On je direktor koji želi da čuje samo loše vesti: Zaradiće milijarde u biznisu za koji se zakleo da nikad neće ući

Šetajući kroz kancelariju Tempus AI-a u srednjem Menhetnu, Erik Lefkofski prolazi pored uspravnih listova biljaka puzavica u uredno postavljenim žardinjerama i zaposlenih koji razgovaraju tokom ručka u otvorenom radnom prostoru, koji, za razliku od sedišta kompanije u Čikagu, nema laboratoriju. Sa svojim prepoznatljivim ovalnim naočarima i teget košuljom, direktor milijarder ulazi u obližnju salu za sastanke, ne zatvara vrata i preskače sitne razgovore.

„Obično sam veoma fokusiran na rešavanje jednog problema“, kaže osnivač i direktor Tempusa, vrteći se na stolici. „Postajem opsednut time, i ne provodim vreme razmišljajući ni o čemu drugom“.

Oni koji su blisko sarađivali sa Lefkofskim slažu se: U individualnim sastancima sa njim, on želi da čuje samo loše vesti, pravo na stvar. „Ako bi sastanak trajao više od pet minuta, znali ste da ste u problemu“, kaže Geri Palmer, bivši glavni medicinski službenik Tempusa. Bivši glavni naučni službenik Tempusa, Džoel Dadli, dodaje: „Ako mu kažete, ‘Hej, ovo ide dobro’, on bi odgovorio: ‘Koga briga? Reci mi šta ne valja’, što je u početku bilo čudno, ali je to stvorilo kulturu iskrenosti koja je bila veoma zdrava“.

Lefkofski nikada nije zamišljao da će se naći ovde, devet godina nakon što je osnovao zdravstvenu tehnološku kompaniju. Čak i nakon što je pokrenuo kompanije u različitim industrijama, poput odevne, štamparske, logističke, medijske i, najpoznatije, e-trgovine sa Gruponom, uveravao je sebe da nikada neće osnovati zdravstvenu kompaniju. Smatrao je da je ta industrija previše regulisana.

Život doneo odluku

Zatim je 2014. njegovoj supruzi dijagnostikovan rak dojke. Bio je zbunjen koliko je malo podataka dostupno tokom njenog lečenja. Proveo je godinu dana razgovarajući sa onkolozima, a zatim, iako nije imao iskustva u zdravstvenoj industriji, osnovao Tempus 2015. godine. Firma je počela kao kompanija za podatke fokusirana na onkologiju, sekvencirajući uzorke tumora pacijenata obolelih od raka i analizirajući ih pomoću AI modela kako bi se postavila preciznija dijagnoza i razvili personalizovani tretmani.

Sada se širi na neka psihijatrijska stanja (depresija, anksioznost, ADHD) i kardiologiju, sa širim ciljem primene veštačke inteligencije na „sve oblasti bolesti globalno“. Takođe licencira delove svojih podataka farmaceutskim kompanijama poput Astra Zeneka i istraživačima na mestima poput Mejo klinike.

Lefkofski je ovog leta izveo kompaniju sa sada 2.300 zaposlenih na berzu. Procenjena je na šest milijardi dolara, pri čemu je preimenovao u Tempus AI. Kompanija je ostvarila prihod od 600 miliona dolara u godini do juna, ali još nije profitabilna. Neto gubitak za taj period iznosio je 720 miliona dolara. Više od polovine zbog računovodstvenog gubitka vezanog za pretvaranje povlašćenih akcija u obične akcije prilikom inicijalne javne ponude (IPO).

Od tada, cena akcija porasla je 22%, dostižući tržišnu kapitalizaciju od 7,6 milijardi dolara. Lefkofski poseduje udeo vredan oko 2,5 milijarde dolara, što čini više od polovine njegovog bogatstva od 4,4 milijarde dolara. To ga je ponovo stavilo na listu Forbes 400 najbogatijih Amerikanaca ove godine, po dvanaesti put.

