Neka se spremi Generalštab: Džared Kušner biće milijarder bez obzira na ishod izbora

Džared Kušner stajao je 15. septembra 2020. na južnom travnjaku Bele kuće i posmatrao vrhunac svojih četvorogodišnjih diplomatskih napora na Bliskom istoku. To je bilo potpisivanje Abrahamskih sporazuma, skupa sporazuma o normalizaciji u čijem je dogovaranju posredovao između Izraela, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Bahreina. Cilj je bio promocija mira u regionu uspostavljanjem odnosa i podsticanjem investicija.

Kušner (43), koji je oženjen Ivankom Tramp, ćerkom Donalda Trampa, i koji je služio kao viši savetnik u Trampovoj administraciji, prisetio se u svojim memoarima iz 2022. da se tada osećao „iscrpljeno, ali duboko srećno“. „Posle dugog i teškog puta, postigli smo nezamislivo, napravili smo mir na Bliskom istoku“.

Početak rasta

Četiri godine kasnije, Izrael i Hamas uvučeni su u sve obimniji rat u kojem je poginulo oko 1.600 Izraelaca i 44.000 Palestinaca. Kako sukob eskalira, Kušner ostaje posvećen ideji da ekonomske investicije između Izraela i Zaliva mogu unaprediti odnose i doneti mir u region. Od izlaska iz politike 2021. godine, nastavio je da sledi iste ambicije na Bliskom istoku. Koristio je svoje moćne veze da osnuje privatnu investicionu firmu vrednu tri milijarde dolara. Time je dodao procenjenih 170 miliona dolara svom bogatstvu, uprkos malom iskustvu u tom sektoru.

„Sklapanje mirovnih sporazuma u tom delu sveta mnogo je teže nego poslovnih“, rekao je Kušner u nedavnom intervjuu za Forbes. „Moj uspeh u regionu nema premca“.

Kušner je osnovao Affinity Partners u predgrađu Majamija, Sunny Isles Beach, u januaru 2021. To je bilo istog meseca kada je njegov tast napustio Belu kuću i nastanio se u Mar-a-Lagu. Uspeo je da prikupi dve milijarde dolara od saudijskog fonda vrednog 925 milijardi dolara i više od 400 miliona dolara od investicionih fondova iz Katara i Abu Dabija. Oko 600 miliona dolara dodatnih sredstava stiglo je od neimenovanog investitora i tajvanskog milijardera Terija Goua, čiji Foxconn proizvodi većinu iPhone uređaja u svetu. (Kušner je pomogao u pregovorima za subvencije za Fokskonovu fabriku u Viskonsinu dok je bio u Beloj kući.)

„Veruju mi i žele da počnu da grade veze s Izraelom“, kaže Kušner o svojim investitorima iz Zaliva. „Da im pomognem da pronađu dobre investicije u Izraelu, smatram vrlo važnim i uzbudljivim“.

Skoro utrostručio bogatstvo

Affinity je doprineo da Kušnerovo bogatstvo poraste na najmanje 900 miliona dolara. To je porast od 180% u odnosu na ranu 2017. Tada je Kušner bio vredan samo 324 miliona dolara, prema ličnom finansijskom izveštaju koji je dobio Njujork Tajms. I tada i sada, više od polovine njegovog bogatstva – oko 580 miliona dolara – dolazi od njegovih 20% udela u porodičnoj firmi za nekretnine sa sedištem u Njujorku, Kushner Companies. Njom je upravljao kao izvršni direktor od svoje 27. do 36. godine. Njegovo bogatstvo uključuje i procenjenih 150 miliona dolara u gotovini, umetninama, drugim investicijama i udelu u zajedničkoj kući sa Ivankom u Majamiju. Kušner nije želeo da komentariše svoje bogatstvo, osim što je izjavio da još nije milijarder.

Forbes procenjuje vrednost Kušnera nezavisno od Ivanke, koja vredi oko 50 miliona dolara. Njen 78-godišnji otac još nije dao značajan udeo nijednom od svoje dece u većim sredstvima, osim njegovog hotela u Vašingtonu, koji su kasnije prodali.

