Upoznajte grčke brodovlasnike milijardere koji su se obogatili na transportu ruske nafte tokom rata

U junu 2022. godine, vodeći grčki brodovlasnici okupili su se na konferenciji u rizortu Four Seasons u Vuljagmeniju, bogatom predgrađu južno od Atine. Samo tri meseca nakon invazije Rusije na Ukrajinu, grčki brodari imali su neobičan pogled na rat koji je uzburkao globalnu ekonomiju.

„Ovo je tragedija za čovečanstvo, ali istovremeno stvara prilike“, rekao je Georgi Prokopiu, jedan od najvećih vlasnika tankera na svetu. „Moramo biti spremni da iskoristimo ove prilike“, dodao je Evangelos Marinakis, tajkun koji stoji iza brodarske firme Capital Maritime and Trading.

Tokom istog panela, nazvanog „Grčko brodarstvo na čelu globalne trgovine“, Prokopiu je takođe dao hrabru prognozu: „Do kraja godine videćemo veoma, veoma dobra tržišta u svim segmentima. Veoma sam optimističan. Brodovi će upravljati mnogo većim cenama“.

Ta prognoza se ostvarila, pomažući i Prokopiu (77 godina) i Marinakisu (56) da se probiju u rang milijardera kako je vrednost njihovih brodova skočila, a veličina njihovih imperija proširila. Prema podacima VesselsValue, Prokopiu i Marinakis su naručili 123 nova broda vredna skoro 13 milijardi dolara od 2022. godine. Četiri brodarske firme koje poseduje Prokopiu, imaju 173 tankera, uključujući one u izgradnji, 54 više nego 2021. godine.

Ovi pomorski moćnici deo su nove generacije grčkih milijardera koji prave talase na kopnu i na moru. Prema procenama Forbes, sada u Grčkoj postoji najmanje 12 milijardera u brodarstvu, više nego ikada ranije. Sedmoro njih se prvi put pojavljuje na Forbes listi milijardera. Ukupno vrede 32 milijarde dolara – što je jednako otprilike 12% bruto domaćeg proizvoda zemlje.

Ovi tajkuni su poslednji u nizu odvažnih pionira koji sežu do legendardnih ličnosti poput Aristotela Onazisa i Stavrosa Nijarhosa, koji su pokrenuli globalnu trgovinu naftnim tankerima posle Drugog svetskog rata i postali poznati po svojim glamuroznim brakovima i stilovima života. Ova novija grupa već decenijama se bavi brodarstvom, ali do sada je bila manje poznata. (I pored njihovog uspeha, nijedan od njih nije želeo da govori za Forbes, dok su njihovi predstavnici ili odbili da komentarišu ili nisu odgovorili.)

Modernizovanje flote

Ono što je novo jeste da je vrednost njihove imovine – posebno tankera – skočila za milijarde dolara u poslednje dve godine, kako je rat u Ukrajini izazvao potrese na globalnim tržištima roba i pokrenuo trku za velikim tankerima potrebnim za prevoz nafte širom sveta. Ukupno, kompanije koje vode grčki brodarski tajkuni naručile su nove brodove vredne skoro 200 milijardi dolara i prodale 68 starijih brodova za gotovo tri milijarde dolara između januara 2022. i marta 2024. godine, prema podacima VesselsValue.

„Vlasnici brodova su najveći kapitalisti u ovoj zemlji“, kaže Gelina Harlaftis, profesorka istorije pomorstva i direktorka Instituta za mediteranske studije Fondacije za istraživanje i tehnologiju-Helas na Kritu.

Nakon što su ruske trupe napale Ukrajinu u februaru 2022. godine, SAD i Evropa su prešle na zabranu uvoza ruske nafte morskim putem, a kasnije su uvele i ograničenje cene ruske nafte, što je osmišljeno kako bi se ograničio Putinovi profit, ali i osiguralo da nafta i dalje teče. Mnoge zapadne firme odlučile su da potpuno prestanu da trguju, smatrajući to previše rizičnim. Ne i Grci, koji imaju istoriju delovanja na rubovima globalne ekonomije.

