Upozorenje milijardera iz Davosa: Nakon trgovinskog moguć je i rat kapitala u svetu

Prinosi na obveznice rastu kao odgovor na novi talas trgovinskih tenzija koje je pokrenuo predsednik. Ovaj legendarni milijarder-investitor kaže da je sledeći rizik „rat kapitala“, u kojem sam novac postaje oružje.

Tržište obveznica uzvraća udarac

Tržište obveznica reagovalo je juče.

Prinos na američku desetogodišnju državnu obveznicu porastao je na 4,29%. To je rast od 0,06 procentnih poena tokom dana, čime je referentni prinos dostigao najviši nivo od septembra, kada su kratkoročne kamatne stope bile 75 baznih poena više nego danas. To je neuobičajeno. To znači da globalni investitori prodaju dugoročni američki državni dug i zahtevaju veće prinose, iako Federalne rezerve idu u suprotnom smeru.

Do tog pomeranja došlo je nakon što je predsednik Tramp ponovo oživeo pretnje carinama. I dalje nezadovoljan time što 2025. nije dobio Nobelovu nagradu za mir, Tramp je u subotu rekao da će uvoz iz osam zemalja NATO-a biti podvrgnut carinama počev od 10% od 1. februara. One će porasti na 25% do 1. juna, ukoliko te zemlje ne podrže kupovinu Grenlanda od strane SAD. Kasnije je zapretio carinama od 200% na francusko vino i šampanjac, nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron odbio da se pridruži Trampovom novooformljenom „Odboru za mir“. Investitori, očigledno uznemireni samonametnutom neizvesnošću koju je stvorio Tramp, odgovorili su zahtevajući veće prinose kako bi držali američki dug.

Upozorenje Reja Dalija iz Davosa

U takvom okruženju, legendarni investitor Rej Dalio uputio je poznato upozorenje sa Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, u Švajcarskoj. Dalio, čije se bogatstvo procenjuje na 15,4 milijarde dolara, osnivač je Bridgewater Associates-a. To je jedan od najvećih i najuspešnijih hedž fondova na svetu, sa više od 90 milijardi dolara imovine pod upravljanjem.

„Sa druge strane trgovinskih deficita i trgovinskih ratova nalaze se kapital i ratovi kapitala“, rekao je Dalio za CNBC iz Davosa. „Ako sagledate sukobe, ne možete ignorisati mogućnost ratova kapitala. Drugim rečima, možda više neće postojati ista spremnost da se kupuje američki dug i slično“.

Milijarder o ratovima pitala govori godinama. O toj temi je javno pisao još 2018. godine. Ideju je dodatno razradio u svojoj knjizi iz 2021. – Principi za suočavanje sa promenljivim svetskim poretkom.

Šta je rat kapitala?

Jednostavno rečeno, rat kapitala nastaje kada novac postane oružje.

Trgovinski ratovi se fokusiraju na robu. Carine rastu. Uvoz se usporava. Izvoz se blokira. Ratovi kapitala idu korak dalje. Oni ciljaju tokove novca koji finansiraju trgovinu.

Kada neka zemlja ima trgovinski deficit, on mora da bude finansiran. To finansiranje često dolazi iz inostranstva. Strane vlade, institucije i investitori kupuju obveznice, akcije ili valutu te zemlje.

Vremenom, te finansijske veze postaju ogromne. Strane vlade, uključujući Kinu i Japan, poseduju oko 25% od ukupno 38 biliona dolara neizmirenog duga Sjedinjenih Država.

U kapitalnom ratu, te veze se koriste kao poluga za prinudu. Zemlje mogu zamrzavati ili zaplenjivati stranu imovinu. Mogu blokirati pristup tržištima kapitala. Mogu ograničiti kreditiranje, investicije ili platne sisteme.

Istorijski obrasci

Daliova istraživanja pokazuju da se ovaj obrazac ponavlja kroz istoriju.

On navodi primere još iz 17. veka, kada je Holandska republika koristila pomorske blokade kako bi dominirala globalnom trgovinom, presecala ključne trgovačke rute rivalima poput Portugala i na kraju dovela do bankrota konkurente kao što su portugalsko i špansko trgovačko carstvo.

Ukazuje i na period pred Prvi svetski rat, kada je Nemačka ograničila pristup Rusije evropskim tržištima kapitala. Doprinela je finansijskom pritisku koji je oslabio rusku ekonomiju i podstakao unutrašnju nestabilnost.

Takođe ističe period uoči Drugog svetskog rata, kada su embarga i zaplene imovine, uključujući američki naftni embargo Japanu, pojačali ekonomski pritisak mnogo pre nego što su borbe počele.

U savremenim sukobima, navodi sankcije Rusiji, Iranu i Severnoj Koreji, gde su zamrzavanje imovine, zabrane transakcija u dolarima i isključenje iz globalnih platnih sistema korišćeni za izolaciju ekonomija i ograničavanje njihove sposobnosti da finansiraju trgovinu, državnu potrošnju i vojne aktivnosti.

Moć dolara – i njegova slabost

Sjedinjene Države imaju neobično veliku moć u ovakvoj vrsti sukoba. Dolar je svetska rezervna valuta. Veliki deo globalne trgovine i finansija odvija se kroz njega, pri čemu se gotovo 60% deviznih rezervi centralnih banaka širom sveta drži u američkim dolarima. To Vašingtonu daje značajnu polugu nad globalnim finansijskim sistemom.

Ali to istovremeno stvara i ranjivost.

Ako se geopolitički sukobi intenziviraju, strani investitori bi mogli da odluče da izbegavaju hartije od vrednosti denominovane u dolarima. I da smanje kupovinu američkog duga ili ga čak prodaju. Imovina koja ne može da bude zamrznuta, sankcionisana ili kontrolisana od strane druge vlade, poput bitkoina, može postati privlačnija.

„Kada imate sukobe, međunarodne geopolitičke sukobe, čak ni saveznici ne žele da drže dug jedni drugih“, rekao je Dalio. „Radije se okreću čvrstoj valuti. To je logično, to je činjenično i ponavlja se kroz svetsku istoriju“.

Bekstvo u „čvrstu“ imovinu

Pod „čvrstom valutom“, Dalio misli na imovinu van finansijskog sistema. Zlato je najočigledniji primer. I upravo ka njemu su se investitori, ne iznenađujuće, juče okrenuli.

Cena zlata porasla je 3,25% tokom dana, što je na putu da bude njegov najjači dnevni rast od oktobra. Tokom poslednjih godinu dana, zlato je poskupelo 75% i dostiglo visoki nivo od 4.053 dolara po unci. Jednodnevni skokovi te veličine retki su za ovu robu. Zlato je od 2004. završilo dan sa rastom od 3% ili više samo 47 puta. Odnosno jednom u svakih 113 trgovačkih sesija u tom periodu.

Bitkoin, koji se takođe smatra imovinom van kontrole vlada, pao je 4% u poslednja 24 sata na 89.341 dolar, a u poslednjih 12 meseci zabeležio je pad od 12%.

Brendon Kočkodin, novinar Forbes