Mlada i neobična firma

Iako je Kushner Companies doživela procvat poslednjih godina, Kušnerov noviji, kontroverzni privatni investicioni projekat gura ga ka teritoriji milijardera. Na osnovu razgovora sa sedam investitora i analitičara, Forbes procenjuje da Affinity sada vredi 170 miliona dolara za Kušnera – jedinog vlasnika firme. To je suma koja uključuje 31 milion dolara koje je uložio u firmu, 12 miliona dolara od oporezovanih naknada koje je već naplatio i dodatnih 130 miliona dolara u očekivanim naknadama i profitu u desetogodišnjem periodu fonda do 2031. godine.

S obzirom na to da je Affinity, koji ima 35 zaposlenih, mlada i neobična firma – oslanja se na mali krug retkih investitora koji možda neće ponovo uložiti tako velika sredstva – trenutno vredi manje od već poznatih investicionih firmi slične veličine, prema rečima analitičara i investitora.

„Ljudi znaju ko je Džared Kušner, ali on nije KKR, nije Blekstoun. On je pojedinac“, kaže analitičar Barklisa Ben Budiš.

Projekti u Srbiji i Albaniji

Međutim, to je 170 miliona dolara u ličnom bogatstvu koje Kušner verovatno ne bi stekao bez svoje funkcije u vladi. Postaće milijarder pre ili kasnije, bez obzira na ishod predsedničkih izbora, ali Trampova pobeda mogla bi dodatno ubrzati rast firme, podstičući strane investitore da nastave s ulaganjima nezavisno od učinka ulaganja – što bi dodatno povećalo Kušnerovo bogatstvo.

Minmo Gang, asistent profesor finansija na Kornelovom SC Džonson koledžu za biznis, sugeriše da bi Trampova pobeda mogla povećati vrednost firme.

„Da se Tramp nije kandidovao, mogao bih da kažem: ‘Imam vrlo jasan plan šta će se desiti u narednih pet-10 godina ovog posla’“, kaže Kušner. „Ali, očigledno je da mi je cilj da nastavimo da radimo ono što radimo sada“.

Affinity je imao spor početak, investirajući gotovo nikakav kapital u prvoj godini dok je Kušner učio kako stvari funkcionišu i prilagođavao se tržištu uzdrmanom pandemijom. Ali od tada je ubrzao tempo, i sada je uložio oko 1,6 milijardi dolara u najmanje osam firmi u Brazilu, Nemačkoj, Izraelu, SAD-u, Velikoj Britaniji i UAE. U industrijama od finansija do energetike. Kušner kaže da firma takođe ulaže u veštačku inteligenciju i data centre, i planira dva projekta nekretnina u Albaniji i Srbiji.

„Tražimo rastuće kompanije. Ne želim da kupujem kompanije da bih smanjio troškove i preokrenuo ih“, kaže Kušner. „Pronalazimo ono za šta verujemo da su pogrešno procenjene prilike sa svetlom budućnošću. Spremni smo da napravimo velike strateške opklade“.

Arapskim investitorima otvorio vrata Izraela

Njegove najznačajnije investicije do sada su one u Izraelu. U septembru 2023, Affinity je najavio posao vredan 110 miliona dolara za 15% udela u automobilskoj i kreditnoj diviziji konglomerata Shlomo Group. To je bilo prvo poznato ulaganje saudijskih i katarskih investicionih fondova u Izraelu. To je značajno jer nijedna država Zaliva nema diplomatske odnose sa Jerusalimom. Kušner je morao da dobije odobrenja od obe vlade da to realizuje. Mesec dana kasnije, napadi 7. oktobra potresli su Bliski istok.

Rat nije zaustavio Kušnera u ulaganjima u region. Dogovor sa Shlomo grupom zaključen je u januaru, a šest meseci kasnije, Affinity je kupio akcije izraelske firme Phoenix Financial, koja pruža finansijske usluge, vredne oko 130 miliona dolara. „To me samo još više približilo mojim [investitorima]“, kaže Kušner. „Činjenica da ulažem sredstva iz Zaliva u Izrael posle 7. oktobra je veoma važna. Moramo sve da ujedinimo“.

