Milijarder ulaže u oživljavanje mamuta, ptice dodo i tasmanijskog tigra: Ako uspe spasiće i vrste pred izumiranjem

Serijski preduzetnik Ben Lam i harvardski genetičar Džordž Čerč osnovali su Colossal Biosciences 2021. godine sa ciljem da vrate vunastog mamuta. Ideja je podjednako suluda i genijalna, s potencijalnim stvarnim uticajem na životnu sredinu, klimatske promene, pa čak i zdravstvo. Ako u tome uspeju.

Kompanija je nedavno prikupila 200 miliona dolara po proceni vrednosti od 10,2 milijarde dolara, a Lam je sada milijarder sa bogatstvom od 3,7 milijardi dolara, prema procenama Forbes. Čerč, koji je ovu ideju razvijao u svojoj laboratoriji godinama pre nego što je postala biznis, nema vlasnički udeo u Colossalu.

„Činjenica da ja nisam milijarder skoro je jednako interesantna kao i to što Ben jeste“, rekao je Čerč i dodao: „Da imam milijardu dolara, samo bi ih potrošio na ovo“.

Park iz doba Jure

Čerč, koji ima 70 godina i poznat je po svojim „ludim“ idejama, radi na sekvenciranju genoma praistorijskog vunastog mamuta još od 2008. godine.

„Ja sam deo generacije koja je čitala Park iz doba Jure“, rekao je.

Kao i mnogi, voleo je velike, dlakave, izumrle životinje kada je bilo dete. Ali je, za razliku od drugih, i stručnjak za genomsko sekvenciranje. Još 1984. godine razvio je prvi metod za sekvenciranje genoma. To je rezultiralo prvim potpunim genomom patogena H. pylori (bakterije koja izaziva čir na želucu). Takođe je suosnivač oko 50 biotehnoloških kompanija.

Čerč je dugo radio u svojoj laboratoriji na ideji o mamutu, ali bez razmišljanja da je pretvori u biznis. Bila je previše nestvarna da bi je predstavio investitorima. „Bio sam toliko siguran da mi niko neće dati novac tako da ih nisam ni pitao“, rekao je.

Nakon jednog predavanja 2013. godine, dobio je 100.000 dolara od Pitera Tila. Ali, to nije bilo ni blizu dovoljno da podrži njegova istraživanja. „Praktično smo jedva preživljavali, a onda je došao Ben i pomogao nam da prikupimo neverovatan kapital“, rekao je Čerč.

Od startapa do milijardi

Ben Lam (43) prethodno je osnovao ili koosnovao pet kompanija, od kojih su sve kasnije prodate. Među njima je i Hypergiant, kompanija za veštačku inteligenciju i analitiku podataka. Nju je 2023. kupila firma Thrive Capital u vlasništvu Džoša Kušnera za nepoznat iznos. (Većina Lamovog bogatstva dolazi od Colossala.)

Dok je još bio u Hypergiantu, 2019. godine, Lam je pročitao članak o Čerčovom radu na vunastom mamutu. Odmah ga je kontaktirao. Sastali su se u Čerčovoj laboratoriji na Harvardu. Već u septembru 2021. pokrenuli su Colossal sa 15 miliona dolara početnog kapitala.

Kako oživeti mamuta?

Proces tzv. „de-ekstinkcije“ započeo je iskopavanjem ostataka vunastih mamuta iz permafrosta u Arktiku. Naučnici su zatim sekvencirali njihov genom i uporedili ga s najbližim živim rođakom – azijskim slonom. Čerč i njegov tim razvili su specijalne alate za pretragu, analizu i poređenje genoma. S ciljem da vrate diva iz ledenog doba u život. Kompanija koristi tehnike genetskog inženjeringa koje bi dovele do stvaranja hibrida mamuta i slona koji bi mogao da preživi u hladnim klimatskim uslovima.

Vunasti mamuti, za koje se procenjuje da su težili između šest i osam tona, smatrani su ključnim za očuvanje severnih travnjaka. Njihova ispaša i gaženje drveća pomogli su usporavanju otapanja permafrosta i očuvanju organskog ugljenika duboko u tlu. To je važan faktor u sprečavanju klimatske katastrofe.

Colossal se nada da će prvog mamutskog mladunca dobiti do 2028. godine (ranije su pominjali 2027). Ali mamut nije jedina izumrla vrsta na njihovom spisku: planiraju da ožive i dodoa i tasmanijskog tigra. Lam veruje da vunasti mamut neće biti prva izumrla životinja koja će biti vraćena. Sugeriše da su dodo (izumrla 1681.) ili tasmanijski tigar (zvanično proglašen izumrlim 1982.) bliži oživljavanju. Nije otkrio koji će od njih biti prvi.