Iako nema dokaza da su bilo koji od ovih milijardera prekršili sankcije, oni su svakako iskoristili situaciju. „Ako postoji šansa za posao na legalan način, iskoristiće tu priliku“, kaže Joanis Teotokas, profesor menadžmenta brodarskih kompanija na Univerzitetu u Pireju u Grčkoj.

Pre rata, većina ruske nafte išla je u Evropu. Nakon evropske zabrane, većina nafte preusmerena je u Indiju i Kinu, što je značilo mnogo duže putovanje za tankere – i više tarife za vlasnike brodova koji su napravili ta putovanja. Tipično putovanje od ruskih baltičkih luka do zapadne obale Indije, najpopularnije rute za rusku naftu, moglo bi generisati procenjenih osam miliona dolara prihoda – 60% više nego prosečna cena u oktobru 2023. godine i pet puta više nego u 2021. godini.

Grci su imali direktnu koristi od tih viših cena. Između aprila 2022. i februara 2024. godine, grčke firme su transportovale 28% ukupnog izvoza ruske nafte, prema analizi KSE Instituta Kijevske škole ekonomije, na osnovu podataka firme Kpler. Firme koje su u vlasništvu grčkih moćnika – TMS Tankers (vlasnik Georg Ikonomu), Minerva Marine (Andreas Martinos) i Dynacom Tankers (Georg Prokopiu) – činile su tri od pet najvećih transportera ruske nafte u tom periodu, dok su preostala dva mesta zauzele kompanije sa sedištem u Dubaiju koje je osnovao ruski državni Sojkomflot.

Rekordne cene i novih i starih tankera

Iako su potonje dve firme sankcionisane od strane američkog Trezora u decembru 2023. godine i ove godine u februaru, nijedna od grčkih firmi nije sankcionisana i nema naznaka da su prekršile bilo koje sankcije protiv Rusije. Predstavnik Minerva Marine odbio je da komentariše, dok predstavnici TMS i Dynacom nisu odgovorili na pitanja.

„Grci“ upravljaju sa samo 30% protoka ruske sirove nafte, ali je to dovoljno da u osnovi finansiraju procvat novog brodarskog biznisa“, kaže Viktor Katona, vodeći analitičar za sirovi naftu u Kpleru.

Tankeri su sada vezani za duža putovanja, povećavajući ukupnu potražnju. To je pokrenulo i nagli skok koji je nove cene tankera povećao za više od 40% od 2021. godine, prema atinskom brodarskom agentu Xclusiv. I stariji brodovi koji bi nekada bili otpisani sada se prodaju po premijum cenama na tržištu polovnih brodova.

Većina njih prodata je takozvanoj „floti u senci“, koju čine kompanije registrovane u zabačenim jurisdikcijama, sa brodovima koji plove bez zapadnog osiguranja i prikrivaju svoj položaj ili vrše transfer između brodova kako bi trgovali ruskom naftom kršeći zapadne sankcije. Čak i tankeri stari 15 godina sada se prodaju za više od dvostrukog iznosa u odnosu na cene s početka 2021. godine.

Brodske firme već dugo igraju preveliku ulogu u grčkoj ekonomiji. Grčke firme poseduju 17% čitave globalne brodske flote – više nego bilo koja druga zemlja – uključujući 31% svih svetskih tankera za naftu. Sa skoro 150 milijardi dolara, to je najvrednija flota na svetu, prema podacima Ujedinjenih nacija i Clarksons Research-a. U 2022. godini, brodske firme su činile 7% grčkog bruto domaćeg proizvoda i donele su 22 milijarde dolara ekonomiji zemlje, prema podacima Unije grčkih brodovlasnika.

