Moćni izraelski lobi Ajpek: Od „kongresmena na salveti“ do milionskih donacija
Do čuvenog, nespretnog intervjua Teda Kruza novinaru Takeru Karlsonu krajem juna 2025, godine, uloga Ajpeka nije bila pod tolikom lupom američke javnosti. Delom jer je bila deo opšteprihvaćenog političkog konsenzusa koji se retko preispitivao u mejnstrim medijima, naročito na desnici. Intervju je pokrenuo temu koja je zapravo uloga Ajpeka, proizraelske lobističke grupacije u Kongresu Sjedinjenih Država? Ratovi u Gazi i Iranu to pitanje su prilično ogolili.
Iako se Ajpek zvanično deklariše kao američka organizacija koju finansiraju američki građani, pa zbog toga zakonski ne mora da se registruje kao zastupnik stranih interesa, strani agent, prema saveznom zakonu FARA (Zakon o registraciji stranih agenata Sjedinjenih Država), iz 1938. godine. On zahteva od pojedinaca i organizacija koje deluju u ime stranih interesa da javno objave svoje odnose, aktivnosti i finansije.
Ted Kruz je na toj liniji tvrdio da Ajpek nije inostrani lobi, već američki. I da ne „koordinira“ sa državom Izrael. Ova distinkcija je omogućavala političarima da njihovu podršku tretiraju kao domaći aktivizam, a ne kao strani uticaj. Američkoj javnosti nije se dopao Kruzov blagonaklon stav vezan za potencijalno Mosadovo špijuniranje u Americi. Za to je rekao da je „očekivano i da svi saveznici to rade“. Posebno je sporna bila rečenica u kojoj je kao motiv bavljenja politikom naveo „želju da bude najveći branilac Izraela“.
„Saveznici“ su to zaista i radili, pa se tako 2005. Lorens Frenklin, analitičar Pentagona, izjasnio krivim po optužbama za špijunažu. Priznao je da je preneo tajne američke vlade direktoru Ajpeka Stivu DŽ. Rozenu i analitičaru Kitu Vajsmanu, u ozbiljnoj špijunskoj aferi koja je potresla tadašnju administraciju.
Zanimljivo je da se Vilijam Fulbrajt, kao predsednik Odbora za spoljne poslove Senata 1960-ih i 1970-ih, zalagao za registraciju sličnih lobističkih grupa kao stranih agenata, jer deluju kao produžena ruka stranih entiteta. Viktor Marčeti, bivši visoki zvaničnik CIA, 1988. godine je otišao korak dalje. Podneo je zvaničnu tužbu Ministarstvu pravde zahtevajući da se Ajpek registruje pod zakonom FARA. Tvrdio je da njegovo istraživanje dokazuje da Ajpek direktno koordinira aktivnosti sa Izraelom.
Ajpek, juče i danas
AIPAC (American Israel Public Affairs Committee) osnovan je 1953. pod imenom Američki cionistički komitet za javne poslove, od strane Isaije Kenena, lobiste izraelske vlade. Delimično da bi se suprotstavio negativnim međunarodnim reakcijama na izraelski masakr Palestinaca u selu Kibija iste godine, kada su Izraelci pod vođstvom Arijela Šarona ubili 69 Palestinaca (od kojih su dve trećine bili žene i deca) u operaciji Šošana. Izraelske snage su uništile na desetine kuća, školu, džamiju.
Već sredinom sedamdesetih, Ajpek je dosegao finansijsku i političku moć neophodnu da utiče na mišljenje Kongresa. Tokom ovog perioda, budžet je porastao sa 300.000 dolara 1973. godine na više od sedam miliona dolara tokom 1980-ih, kada je stvoren imidž da nisu organizacija sa kojom se treba šaliti.
Iako je osnivač Kenen postavio temelje, titulu „arhitekte“ moderne moći Ajpeka i njihovog najuspešnijeg promotera nosi Tom Dine. On je bio izvršni direktor od 1980. do 1993. godine. Transformisao je Ajpek iz male lobističke grupe u političku silu. Pod njegovim vođstvom, broj članova je skočio sa 11.000 na 55.000, a budžet je porastao desetostruko. On je progurao ideju da Izrael nije samo „moralna obaveza“, već strateška imovina SAD. To je postalo glavni narativ organizacije.
Aktivnosti
Njegova moć bila je sve vidljivija i jasnija kada su se prelamali važni politički događaji. Ajpek je bio zagovornik rata u Iraku, sankcija Iranu. Snažno se protivio nuklearnom sporazumu sa Iranom tokom Obamine administracije. Već je tada kritikovan zbog toga što je mnogima delovalo da ne predstavljaju interese američkih Jevreja koji podržavaju Izrael, već da podržavaju samo desničarsku izraelsku politiku i stavove.