Investitori veruju u „Naučni park iz doba jure“

Da bi ispunili svoju viziju Colossal je do sada prikupio 435 miliona dolara od vodećih investitora, uključujući Breyer Capital, Draper Associates i TWG Global, investicionu firmu milijardera Marka Voltera i Tomasa Tala. Iako kompanija još nema prihode od svojih „de-ekstinkcijskih“ napora, već je osnovala dve dodatne firme: Form Bio (2022) – platforma za računarsku biologiju i Breaking (2024) – kompanija za biološki reciklažu.

S obzirom na to da Colossal još ne ostvaruje prihode, procena vrednosti od 10,2 milijarde dolara zasnovana je na veri investitora u budući potencijal njihove nauke koja liči na Park iz doba jure, a ne na sadašnjem poslovanju. „Colossal je vodeća kompanija na preseku veštačke inteligencije, računarske biologije i genetičkog inženjeringa, sa ciljem de-ekstinkcije i očuvanja vrsta“, rekao je Mark Volter. On je izvršni direktor Guggenheim Partnersa, u izjavi povodom najnovije investicije.

Etika i dileme

„Često dobijamo pitanja poput: ‘Zar novac uložen u Colossal ne bi trebalo da ide u tradicionalne metode očuvanja vrsta?’“, rekla je Bet Šapiro. Ona je glavna naučnica Colossala i profesorka na odsustvu sa Univerziteta Kalifornija Santa Kruz. „Tradicionalne metode očuvanja zaslužuju ulaganja, kakva je dobio Colossal, ali ovo je novi novac, novi ljudi i nove ideje u oblasti kojoj su očajnički potrebni“.

Lam, koji priča izuzetno brzo, prepun je ideja o tome kako bi nauka na kojoj kompanija radi mogla da bude osnova za veliki biznis. Uključujući i izvore prihoda od vlada koje žele da ponovo uvedu izumrle vrste ili spreče ugrožene vrste da izumru. Vlade već dugo finansiraju napore za očuvanje prirode, ali budžetiranje za ovu vrstu najmodernije, a potencijalno i kontroverzne nauke, bilo bi novina. „Da ste mi na početku 2024. rekli da će mi vlade plaćati da radim ove stvari, rekao bih vam: ‘verovatno ne.’ Sada vidimo da se to menja“, rekao je.

Colossal je trenutno „duboko u pregovorima“ sa dve vlade, od kojih je jedna ostrvska država, o ugovorima za očuvanje biodiverziteta, rekao je Lam. Međutim, još uvek nema potpisane sporazume. „Za nas je ovo prilično uzbudljivo jer potraga za de-ekstinkcijom stvara tehnologiju koju možemo unovčiti, kao i tehnologiju koju možemo licencirati“, rekao je Lam. „Vraćanje životinja u njihova prirodna staništa stvara potencijalne prihode kroz karbonske kredite, kredite za prirodu i poreze od turizma“.

Krediti za biodiverzitet ili prirodu osmišljeni su kako bi podstakli zaštitu i obnovu prirodne sredine. Na sličan način na koji su karbonski krediti pokušali da smanje emisiju ugljen-dioksida. Colossal bi potencijalno mogao da ostvaruje prihode iz ovih novih tržišta. Pa čak i da dobije deo prihoda od poreza na turizam u zemljama s kojima sarađuje.

Saradnja s vladama

Jedna od vlada s kojom Colossal pregovara (koju Lam nije želeo da imenuje) fokusira se na spasavanje vrste koja je na ivici izumiranja i koja pretežno ima muške jedinke. Nedostatak ženki i njihov sezonski reproduktivni ciklus, prema Lamu, predstavljaju problem i u pogledu genetske raznovrsnosti i vremenskog okvira. Plan te vlade mogao bi da traje 25 godina i da košta 350 miliona dolara. A i dalje postoji mogućnost da vrsta izumre, rekao je.

Colossal bi, umesto toga, mogao genetski da modifikuje ženke. I da ih podstakne na kontinuirano razmnožavanje, umesto sezonskog. Time bi se značajno skratio proces – ali bi se time otvorila i etička pitanja. „Čak i ako bismo im naplatili 100 miliona dolara za taj projekat, rezultat bi bio zagarantovano spasavanje vrste, skraćivanje plana za 20 godina i ušteda stotina miliona dolara“, rekao je.