To je takođe dobro mesto za poslovanje. Prema članu ugrađenom u grčki Ustav iz 1953. godine, lokalni vlasnici brodova oslobođeni su ličnog ili korporativnog poreza na dobit od svojih brodova. Umesto toga, plaćaju „tonažni porez“ na osnovu kapaciteta za prevoz tereta svakog broda, koji se odnosi kako na brodove registrovane u Grčkoj, tako i u inostranstvu – sve dok firma ima centralu u Grčkoj. A u 2022. godini, Atina je donela zakon koji smanjuje dobrovoljni porez na dividende i kapitalne dobitke za brodarske kompanije na 5%, sa prethodnih 10%.

Fudbal, mediji, politika, nekretnine…

Gde odlaze ti profiti koji su gotovo oslobođeni poreza? Osim što plaćaju nove tankere, grčki brodarski milijarderi uložili su novac u fudbalske klubove, TV kanale, novine, nekretnine i klasične kupovine milijardera: jahte.

Većina njihovih firmi posluje iz istih južnih predgrađa Atine na obali Egejskog mora, i poseduju raskošne domove u istim elitnim krajevima. Novi milijarder Diamantis Diamantides poseduje nekoliko vila pored rizorta Four Seasons u Vuljagmeniju, nedaleko od Armonia Residences, kolekcije luksuznih apartmana koje poseduje Georgi Ikonomu, koji se ove godine vraća u rang milijardera nakon 16 godina odsustva sa liste.

Oni se takmiče jednako na TV i radio frekvencijama i fudbalskom terenu koliko i u brodskim rutama. Dva najuspešnija profesionalna fudbalska tima u Grčkoj, Olimpijakos i Panatinaikos, većinski su u vlasništvu magnata Evangelosa Marinakisa i Janisa Alafuzosa.

Ova dva čoveka takođe poseduju rivalske medijske konglomerate i TV kanale, dok brat Alafuzosa, Temistokle, vodi najveće novine u zemlji. Iako braća Alafuzos nisu milijarderi pojedinačno, Forbes procenjuje da zajedno vrede 1,2 milijarde dolara.

Nije iznenađujuće što su neki od ovih tajkuna takođe eksperimentisali s politikom. Marinakis služi u gradskom veću Pireja, luke južno od Atine, dok je Atanasios Martinos nedavno završio svoj mandat kao civilni administrator Svete Gore, autonomne regije koja je dom za oko 1.780 pravoslavnih monaha. Njegova kći, Georgia, služila je u grčkom parlamentu od 2012. do 2023. godine.

Kako je vrednost njihovih flota dramatično porasla, usmerili su se na velike kupovne izvan Grčke. Marinakis, koji je 2017. godine kupio 80% engleskog fudbalskog tima Notingem Forest, potrošio je skoro 350 miliona dolara na nove igrače tokom poslednje dve sezone i takođe najavio investiciju od 22 miliona dolara u portugalski fudbalski tim Rio Ave u novembru prošle godine.

Ikonomu i Prokopiu, s druge strane, izgradili su ogromne portfelje nekretnina. Prokopiu poseduje nekretnine vredne oko 90 miliona dolara, uključujući kuće u Portofinu u Italiji, i u elitnom londonskom kvartu Mejfer, kao i megajahtu Dream od 42 miliona dolara, dugačku 106 metara i opremljenu sa dva spoljašnja bazena i heliodromom. Ikonomu ima poslovno carstvo od 150 miliona dolara u kućama u Londonu, Menhetnu, Sent Tropeu i Sent Bartsu, plus kolekciju umetnosti vrednu 250 miliona dolara sa radovima Pabla Pikasa i Kazua Širage. Deo je izložen u njegovom privatnom muzeju u Atini.

Brodarstvo u Grčkoj obično je porodični posao. Neki od trenutnih grčkih brodarskih barona, uključujući Marinakisa i braću Andreasa, Atanasiosa i Konstantinosa Martinosa (svi pojedinačni milijarderi), krenuli su stopama svojih roditelja, ali su proširili svoje brodarske poslove na nove visine. Drugi, kao što je Prokopiu, izgradili su dinastije od nule, ali su već počeli da prenose štafetu na svoju decu: njegova ćerka Joana vodi jednu od njegove četiri kompanije, Sea Traders, dok sin Diamantisa Diamantidesa vodi sopstvenu brodarsku firmu.