Konačno našao sreću

„Morate me ubediti zašto ne bih podržao ovog tipa“, kaže investitor Piter Baris. On je prvi put investirao u štamparsku kompaniju Lefkofskog InnerWorkings 2005. godine, dok je bio generalni partner u New Enterprise Associates. „U mojih više od 30 godina, on je najbolji preduzetnik sa kojim sam ikada imao posla“. Kao jedan od najvećih podržavalaca, Baris je investirao u svaku kompaniju Lefkovskog od tada, hvaleći njegovu sposobnost da eksperimentiše sa različitim idejama „u brzom nizu“ i brzo se odrekne onih koje ne funkcionišu, dok ne pronađe onu koja uspe.

Pored opsesije rešavanjem problema, zaposleni, poslovni partneri i investitori kažu da je Lefkofski uspešan u tolikom broju firmi jer je odlučan, orijentisan na detalje i gotovo previše samouveren. To ga takođe čini jednim od najboljih prodavaca koje su ikada upoznali.

Ali, Tempus je drugačiji i mogao bi da označi kraj serije Lefkofskog kao serijskog preduzetnika. Nada se da će to postati njegovo „trajno nasleđe“, koje će nadmašiti Grupon. Ne samo da je ovo prva kompanija koju je Lefkofski osnovao sam. To je i kompanija u kojoj je najduže ostao kao generalni direktor. Pre Tempusa, bio je generalni direktor samo jedne berzanske kompanije – u Gruponu, i to kao privremeni, koizvršni direktor, nakon što je odbor (kojim je Lefkovski predsedavao) otpustio Endrjua Mejsona.

„Kada sam odlučio da pokrenem Tempus, znao sam da više nikada ne želim da ne budem direktor“, kaže on. „Volim da donosim odluke. Volim da budem odgovoran ako nešto ide kako treba. Volim da budem odgovoran ako nešto ne ide kako treba“.

Životni put

Rođen je u Vest Blufildu, Mičigen, kao najmlađe dete inženjera i učiteljice. Lefkofski je bio najmlađi od troje dece i svi su pohađali Univerzitet u Mičigenu. Kao brucoš je shvatio da ima talenta za biznis kada je počeo da prodaje tepihe studentima i zarađivao 100.000 dolara godišnje radeći to, prema blog postu koji je napisao 2012. Njegova rana karijera pratila je obrazac sličniji rizičnom kapitalu nego „tipičnim osnivačima“: dobiješ ideju, napravi biznis, unovči ga, nastavi dalje. Sve to vrtoglavom brzinom.

„Nikada se nisam plašio da delujem. To je jedna od mojih najvećih snaga u poslu. Kada imam ideju ili donesem zaključak, delujem odmah i bez oklevanja“, napisao je Lefkofski u blog postu.

Lefkofski i njegov kolega sa studija prava Bred Kajvel preselili su se 1999. u Čikago. Osnovali su ranu internet kompaniju Starbeli. Razvili su je vrtoglavom brzinom i prodali je devet meseci kasnije za 240 miliona dolara kompaniji koja je ubrzo bankrotirala.

Tokom narednih nekoliko godina, činilo se da svaki novi problem sa kojim se Lefkofski suočio brzo dovede do osnivanja nove kompanije usmerene na njegovo rešavanje. Koosnovao je InnerWorkings 2001. kako bi mu pomogao da štampa i šalje knjige i časopise. Nakon što je imao problema da „pronađe kamione za dostavu“, Lefkofski i Kajvel su 2005. godine pokrenuli Eho Global Lodžistiks. Shvatanje da mnogi marketinški materijali Ehoa koriste kupci medija dovelo je do osnivanja MediaBank-a 2006. godine.