Spasavanje životinja od izumiranja je od ogromnog značaja. Više od 46.300 vrsta je ugroženo što predstavlja 28% svih procenjenih vrsta, prema podacima Međunarodne unije za očuvanje prirode. Ovaj gubitak biodiverziteta štetan je za planetu i može da naruši čitave ekosisteme.

Lam i Čerč kao primer ističu ono što se dogodilo u Jeloustonu nakon što su vukovi ponovo uvedeni 1995. godine. Kolonije dabrova su se vratile, vrbe su počele bolje da rastu, a populacija ptica pevačica je procvetala. „Bilo je to upečatljivo podsećanje da jedna vrsta može napraviti veliku razliku“, rekao je Čerč. Ovo je posebno važno za vrste koje su ključne za održavanje ekološke ravnoteže, a time i same planete. Slonovi (uključujući i njihove drevne rođake poput vunastog mamuta) oduvek su bili ključne vrste u svakom ekosistemu u kojem su postojali, bilo da je to afrička savana ili azijska kišna šuma, rekao je.

Mamut je marketinški trik?

Međutim, genetska modifikacija bića i njihovo puštanje u divljinu kao način rešavanja problema biodiverziteta ili klimatskih promena izuzetno je kontroverzan pristup. „Mislim da je vraćanje mamuta nepromišljeno, loše osmišljeno i samo trik za privlačenje investicija u kompaniju“, rekao je Karl Flesa, profesor geonauka na Univerzitetu u Arizoni.

„Pustiti genetski modifikovane organizme u prirodu – šta bi moglo da krene po zlu?“, upitao je. „A pustiti vrstu koja je prvobitno prilagođena hladnoj klimi u vreme kada njen prirodni habitat nestaje zbog klimatskih promena – mislim da je to ozbiljno etičko pitanje“.

Glavna naučna direktorka Šapiro priznaje da postoje rizici u modifikaciji vrsta i njihovom uvođenju u staništa. Ali, ističe da su problemi s kojima se suočavamo ogromni i da su nam potrebna rešenja. „Problem je što se staništa na planeti menjaju brže nego što evolucija može da ih prati“, rekla je. „Ne bi bilo pametno da odustanemo samo zato što smatramo da je previše rizično istraživati šta ove tehnologije mogu da postignu“.

Colossal je od svojih početaka napravio značajan naučni napredak. Kompanija je generisala genome za sve tri vrste na kojima radi. Kod mamuta je demonstrirala multipleks gensku modifikaciju na više od 20 lokacija povezanih s adaptacijom na hladnoću, što je jedna od ključnih osobina koje žele da obnove. Kod tasmanijskog tigra, trenutno rade na uzgoju embriona u veštačkoj materici. Cilj za slonove je takođe da se ubrza njihova reprodukcija u veštačkim matericama, što nije lako s obzirom na njihovu veličinu i period gestacije.

Koristi i za ljude

Naučni rad kompanije Colossal mogao bi na kraju doneti koristi i ljudskom zdravstvu. Ako se veštačke materice pokažu uspešnim u vraćanju izumrlih vrsta, mogle bi da imaju veliku primenu u ljudskoj vantelesnoj oplodnji (VTO). „Ako možemo da gajimo embrione duže – što nam je potrebno za Colossal – čak i taj mali deo tehnologije mogao bi da transformiše VTO tržište“, rekao je Lam. (Već sada, jedan povezani startap, Gameto, koji je proizašao iz Čerčovog rada, pokušava da učini VTO manje invazivnom i pristupačnijom, omogućavajući sazrevanje jajnih ćelija van ženskog tela.

„Tehnički nije povezano sa Colossalom, ali ima veze s našim interesovanjem za pravljenje jajnih ćelija slonova“, rekao je Čerč, koji je savetnik u toj kompaniji.)

Dugoročno, Lam vidi potencijal za bioarhive – kolekcije različitih tkiva izumrlih i kritično ugroženih vrsta, koje bi istraživači mogli da koriste. Takođe vidi vladine ugovore za vraćanje izumrlih vrsta ili spasavanje ugroženih.

On ističe naučni napredak kompanije kao odgovor skeptičarima koji su se pitali koliko dugo bi proces de-ekstinkcije mogao da traje ili da li je uopšte moguć. „Trenutno smo potpuno fokusirani na nauku, jer ako nauka ne uspe, ništa drugo nije bitno“, rekao je.

Ejmi Feldman, novinarka Forbes