Privatne investicione firme, poput Affinity Partners-a, ne generišu prinos dok ne dođe do završne faze investicionog perioda. Tada počinju da prodaju imovinu i vraćaju profit investitorima. S obzirom na to da bi Affinity mogao da dostigne tu tačku tek oko 2028. ili 2029. godine, još je rano proceniti da li će trenutne investicije firme biti uspešne (Kušner nije komentarisao da li planira da prikupi dodatna sredstva).

Dobra i manje dobra ulaganja

Ipak, postoje neki rani pokazatelji. Dve investicije Affinity-a u kompanije koje su na berzi, Phoenix Financial i startap za distribuciju građevinskih proizvoda QXO, ostvarile su prinos od 16% i 67% respektivno, od kada je Affinity investirao u julu. Za poređenje, S&P 500 indeks porastao je za 6% u istom periodu.

Affinity je takođe uložio 110 miliona dolara u nemački startap za fitnes tehnologiju, EGYM, u 2023. godini. Njegova vrednost je porasla 53% nakon nove runde finansiranja u septembru. „Želeli smo investitora s dubokim znanjem o američkoj ekonomiji“, rekao je Filip Roš-Šlander, suosnivač i izvršni direktor EGYM-a. „Bili su odlični partneri“. Što se Džareda tiče: „Uvek je dostupan za mene“.

Nisu sve vesti pozitivne. Investicija od 150 miliona dolara u Zamp, brazilskog operatera franšize brze hrane, u partnerstvu s fondom Mubadala iz Abu Dabija, pala je za 44% od kada je Kušner investirao u februaru. Kušner ostaje uveren da je dobio povoljnu cenu za franšizera Burger Kinga. Ukazuje na planove za širenje i sporazum od 23 miliona dolara za kupovinu operacija Starbaksa u Brazilu.

Iako je nov u privatnom kapitalu, Kušner nije stranac vođenju posla. Prvi put se upoznao s porodičnom kompanijom za nekretnine kao dete. Pratio je svog oca Čarlsa na gradilišta i pomagao u radu od 13. godine. Diplomirao je na Harvardu 2003. i upisao zajednički pravni i poslovni program na Njujorškom univerzitetu (NYU).

Hapšenje oca

Porodični posao je naglo prekinut kada je njegov otac uhapšen zbog kršenja zakona o porezu i kampanjama 2004. godine. Čarls Kušner angažovao je starog prijatelja da vodi firmu, moleći svog najstarijeg sina da ostane u školi. Uprkos očevim molbama, Džared je većinu dana provodio preskačući časove i vozio je do tadašnjeg sedišta u Nju Džerziju u pet ujutro kako bi pomogao. Uspeo je da diplomira, a njegov otac, koji je pušten u avgustu 2006, imenovao ga je za izvršnog direktora 2008. Tada je finansijska kriza bila u punom jeku. Tokom osmogodišnjeg vođenja firme, Džared je proširio poslovanje na Njujork, srednji zapad i srednjeatlantske države.

„Mnogo uspeha koji kompanija danas uživa zasniva se na snažnim temeljima koje je Džared ponovo izgradio“, kaže Čarls Kušner (70) čija firma sada vredi 2,9 milijardi dolara.

Da je ostao s bratom već bi bio milijarder

Zatim je usledila nova promena. Nakon što je njegov tast izabran za predsednika, Kušner se 2017. godine preselio u Vašington kako bi služio kao njegov savetnik. Ujedno se povukao iz Kushner Companies i investicionog odbora uspešne venture capital firme svog brata Džoša, Thrive Capital. Uzeo je, kako kaže, „četiri godine odmora od zarađivanja novca“.

Zadržao je udeo u firmi za nekretnine, predajući upravljanje Lorenu Moraliju, francuskom investicionom bankaru kojeg je angažovao 2008. Potpuno se povukao iz Thrive-a, firme koja je podržala Instagram i Spotifaj, a koja sada vredi 5,3 milijarde dolara. Da je zadržao taj udeo, već bi bio milijarder.