Kasnije su moć i uticaj proširili i na poljoprivrednu saradnju dve zemlje, pitanja vatrenog oružja, bankarstva, odbrane, energetike. Jedan od ciljeva organizacije je usklađivanje interesa članova sa zajedničkim interesima članova Kongresa. Uz pažljivo vođena putovanja u Izrael za zakonodavce i druge kreatore javnog mnjenja. Sve troškove plaća dobrotvorni ogranak Ajpeka, Američka izraelska obrazovna fondacija. Samo tokom 2005. godine, više od 100 članova Kongresa posetilo je Izrael, neki i više puta. Mlađi senator Tim Šihi koji je slomio ruku marincu koji je protestvovao u Senatu protiv Izraela upravo je bio na jednom putovanju.
Šest miliona članova
Ajpek snažno podržava značajnu američku pomoć Izraelu. U martu 2009, izvršni direktor Hauard Kor pojavio se pred podkomitetom za spoljne poslove Predstavničkog doma za aproprijacije. Zatražio je da Izrael dobije 2,7 milijardi dolara vojne pomoći u fiskalnoj 2010. Ted Kruz je u intervjuu potvrdio tu cifru, ali se veruje da je ona daleko veća.
Elit Brend je izvršni direktor Ajpeka, čovek sa 30 godina iskustva u prikupljanju sredstava od najmoćnijih donatora. Predsednik je Majkl Tukin, suosnivač prestižne advokatske firme KTBS Law u Los Anđelesu. Ričard Fišmen je operativni menadžer i čovek iz senke, zadužen za unutrašnju strukturu.
Od početka 2019. godine, Ajpek je imao 17 regionalnih i satelitskih kancelarija i novo sedište u Vašingtonu. Stvorio je „kokuse“ u svakom kongresnom okrugu. Sa zaposlenima koji organizuju jevrejsku zajednicu svakog okruga, bez obzira na veličinu.
Obe partije na godišnjoj konferenciji
Danas se na hiljade pristalica Ajpeka okuplja na godišnjoj konferenciji o politici u Vašingtonu.
Njihova godišnja konferencija je toliko važna da na njoj redovno govore aktuelni predsednici SAD, lideri obe partije i izraelski premijer. Izostanak sa ove konferencije smatra se političkim rizikom za svakog ozbiljnog kandidata.
Donatori i politička elita su deo ovih konferencija, na kojima je redovni gost i predsednik SAD Donald Tramp. Kao i velika većina političara i ljudi iz sveta biznisa.
Uticaj je ogroman i očigledan. Prema zvaničnim podacima iz marta 2026. godine ima više od miliona članova širom Sjedinjenih Američkih Država. Postoji čuvena izjava Stivena Rozena direktora Ajpeka tokom večere sa novinarom Džefrijem Goldbergom 2005. godine (članak je objavljen u časopisu Njujorker) da oni „mogu da dobiju potpise 70 senatora na salveti u roku od 24 sata“. Uostalom i sam Tramp je izjavio da je „bombardovao Iran po savetu Džareda Kušnera, Stiva Vitkofa i Pita Hegseta„. Hegset se izjašnjava kao hrišćanski cionista, decenijama je snažan zagovornik Izraela. Često ističe da Izrael ima istorijsko i biblijsko pravo na tu zemlju. Uz to na grudima ima i veliku tetovažu jerusalimskog krsta. Specijalni izaslanik za Bliski istok Vitkof je Jevrejin, kao i Kušner, koji pripada pravcu poznatom kao moderni ortodoksni judaizam.
Neretko se dešava da njihovi pravnici direktno pomažu u sastavljanju predloga zakona koji se tiču Bliskog istoka. Ajpek ima i jedan od najnaprednijih sistema za praćenje svakog glasanja u Kongresu. To im omogućava da trenutno mobilišu glasače u specifičnim okruzima ukoliko neki političar skrene sa pro-izraelske linije.
Ajpek koristi visokoprofesionalne softvere za menadžment neprofitnih organizacija i političkih kampanja (poput platformi Trail Blazer ili CRM sistemom prilagođenim za lobiranje). Oni im omogućavaju da u realnom vremenu mobilišu milione članova da šalju mejlove ili pozivaju svoje predstavnike u Kongresu.
Para vrti gde burgija neće
Do 2021. Ajpek nije prikupljao sredstva za političke kandidate, ali su njegovi članovi prikupljali novac za kandidate preko političkih akcionih komiteta odvojenih od Ajpeka. Njihov pritisak za podršku političkoj kampanji došao je usred erozije dvopartijske podrške Izraelu u SAD, sa anketama koje su pokazivale i pokazuju rastuću kritiku politika prema Izraelu. Uključujući i onu američkih Jevreja, mahom zbog izraelske politike prema Gazi i prekomerne upotrebe sile, i uvlačenja Amerike u sukobe. Takođe, kansel kultura i sposobnost lobija da protivnike Izraela maltene sateraju u ćošak javnog života, mnogima se nije dopala.