Nema skrupula kada je reč o biznisu

Grčki brodari nikada se nisu plašili da zarađuju novac u kontroverznim vremenima. Šezdesetih godina, porodica Vardinojanis – trenutno predvođena milijarderom Vardisom, starim 91 godinu – poznata je po tome što je pokušala da prekrši embargo UN i preveze naftu režimu bele manjine u Rodeziji (sada Zimbabve) putem cevovoda u Mozambiku. Nakon incidenta sa britanskom mornaricom, brod je otplovio, a da nije istovario robu.

Procureli dokumenti koje je video Forbes takođe pokazuju dokle je barem jedan grčki brodar išao kako bi osvojio ugovore s ruskim liderima. U decembru 2016. godine, Prokopiu je napisao pismo Igoru Sečinu, glavnom izvršnom direktoru ruske državne naftne kompanije Rosnjeft i jednom od Putinovih najbližih saradnika. Hteo je da proširi svoj posao s Moskvom i pismo je bilo direktno uručeno Sečinu, predlažući „međusobno koristan“ sporazum za trgovinu naftom i gasom Rosnjefta njegovom flotom tankera.

Pismo je takođe sadržavalo nacrt sporazuma u kojem je opisano kako će flota koju ima Prokopiu trgovati ruskim fosilnim gorivima direktno s Indijom i Kinom, zaobilazeći najveće svetske trgovce naftom. Pismo je deo Babakovih „curenja“, gomile dokumenata sa imejl naloga ruskog poslanika Aleksandra Babakova, koje je ukrajinska hakerska grupa Cyber Resistance podelila sa Organizacijom za istraživanje organizovanog kriminala i korupcije (OCCRP) i njenim partnerima, uključujući Forbes. Predstavnici Prokopia i Rosnjefta nisu odgovorili na zahtev za komentar.

Nedavno, u junu 2020. godine, SAD su uvele sankcije na dva broda u vlasništvu Dynacom-a i novog milijardera Konstantinosa Martinosa Tenamarisa, jer su prevozili venecuelansku naftu. Uklonjeni su sa liste sankcija manje od mesec dana kasnije, nakon što su obe firme obećale da će prestati da trguju s Venecuelom.

„Grci kontrolišu komercijalnu flotu“, kaže Katona iz Kplera. „I vrlo su preduzetnički nastrojeni. Kada se Venecuela otvorila nakon ublažavanja sankcija 2023. godine, grčki brodari su bili prvi„.

Zakletva da neće trgovati

Kada su ruske trupe upale u Ukrajinu u februaru 2022. godine, neki vlasnici brodova – poput Marije Angelikusis, najbogatije osobe u Grčkoj – zakleli su se da neće prevoziti rusku naftu. Ali za druge, svaka opreznost koju su možda imali u nedeljama nakon invazije brzo je nestala.

„Kada je rat počeo, doneli smo odluku da ne idemo u Rusiju jer smo, kao i svi ostali, bili veoma emotivni i osećali smo se veoma uznemireno zbog onoga što se dešavalo“, rekao je glavni finansijski direktor Alafuzovog Okeanis Eco Tankers na konferenciji o poslovanju u avgustu 2022. godine. „Ali kako je vreme prolazilo, shvatili smo da su, pre svega, mnogi naši konkurenti i svi veliki igrači počeli da prevoze naftu iz Rusije.“

Prošlog novembra, Rojters je izvestio da je nekoliko grčkih kompanija – uključujući TMS Tankers, Minerva Marine i Tenamaris – prestale da prevoze rusku naftu. Ali, prema podacima praćenja brodova iz MarineTraffic-a, koje je analizirao Forbes, postoji najmanje 37 tankera u vlasništvu TMS-a, Minerve i Tenamarisa koji su napustili ruske luke od februara ili su trenutno na putu ka Rusiji.

