Osnivač Gugla donira veliki novac za proučavanje Parkinsonove bolesti i bipolarnog poremećaja: Sada se fokusira i na autizam

Nikol Šenahan je 26. marta 2024. izašla na nacionalnu scenu kao potpredsednički kandidat Roberta F. Kenedija mlađeg. Tog dana, a i kasnije u javnim nastupima, Šenahan je podelila detalje o dijagnozi autizma svoje male ćerke. Povezujući je sa vakcinom koju je primila kao beba. Nema dokaza da vakcine izazivaju autizam. Ali, Šenahan, nazivajući sebe „mamom za autizam“, širila je ovu demantovanu teoriju tokom svoje petomesečne kampanje za potpredsednički položaj. „Moja ćerka mi je skinula veo s očiju“, rekla je Šenahan u podkastu dan nakon što je prihvatila nominaciju. „Ako govorimo o mojoj podršci Bobiju Kenediju, to je ono što me je dovelo do ovog pokreta: finansijski, duhovno i možda na druge načine“.

Daleko od predizborne kampanje, njen bivši suprug i otac njihove ćerke, suosnivač Gugla Sergej Brin, nikada javno nije govorio o svom detetu niti o uverenjima Šenahan. Međutim, početkom 2022. godine, članovi njegovog filantropskog tima počeli su da istražuju načine kako da pomognu. Nakon više od dve godine planiranja i skoro 50 miliona dolara uloženih u istraživanje autizma, Brin pokreće novu inicijativu pod nazivom „Usklađivanje istraživanja za uticaj na autizam“ (ARIA) koja će finansirati istraživanja o uzrocima autizma, kao i terapijama za njega.

I sam u riziku od Parkinsonove bolesti

Dugoročni budžet za ovaj projekat još nije definisan, ali će znatno premašiti dosadašnje troškove, prema osobi upoznatoj sa Brinovom filantropskom strategijom. Njegov prvi program, pod nazivom IMPACT mreža, ima za cilj povezivanje centara za brigu o autizmu i istraživača koji će sarađivati i koordinisati klinička ispitivanja. Prijave za mrežu biće otvorene u narednim mesecima.

Brinov fokus na autizam je njegov najnoviji napor da usmeri većinu svojih značajnih filantropskih davanja na stanja koja pogađaju centralni nervni sistem (CNS). Organizovana su pod kišobranom nazvanim CNS Quest, kaže Ekemini Rajli, koja ima doktorat iz molekularne medicine i pomaže u vođenju ovih inicijativa. Veći deo Brinovih početnih davanja bio je usmeren na osnovnu nauku iza Parkinsonove bolesti, počevši pre više od jedne decenije. Bipolarni poremećaj postao je fokus 2022. godine, kako je Forbes ranije izvestio.

Iako Brin retko razgovara s novinarima i drži svoj život privatnim, sva tri stanja – Parkinsonova bolest, bipolarni poremećaj i autizam – pogodila su članove njegove porodice. Njegova majka, kojoj je Parkinsonova bolest dijagnostikovana pre više od dve decenije, preminula je u decembru u 76. godini. Brin je 2010. takođe otkrio u retkom intervjuu da ima povećan rizik od obolevanja od Parkinsonove bolesti. Zbog genetske mutacije koju je imala i njegova majka.

Donirao gotovo četiri milijarde dolara

„Ovaj rad je ličan jer počinje od Parkinsonove bolesti. A ja nosim jednu od otkrivenih genetskih mutacija, mutaciju G2019S gena LRRK2“, napisao je Brin. On je sedmi najbogatiji čovek na svetu, u mejlu za Forbes. „Ovo istraživanje dovelo je do otkrića nove varijante gena GBA1 koja povećava rizik od Parkinsonove bolesti kod ljudi afričkog porekla. Optimističan sam u pogledu sličnih otkrića koja će poboljšati negu osoba s bipolarnim poremećajem i autizmom“.

Od Brinovih skoro 900 miliona dolara filantropskih grantova prošle godine (skoro duplo više nego 2023. i četvrtina njegovih 3,9 milijardi dolara ukupnih davanja tokom života) oko polovine je otišlo na ciljeve povezane sa CNS Quest-om. Brin je takođe počeo da podržava startape i investicione fondove koji rade na komercijalnim rešenjima i tretmanima. Uložio je više od 600 miliona dolara do danas, uključujući oko 400 miliona samo u 2024. godini. Dok će svi profiti biti reinvestirani ili donirani neprofitnim organizacijama, to je još jedan način da se podstakne napredak.

Brin je već potrošio 1,75 milijardi dolara na istraživanje Parkinsonove bolesti. To je razarajuće degenerativno oboljenje koje pogađa 10 miliona ljudi širom sveta, više nego bilo koja druga osoba. On je jedan od malobrojnih ljudi na globalnom nivou koji su donirali toliku sumu za jednu bolest. (Ostali uključuju Bila Gejtsa, Melindu Frenč Gejts i Vorena Bafeta za iskorenjivanje dečije paralize, kao i pokojnog milijardera iz oblasti nekretnina Harija Helmslija i njegovu suprugu Leonu za dijabetes tipa 1).

Prvi rezultati

Posvećenost i saradnja koje Brin primenjuje u svojoj filantropiji već počinju da daju rezultate. U novembru 2023. istraživači finansirani putem Brinovog programa „Usklađivanje nauke za Parkinsonovu bolest“ (ASAP) i njegovog partnera, Fondacije Majkla Dž. Foksa, otkrili su genetsku varijantu koju je Brin pomenuo u mejlu za Forbes. Onu koja gotovo četvorostruko povećava rizik od bolesti kod ljudi afričkog porekla. U avgustu prošle godine FDA je izdala pismo podrške ohrabrujući naučnike i farmaceutske kompanije da koriste test cerebrospinalne tečnosti za rano dijagnostikovanje Parkinsonove bolesti, koji je delimično finansirao ASAP.