Uspeh Grupona

Zatim je došao Grupon. To se dogodilo nakon što je jedan od zaposlenih u InnerWorkingsu, Endrju Mejson – koji bi bio u kancelariji čak i pre nego što bi Lefkofski stigao oko 5:30 ujutru – izneo ideju zasnovanu na kolektivnoj e-trgovini. Lefkofski i Kajvel su finansirali kompaniju, pri čemu je Lefkofski doprineo sa milion dolara.

Meteorski uspon Grupona kulminirao je IPO-om vrednim 13 milijardi dolara 2011. i stavio Lefkofskog prvi put na Forbes 400. Ali Grupon se mučio da ostvari profit, i cena njegovih akcija je brzo pala. Sada se trguje za manje od 5% od te tržišne kapitalizacije. Većina članova borda direktora, uključujući Lefkofskog, povukla se prošle godine.

Usput, Lefkofski i njegov dugogodišnji poslovni partner Kajvel posvetili su se investiranju. Osnovali su venture capital firmu Lightbank, koja sada ima više od 700 miliona dolara investiranih u gotovo 100 kompanija.

Promena stava

Od početka, Tempus je bio odstupanje od svega u šta je ovaj serijski preduzetnik verovao tokom svojih prvih 20 godina u biznisu. Pre 12 godina, napisao je da on nije kao „tipični osnivači“, za koje je „monetarni uspeh sporedna stvar, a privrženost koju razvijaju prema kompaniji nije ništa drugačija od roditeljske privrženosti prema detetu“.

Ovoga puta, Lefkofski kaže da je lična strast pokretala Tempus. „Izgradnja biznisa je kao odgajanje deteta“, rekao je prošlog meseca za Forbes.

Na početku, kaže da nije bio siguran da li će Tempus biti kompanija ili neprofitna organizacija. Zato je uglavnom sam finansirao posao sa oko 100 miliona dolara, kombinacijom ličnog novca i investicija iz njegove firme Lightbank. „Plašio sam se da to možda neće nikome doneti novac“, kaže Lefkofski.

On je uvek bio usmeren na profit. Olufunmilajo Olopade – poznata onkološkinja sa Univerziteta u Čikagu i naučni savetnik Tempusa, koja je radila na radu koji koristi podatke Tempusa za analizu razlika između afroameričkih i evropsko-američkih populacija – seća se kako ga je pitala da donira novac za pomoć u istraživanju. „Rekao je: ‘Zašto bih vam dao 50 miliona dolara kada mogu da osnujem svoju kompaniju’ da reši problem za svaki univerzitet i bolnicu?”. Lefkofski se ne seća da je to rekao, ali se slaže da je u to vreme verovao da je profitna kompanija potrebna kako bi donela prednosti tehnologije i veštačke inteligencije u zdravstvo.

Olopade se takođe seća da je Lefkofski bio „opsednut“ razumevanjem kako rak funkcioniše. I zašto ima tako malo podataka koji informišu i personalizuju plan lečenja. Prema rečima Lefkofskog: „Bio sam potpuno fokusiran na razumevanje svega, a nisam razumeo ništa“.

Potpuni fokus na Tempus

To se ubrzo promenilo. Kako je Tempus rastao, Lefkofski kaže da je vodio računa da radi „praktično suprotno od onoga što je ranije propadalo“. Kompanija je rasla sporije i ostala u jednoj zemlji, SAD-u, mnogo duže. (Tempus je ove godine ušao u svoju drugu zemlju, Japan, putem zajedničkog poduhvata od 200 miliona dolara sa SoftBankom. Grupon je, s druge strane, bio prisutan u oko 50 zemalja do svoje treće godine.)

Lefkofski više nije „multiprocesirao“ kao ranije. Prema prijavi Komisiji za hartije od vrednosti, on sada provodi „praktično sve svoje profesionalno vreme“ sa Tempusom. Nakon 25 godina zajedničke izgradnje biznisa, Lefkofski i Kajvel su prestali da rade zajedno 2019. Kajvel se povukao iz odbora Tempusa.