Milijarde za početnika u investiranju

Njegov rad na geopolitičkim pitanjima u Vašingtonu pomogao je u uspostavljanju njegove post-političke karijere. Nekoliko stručnjaka koji su govorili za Forbes smatraju da su investitori Affinity-a iz Zaliva imali na umu više od finansija kada su podržali firmu. Gotovo je nečuveno da veliki suvereni fondovi ulože milijarde u novu firmu sa neiskusnim osnivačem. O strategiji saudijskog Fonda za javna ulaganja, bivši međunarodni pregovarač iz investicionog fonda koji je želeo da ostane anoniman objašnjava: „Bilo šta što ima politički aspekt je dozvoljeno. Siguran sam da je to deo razmatranja za ovu investiciju. Nije sve pitanje povrata“.

Saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman (poznat kao MBS) lično je prevazišao zabrinutosti svog investicionog odbora zbog Kušnerovog neiskustva, prema Njujork Tajmsu. Kušner smatra da je podrška MBS-a bila korisna potvrda. Povodom negativnog publiciteta koji je usledio, kaže: „Oni misle da pišu nešto loše. Svi u poslovnom svetu to čitaju i žele da rade bliže s Affinity jer znaju da su moji partneri stekli veliko poverenje“.

Nagrada za ćutanje?

Neki su predložili da su ulaganja nagrada za Kušnerovu podršku Zalivu tokom službe u Beloj kući. I njegov tihi stav prema kršenjima ljudskih prava u tim zemljama, kao što je ubistvo Džamala Kašogija 2018. godine, za koje CIA veruje da ga je orkestrirao MBS. „U roku od nekoliko meseci [od odlaska] sklopio je ugovor sa Saudijcima vredan dve milijarde dolara“, kaže Virdžinija Kanter, glavna savetnica za etiku u organizaciji Građani za odgovornost i etiku u Vašingtonu. „Izgleda kao nagrada“.

Kanterova primećuje da, iako mnogi državni službenici kasnije prelaze u privatni sektor, oni ne dobijaju odmah naknadu od stranih vlada s kojima su sarađivali. Ona zagovara obavezni višegodišnji period „hlađenja“, tokom kojeg ljudi ne mogu da sklapaju takve poslovne odnose po izlasku iz državne službe. „Moramo biti sigurni da kada neki javni službenik stupi na funkciju, ne čini to da bi služio svojim privatnim interesima nakon isteka mandata“.

Demokrate traže istragu

Demokratski zakonodavci usmerili su pažnju na Affinity zbog zabrinutosti za etiku. Senator Ron Viden i predstavnik Džejmi Raskin objavili su 24. oktobra pismo upućeno državnom tužiocu Meriku Garlandu. Tražili su da Ministarstvo pravde imenuje specijalnog tužioca koji bi istražio Kušnera i Affinity zbog mogućih kršenja Zakona o registraciji stranih agenata. Zakon zahteva javno objavljivanje „agenata“ stranih aktera.

Kušner, koji karakteriše pismo kao politički motivisano, negira sve optužbe o kršenju etike: „Pridržavamo se svih zakona i pravila“, kaže. „Nema sukoba interesa. Ovo pismo je ispod nivoa ozbiljnosti koji njihove komore zaslužuju“.

Iako je Affinity osnovan ubrzo nakon nemira 6. januara na Kapitolu – kada nije bilo jasno da li će Tramp ponovo konkurisati za predsednika – neki vide ove investicije kao način obezbeđivanja.

Kušner je rekao da on i Ivanka zvanično neće učestvovati u budućoj Trampovoj administraciji, ali da bi ipak mogao neformalno savetovati Trampa. „Ono što Saudijci dobijaju je neko ko može razgovarati s Trampom u svakom trenutku“, kaže Mark Kac, profesor emeritus državne uprave i politike na Džordž Mejson univerzitetu.

„To je vin-vin situacija. Može pomoći u uticaju na Trampa, može pomoći ako ove investicije zapravo budu uspešne“, kaže David Makovski, bivši viši savetnik američkog specijalnog izaslanika za izraelsko-palestinske pregovore. Dodaje Kac: „Ako Tramp ne bude izabran, mislim da nećemo videti više saudijskih investicija“.

„Ono što kažem kritičarima je da je to posao sa objektivnim merilima, a ovi ljudi traže prinos. Verujem da ćemo tokom vremena doneti odlične prinose“, kaže Kušner.

Đakomo Tonjini, novinar Forbes
Monika Hanter-Hart, novinarka Forbes