Trgovina ruskom naftom i naftnim proizvodima ostaje legalna, pod uslovom da firme poštuju maksimalnu cenu od 60 dolara po barelu nafte i odvojene maksimalne cene za proizvode poput dizela i mazuta. Portparoli Tenamarisa i Minerva Marine odbili su da komentarišu komercijalna pitanja, dok predstavnici TMS-a nisu odgovorili.

„Dve godine nakon početka pune invazije na Ukrajinu, Rusija je sakupila više od 650 milijardi dolara od izvoza fosilnih goriva – od toga je 193 milijardi dolara od prodaje sirove nafte“, kaže Andrij Poznijak, portparol ukrajinske agencije za borbu protiv korupcije NACP. „Grčki brodari koji su prevozili rusku naftu imali su značajnu ulogu u ovom procesu“.

Za razliku od nafte, Evropa nije preduzela mere da ograniči uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG). Iako je relativno manji deo njihovog poslovanja u poređenju s naftom, to je stvorilo još više mogućnosti. Politiko i belgijski list Le Soir nedavno su izvestili da je Prokopiu lobirao kod Evropske komisije tokom leta 2022. godine da izbegne potencijalnu zabranu ruskog LNG-a. (Kćerka Prokopia, Joana, rekla je za Politiko da je jednostavno tražila da joj lobista Evropske unije pomogne da objasni „pravila uvoza EU“. Predstavnici Prokopia nisu odgovorili na zahtev Forbes za komentar.) Kada je EU objavila novi paket sankcija u decembru 2022. godine, uključio je izuzetke za LNG.

To znači da je Prokopiu, koji poseduje 42% trgovinske kompanije Dynagas LNG Partners – udeo vredan oko 60 miliona dolara – mogao da nastavi da šalje ruski gas u Evropu. Dva od njegovih šest brodova iznajmljena su projektu Yamal LNG na severu Rusije, što je donelo 43% prihoda kompanije u 2023. godini – u odnosu na 39% pre rata. Veći deo tog gasa izvozi se u Evropu.

Globalne cene LNG-a su porasle do rekordnih visina 2022. godine pre nego što su se stabilizovale 2023. godine. To je bio blagoslov za grčke brodare: Marinakis poseduje 56% trgovinske kompanije Capital Product Partners – udeo vredan 500 miliona dolara – koja je u novembru objavila dogovor vredan 3,1 milijardu dolara za naručivanje 11 novih nosača LNG-a i otpisivanje svoje flote kontejnerskih brodova. Mesec dana kasnije, prodao je 18% udela u firmi investicionoj kompaniji koja je pod kontrolom grčkog tajkuna za nekretnine i brodare Joanisa Papalekasa za 160 miliona dolara.

Šta kada medeni mesec prođe

Dobra vremena neće trajati zauvek. Na kraju, nestabilno tržište tankera će se stabilizovati, što će okončati bum koji je doveo toliko grčkih brodara u redove milijardera. Ipak, iznos novca koji su uložili u kupovinu novih, modernijih plovila – i profita koje su ostvarili prodajom starih brodova za visoke cene i prevozom ruske nafte po premijum cenama – znači da će biti u jačem položaju u godinama koje dolaze.

Sve dok ima novca da se zaradi – i rizici nisu previsoki – grčke firme će verovatno nastaviti da prodaju svoje stare tankere kompanijama-školjkama povezanim s Rusijom, dok će zarađivati lepe svote trgujući ruskom naftom. A kada bum završi, biće spremni da iskoriste sledeću priliku, naoružani flotom potpuno novih tankera vrednih milijarde dolara.

„Grčki brodari su vrlo plaćeni,“ kaže Adi Imsirovic, bivši trgovac naftom i viši saradnik Centra za strateške i međunarodne studije. „Kada je u igri puno novca, ljudi će naći način„.

Đakomo Tonjini, novinar Forbes