Tempus je takođe mnogo duže čekao da izađe na berzu. Devet godina u poređenju sa četiri ili pet godina u tri prethodna IPO-a Lefkofskog. A osim Patosa, koji je koosnovao 2020. godine i bavi se sličnim stvarima kao Tempus, ali u oblasti razvoja lekova umesto dijagnostike, Lefkofski nije pokrenuo nijedan novi poduhvat u protekloj deceniji. (Tempus poseduje 20% Patosa, i oni dele podatke i rukovodstvo.)

Iako je tempo bio mnogo sporiji nego što je Lefkofski navikao, neki veterani zdravstvene industrije nisu se osećali isto. Tempus se i dalje brzo širio za zdravstvenu kompaniju, kaže bivši glavni naučni službenik Dadli. To je delimično bilo zbog toga što je Lefkofski često postavljao „neprimereno“ visoka očekivanja. To je bio nusprodukt pokušaja softverskog stručnjaka da vodi zdravstvenu kompaniju, kaže Dadli. Na primer, Lefkofski bi tražio da projekat bude završen za tri meseca, što bi obično trajalo godinu dana. Svi bi mislili da je lud, dok ga ne bi završili za šest meseci. Mnogo brže nego što su očekivali.

Gde je budućnost prihoda

Tempus dobija nešto više od polovine svog prihoda (55% u prvoj polovini 2024.) od genetske analize uzoraka pacijenata koje šalju lekari i bolnice. Lekar koji koristi Tempus može otkriti tumor kod pacijenta, zatim poslati mali uzorak u jednu od laboratorija Tempusa u Čikagu, Atlanti ili Raliju na sekvenciranje genoma kako bi se objasnile specifične genetske mutacije koje podstiču rast tumora. Tempus zatim analizira rezultate sa svojom bazom podataka od 200 petabajta, treniranom mašinskim učenjem, na sličnim pacijentima. Zatim Tempus šalje izveštaj lekaru sa rezultatima testova, listom predloženih tretmana i vezama sa srodnim istraživanjima, sa ciljem da pomogne u postizanju preciznije dijagnoze i personalizovanog plana lečenja za pacijenta.

Preostali prihod Tempusa (oko 45%) dolazi od licenciranja ogromne baze podataka za istraživačke svrhe, posebno za pomoć u dizajnu kliničkih ispitivanja, otkrivanju i razvoju lekova. Devetnaest od 20 najvećih farmaceutskih kompanija u svetu koristi delove Tempusove baze podataka od 200 petabajta, plaćajući od 150.000 do 500.000 dolara (prema izveštaju analitičara Džej Pi Morgan) do stotine miliona dolara. Na višem kraju spektra, Tempus ima petogodišnje ugovore sa Astra Zenekom (do najmanje 2028. godine) i Glakso Smit Klajnom (do najmanje 2027.), vredne do 300 miliona dolara svaki. Određene biotehnološke kompanije i univerzitetski istraživački centri takođe licenciraju Tempusove podatke.

Još nisu profitabilni

Tempus je bio pionir u kombinovanju ova dva izvora prihoda unutar iste kompanije. Zajedno, kompanija sarađuje sa otprilike 50% onkologa u Sjedinjenim Državama, u odnosu na 30% pre pet godina. To, u kombinaciji sa agresivnim povezivanjem Lefkofskog sa velikim centrima za lečenje raka i biotehnološkim firmama širom zemlje kako bi razmenjivali podatke, omogućilo je Tempusu brz rast.

Iako Tempus još nije profitabilan, dvostruka strategija pomaže. Segment podataka i usluga ima veće marže u poređenju sa sekvenciranjem genoma, koje može biti teško proširiti na velike razmere na područja koja nisu povezana sa rakom, prema analitičaru Brusu Kvinu. Još jedan nedovoljno iskorišćen potencijal mogao bi biti agresivnije unovčavanje AI algoritama. Oni trenutno generišu oko milion dolara prihoda po kvartalu, mada Olopade upozorava da AI ne može jednostavno rešiti bolest. „Postoji mnogo priče o tome da će AI doneti rešenja, ali dok ne budemo imali dobre lekare koji donose dobre procene, test je samo test“.