Proučavanje bipolarnog poremećaja

Brin je takođe intenzivno finansirao napore za proučavanje bipolarnog poremećaja. To je ozbiljno mentalno stanje koje pogađa oko 40 miliona ljudi širom sveta. Brin i dva imućna para – svi sa članovima porodice kojima je dijagnostikovan bipolarni poremećaj – obavezali su se 2022. da će donirati po 50 miliona dolara tokom pet godina entitetu nazvanom „Proboji u otkrićima za napredak s bipolarnim poremećajem“, ili BD2. Brin je već donirao 75 miliona dolara za istraživanje ovog poremećaja.

Do početka 2022. godine, Brinov tim je već planirao da se fokusira na autizam. ARIA je tiho pokrenuta prošlog oktobra. Fokusirali su se od početka ne samo na osnovnu nauku, gde je finansiranje autizma istorijski bilo usmereno, već i na potencijalne terapije ili tretmane. „Ono što smo naučili i videli iz naših drugih inicijativa jeste da je zaista važno finansirati obe stvari paralelno i imati taj povratni ciklus između nauke i kliničkog aspekta. Poput dizajna ispitivanja, razvoja lekova i terapija“, kaže Rajli, koja zajedno vodi ARIA. Ovo je posebno važno kod autizma, s obzirom na to da je to jednostavno neurološka razlika, a ne bolest koja treba da se izleči.

Tokom narednih pet godina, dodaje ona, ARIA ima velike ciljeve. To uključuje razvoj kvantitativnih procena za jezik, društvenu komunikaciju i senzornu disfunkciju kako bi poboljšali tretmane za autistične osobe koje to traže.

„Želela bih da osiguram da svako ko ima složeno neurorazvojno stanje poput autizma ima priliku da kao odrasla osoba vodi život koji mu omogućava da ispuni svoj potencijal i živi u okruženju u kojem se oseća bezbedno, poštovano i cenjeno zbog onoga što jeste“, kaže Kataržina Čavarska, profesorka psihijatrije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Jejl, koja istražuje rane markere autizma i razgovarala je sa magazinom Forbes o Brinovim naporima.

Ulaganja u kompanije

Kako bi dostigli Brinov cilj za bolje tretmane, njegov tim je počeo da podržava biofarmaceutske kompanije. Krajem 2021. godine, Brin je osnovao Catalyst4. To je vrsta neprofitne organizacije pod nazivom 501(c)(4), koja može lobirati i posedovati celokupne profitne kompanije. Podržao je sa više od 450 miliona dolara vrednosti doniranih akcija kompanija Alphabet i Tesla. (Investirao je u kompaniju za električna vozila 2008. godine.). Dao je 2023. dodatnih 615 miliona dolara Catalyst4-u.

Portfelj Catalyst4 uključuje većinski udeo u biofarmaceutskoj firmi MapLight, koja razvija tretmane za bolesti mozga i autizam. Trenutno ima kandidata za lek u fazi 2 kliničkih ispitivanja koji ima za cilj da pomogne kod „deficita u društvenoj komunikaciji“ kod određenih autističnih osoba. Catalyst4 je takođe investirao u Stellaromics, koji pravi detaljne trodimenzionalne mape aktivnosti gena u uzorcima tkiva za upotrebu drugih kompanija u razvoju lekova. Uložio je i u Capsida Biotherapeutics, kompaniju u ranoj fazi genske terapije. I u Octave Bioscience, koja radi na poboljšanju nege za neurodegenerativna stanja, počevši od multiple skleroze. Jedan od pristupa koje Catalyst4 koristi kod nekoliko svojih portfeljskih kompanija jeste davanje „filantropskih“ sredstava (često oko 25% ukupne investicije) uz ulaganje u vlasnički kapital, prema osobi upoznatoj sa Brinovom filantropskom strategijom.

Catalyst4 takođe drži indirektne udele u dodatnim startapima putem nekoliko investicionih fondova. Najveći je namenski fond u venture firmi The Column Group, osnovan u partnerstvu sa Fondacijom Simons (osnovao je pokojni milijarder iz hedž fondova Džim Simons i njegova supruga Merilin). Sada ima oko 200 miliona dolara imovine. Fond se fokusira na ulaganja u ranoj fazi u oblasti otkrivanja lekova, vakcina, kao i startapove za genske i ćelijske terapije koji imaju za cilj razvoj tretmana za neurološka stanja.

Dugo čekanje

Fond je kreiran imajući u vidu Brinovu visoku toleranciju na rizik, što ga izdvaja od drugih filantropa i venture kapital investitora, prema rečima renomiranog biohemičara Roberta Tjiana, profesora na UC Berkliju, koji je takođe savetnik u The Column Group i pomogao je da se ideja za fond pokrene.

„Raditi na ljudskom mozgu je veoma teško jer nemate pristup njemu, zar ne? Ne želite da ga sečete“, kaže Tjian. „To znači da je vremenski okvir od početne investicije u problem do trenutka kada se zaista počne isplaćivati kroz kliničku studiju verovatno duži nego što su većina VC-ova spremni da prihvate“.

Za ciljeve tako ambiciozne kao što su Brinovi, „još jedna stvar koja bi trebalo da bude očigledna“, kaže Tjian. „Moraćete da imate sreće“.

Fibi Liu, novinarka Forbes