim autonomnim sistemima da prijavljuju određene vrste nesmrtonosnih sudara. Ta promena pravila koristi Tesli i šteti Vejmu, kompaniji u vlasništvu Alfabeta koja već posluje u više gradova i s kojom Tesla želi da se takmiči, kaže analitičar Den Ajvs iz Vedbuša. Portparol Ministarstva saobraćaja negira da ova promena ide u korist Tesli. Tvrdi da je uvedena kako bi se fokusirali na tipove nesreća koje više doprinose bezbednosnom radu agencije.

Mask nastoji da konkuriše Vejmu masovnim uvođenjem Teslinih potpuno autonomnih vozila. Ranije ove nedelje, u intervjuu za CNBC, rekao je da očekuje stotine hiljada potpuno autonomnih vozila Tesla u SAD do sledeće godine.

To je malo verovatno. Vejmo već godinama uvodi svoja vozila i trenutno ih ima 1.500 u četiri američka grada. Uz planove da ih naredne godine doda još 2.000. Osim toga, Tesla se suočila sa kašnjenjima i bezbednosnim problemima u vezi sa samoupravljanjem, izvestio je Forbes početkom meseca. Ipak, Trampova administracija deluje naklonjeno Maskovim ciljevima. Ministar saobraćaja Šon Dafi posetio je ove nedelje Teslinu gigafabriku kod Ostina kako bi, po sopstvenim rečima, „lično video budućnost autonomnih vozila“.

„Procenjujemo da su AI i autonomna vozila prilika vredna najmanje bilion dolara za Teslu“, kaže Ajvs. Njegova firma Vedbuš podigla je Teslinu ciljnu cenu na 500 dolara (u petak je zatvorena na 339). „U potpunosti očekujemo da će pod Trampovom Belom kućom ove ključne inicijative sada biti ubrzane, jer će federalna regulatorna mreža sa kojom su se Mask i ekipa suočavali prethodnih godina oko autonomnih vozila značajno biti razmontirana“.

Lideri

Toska Mask: Ko je i čime se bavi sestra najbogatijeg čoveka na svetu

Hristina Kovačević

Lideri

Upoznajte mlađeg brata Ilona Maska: Kuvаr zarobljen u svetu investitora

Forbes

Veliki ugovori s državom

SpaceX takođe pronalazi olakšanje pod novim režimom. Ministarstvo pravde povuklo je tužbu protiv SpaceX-a zbog odbijanja da zaposli određene imigrante. Nacionalni odbor za radne odnose (NLRB), koji je tužio SpaceX u januaru 2024. zbog navodnog nezakonitog otpuštanja osam zaposlenih koji su napisali otvoreno pismo kritikujući Maska, prošlog meseca je odlučio da povuče sopstvenu tužbu u zajedničkom podnesku sa SpaceX-om. U njemu se dovodi u pitanje da li agencija uopšte ima nadležnost da sprovodi te optužbe. Bivša predsednica NLRB-a ne slaže se sa tom odlukom. „Ova nagla promena kursa je veoma neuobičajena i predstavlja veliki korak unazad za radnike SpaceX-a. To je još jedan uspešan pokušaj kompanije da odloži i omete napore svojih radnika da dobiju glas na svom radnom mestu“, rekla je Loren Mekferan, sada viša saradnica u fondaciji Century, istraživačkom institutu.

SpaceX je već bio veliki američki vladin ugovarač i pre Trampovog povratka u Belu kuću. Sada je u poziciji da dobije još više državnih sredstava. SpaceX trenutno ima skoro 16 milijardi dolara aktivnih ugovora sa američkom vladom. To uključuje i šest milijardi dolara koje je prošlog meseca dodelilo Ministarstvo odbrane, prema aprilskom izveštaju demokratske manjine u Predstavničkom domu SAD-a. Maskova raketna kompanija navodno je „glavni kandidat“ da učestvuje u izgradnji Trampovog željenog odbrambenog štita pod nazivom „Zlatna kupola“. To bi verovatno bio ugovor s Pentagonom vredan više milijardi. Procenjuje se da će projekat koštati 175 milijardi dolara tokom tri godine. „Trenutno, Ministarstvo nema najava u vezi sa budućim ugovorima koji se odnose na inicijativu Zlatna kupola“, rekao je jedan visoki odbrambeni zvaničnik za Forbes putem i-mejla.

„SpaceX zaista ima potencijal da dobije vladine ugovore. Zato je Maskov odnos sa administracijom koristan“, kaže Gil Lurija, analitičar iz kompanije D.A. Davidson.