Konkurencija

Put Tempusa neće biti lak. Kompanija se takmiči sa nekoliko velikih konkurenata – uključujući Foundation Medicine i Flatiron Health (obe je kupio farmaceutski gigant Roš za ukupno 4,3 milijarde dolara 2018. godine), kao i Guardant Health (koji je izašao na berzu 2018. godine i sada ima tržišnu vrednost od 2,7 milijardi dolara) za pristup podacima o pacijentima iz bolnica i farmaceutskih kompanija, kao i za iste laboratorijske uzorke koje lekari mogu nezavisno poslati gde god žele.

Onkolog David Agus i Olopade, koji su naučni savetnici za Tempus, kažu da su radili i sa Tempusom i sa Foundation-om i da ne vide veliku razliku u rezultatima sekvenciranja. Tempus se izdvaja zahvaljujući sposobnosti da složi dodatne informacije o sličnim pacijentima, poput podataka o snimanjima i evidencijama pacijenata, na rezultate testova, kako je napisao analitičar Majkl Riskin iz Bank of America Merrill Lynch.

Tempus je trenutno uključen u dva sudska spora sa Guardant-om zbog intelektualne svojine. U prvom slučaju, Guardant je tužio Tempus zbog navodne povrede patenta za neke od Tempusovih tečnih genetskih testova (tužba je podneta pet godina nakon što je Tempus počeo da koristi te testove). U drugom slučaju, Tempus je tužio dva svoja bivša zaposlena, tvrdeći da su preuzeli poslovne tajne za upotrebu na svojim novim poslovima u Guardant-u. „Uvereni smo da imamo jaku odbranu protiv ovih neosnovanih tvrdnji, a naš fokus ostaje na pacijentima“, rekao je portparol Tempusa za Forbes.

„Dobio“ sindikat u firmi

Osoblje laboratorije Tempusa se sindikalizovalo u martu zbog brige o boljoj nezi pacijenata, broju osoblja i bezbednijim radnim uslovima. Prvi put da je jedna AI kompanija uspešno sindikalizovana – a pregovori bi trebalo da počnu ovog meseca. „Ljudi su osećali da prenose probleme upravi, a da ih niko ne sluša“, kaže zaposleni Tempusa i član pregovaračkog odbora sindikata, Anson Poe. Naglašava želju sindikata da poboljša sagorevanje zaposlenih i smanji fluktuaciju. Poe je primetio da je uprava počela bolje da sluša otkako je sindikalizacija započela 2022. godine. Prema Lefkofskom: „Nemam jak stav o tome da li bi ljudi trebalo da se sindikalizuju, ali smo spremni za pregovore“.

Bez obzira na izazove, Tempus bi, prema Lefkofskom, trebalo da postane profitabilan u narednoj godini, sa puno prostora za rast. „Igra se u veoma velikom pesku“, na raskršću između veštačke inteligencije i zdravstva, kaže Barris. „Ko će biti sledeći Gugl, sledeći Amazon? Mislim da će doći iz ovog prostora“.

Lefkofski se, naravno, slaže, rekavši da će biti nekoliko velikih kompanija u sekvenciranju genoma, velikim podacima i veštačkoj inteligenciji. Tempus je prisutan u sve tri oblasti. „Nadam se da će Tempus biti trajno nasleđe moje karijere“, kaže on. „Ima potencijal, za razliku od bilo čega što sam ikada izgradio. ikada nisam bio u nekoj kompaniji u kojoj sam pomislio: ovo bi moglo biti veliko kao Epl“.

Fibi Liu, novinarka Forbes