Zajedno za Starlink

Starlink, koji čini otprilike dve trećine u procenjenih 13,1 milijardu dolara prihoda SpaceX-a prošle godine, dobija direktnu pomoć od Trampovih zvaničnika. Stejt department i američke ambasade „vršile su pritisak na zemlje da uklone prepreke za američke satelitske kompanije, često pominjući Starlink po imenu“, dok je državni sekretar Marko Rubio „sve češće naređivao zvaničnicima da se zalažu za regulatorna odobrenja za [Starlink]“, objavio je Vašington Post ranije ovog meseca. U manjim afričkim zemljama, američke diplomate „vršile su pritisak na vlade da ubrzaju izdavanje licenci za Starlink. Organizovale su razgovore između zaposlenih u kompaniji i stranih lidera“, izvestila je Propublika prošle nedelje.

U Sjedinjenim Državama, Starlink bi mogao da osvoji novi ugovor od Savezne uprave za avijaciju (FAA). Agencija je započela probu sa Starlinkom u sklopu „početnog testiranja“. Sa mogućnošću da Starlink doprinese „dugoročnom unapređenju infrastrukture za bezbednost avijacije“, saopštio je SpaceX u martu. Portparol Ministarstva saobraćaja potvrdio je da FAA testira Starlink u objektima na Aljasci, u Oklahoma Sitiju i Atlantik Sitiju. „Kako bismo unapredili naš telekomunikacioni sistem, agencija će sarađivati sa više kompanija i više tehnologija. Ne postoji jedno rešenje. Zato testiramo ne samo satelite, već i optičke kablove i bežične tehnologije radi bezbednosti“, navodi se u njihovom saopštenju.

Veštačka inteligencija za vladina tela

U međuvremenu, xAI, Maskov startap za veštačku inteligenciju, koji stoji iza velikog jezičkog modela Grok, pozicionira se za vladine ugovore. Razvija poslovanje fokusirano na državne institucije, uz pomoć podataka koje dobija od tih agencija, izvestio je The Information ove nedelje. Maskov DOGE već koristi Grok i navodno vrši pritisak na zaposlene u Ministarstvu za unutrašnju bezbednost (DHS) da ga koriste, izvestio je Rojters u petak. (DHS je za Rojters negirao da DOGE promoviše bilo koji konkretan alat. xAI nije odgovorio na zahtev za komentar.)

Maskova AI kompanija, koja gradi ogroman superkompjuter u Memfisu, takođe bi mogla imati koristi od oslabljene Agencije za zaštitu životne sredine (EPA), koja je započela ono što naziva „najvećom deregulacijom u istoriji SAD“. Prošle jeseni, EPA je počela da istražuje xAI i njegovu upotrebu privremenih gasnih turbina, za koje se tvrdi da rade bez odgovarajućih dozvola, kršeći Zakon o čistom vazduhu. Portparol EPA je rekao za Forbes putem i-mejla da još „razmatraju“ taj slučaj.

Koristi i za druge Maskove kompanije

Čak i Maskove manje kompanije očigledno imaju koristi. U januaru je, kao deo šire čistke glavnih inspektora po federalnim agencijama, Tramp otpustio glavnu inspektorku Ministarstva poljoprivrede, Filis Fong. Njena kancelarija je istraživala Neuralink, Maskov kontroverzni startap za moždane implante, zbog navodnog zlostavljanja životinja. Rojters je izvestio da je istraga bila u toku u januaru. (USDA nije odgovorio na zahtev za komentar.)

Maskova kompanija za tunele, The Boring Company, još nije završila nijedan značajan projekat osim jednog tunela u Las Vegasu od osnivanja 2017. godine. Ali je u pregovorima sa Saveznom železničkom administracijom o učešću u projektu Amtraka vrednom 8,5 milijardi dolara, izvestio je Njujork Tajms. Portparol Ministarstva saobraćaja rekao je da odluka o ponudama još nije doneta i da će „Amtrak, u koordinaciji sa Ministarstvom, slediti standardne procedure za raspisivanje i dodelu ugovora i podugovora.“

Ono što je Ilon želeo

Tokom Trampove posete Bliskom istoku prošle nedelje, Mask je bio uz njega, a usledili su i poslovni dogovori. Saudijska Arabija je pristala da uvede Starlink u svoj pomorski i avio sektor. Abu Dabi (koji je u februaru najavio projekat tunela sa The Boring Company) rekao je da će sprovesti kliničko ispitivanje sa Neuralinkom.

U Beloj kući, u sredu, Mask se pridružio Trampu na prenosu uživo sa predsednikom Južnoafričke Republike Sirilom Ramafosom. Tokom sastanka, Tramp je kritikovao kolegu zbog neuspeha da zaustavi navodni genocid nad belim Afrikancima (tvrdnja za koju ne postoji dokaz). To je inače jedno od Maskovih omiljenih pitanja. „Ne želim da uvučem Ilona. Sve što treba da uradim je da ga uključim u još nešto“, rekao je Tramp tokom performansa u Ovalnom kabinetu, uz smeh prisutnih. „Ovo je ono što je Ilon želeo“.

Džon Hajat, novinar Forbes