Platforma Track AIPAC, tvrdi da prati finansiranje američkih političara od strane pro-izraelskog lobija. Objavljuje podatke o trenutnim članovima Kongresa, kandidatima za Kongres, kandidatima za predsedničku trku 2028, kao i višim članovima Trampove administracije, pa I samom Trampu.
U maju 2022, takođe je otkriveno da Ajpek troši milione preko surogat grupe, Projekta ujedinjene demokratije (UDP), u kojoj se Ajpek ne spominje kao matična organizacija.
Lista američkih javnih ličnosti koja kritički gleda na Ajpek sve je veća. Fulbrajtu, Dejvu Obeju, Majku Grevelu, Džonu Hostetleru, Tomasu Mejsiju, nekadašnjim kritičarima, pridružili su se tokom godina Berni Sanders, Ben Koen, vlasnik čuvene sladoledžijske kompanije Ben & Jerry’s, inače Jevrejin, Džon Miršajmer, Džefri Saks, Taker Karslon, i sve više republikanaca, uz naravno demokrate, koji su već nekoliko godina unazad pokušavali da podvuku crvenu liniju bezuslovne pomoći Izraelu.
Napad i odbrana
Nakon napada na Iran na toj listi su i članica kongresa Merdžori Tejlor Grin, novinarka Kendis Ovens, kongresmen Met Gec, novinarka Megan Keli, koja je godinama važila za nekog ko čvrsto podržava Izrael, ali je počela da kritikuje Ajpek posmatrajući uticaj kroz prizmu američkog suvereniteta. Guverner Ilinoisa i milijarder Džej Bi Priker, nekadašnji veliki donator Ajpeka, izjavio je da se distancirao od grupe jer smatra da je „postala previše pod uticajem MAGA pokreta i tvrde struje u Izraelu“.
Ajpek se brani pravdanjem američko-izraelskih zajedničkih interesa, svojom moći i novcem. Zamera im se da kada ponestane argumenata vade kartu antisemitizma, koju je uostalom i Ted Kruz iskoristio protiv Takera Karlsona. U Americi ta moneta postaje sve otrcanija. I sam Ben Koen je jednom prilikom pokrenuo temu, kojom je želeo da naglasi da je moguće kritikovati i podržavati Izrael. Ajpek nije tog stava.
Ukoliko je neko u Americi zaslužan za napad na Irak to je Ajpek, a s obzirom na trendove u toj zemlji danas (panika na tržištu nafte, rast troškova transporta robe zbog kojeg Amerikanci plaćaju više ne samo gorivo, već i hranu i druge osnovne potrepštine), bes prema Ajpeku mogao bi da bude samo još veći. Kao prethodnica najnovnijim napadima treba se podsetiti da je Ajpek snažno lobirao i tokom napada u junu. Pozdravio je napade kao „odlučnu akciju protiv režima u Iranu koji podržava terorizam“. Aktivno su lobirali i protiv predloga zakona koji bi ograničio predsednička ovlašćenja za vođenje rata protiv Irana. Nazvali su takve inicijative slabljenjem odbrane saveznika.
Podrška Izraela u Americi se smanjuje
O tome svedoče i neka istraživanja, koja dovode u pitanje efikasnost Ajpekovog uticaja i njegove kontraproduktivnosti. Po prvi put u više od dve decenije, Amerikanci su podeljeni u svojim simpatijama. Prema Galupovom istraživanju, 41% Amerikanaca sada više simpatiše Palestince, dok je podrška Izraelu pala na 36%. Prema podacima Pew Research centra iz oktobra 2025. čak 59% Amerikanaca ima negativan stav o izraelskoj vladi. To je porast sa 51% s početka 2024. godine. Posebno je upečatljivo da su negativni stavovi porasli i među republikancima (sa 27% na 37% u poslednje tri godine). Političari, dakle ne odslikavaju stav stanovništva.
Kroz svoj „United Democracy Project“, Ajpek je najavio ulaganje oko 100 miliona dolara u izbornoj 2026. kako bi podržao kandidate koji dele njihov čvrst stav prema Iranu i porazio one koji se protive ratu. Prva meta u ovoj godini je Tom Malinovski, američki političar i diplomata protiv čije kampanje za unutarstranačke izbore Demokratske stranke u 11. kongresnom okrugu Nju Džerzija je Ajpek uložio više od dva miliona dolara, jer je počeo da kritikuje bezuslovnu pomoć Izraelu.
Dok političari koji sa Ajpekom sarađuju, ali i unosno zarađuju, opisuju ovaj odnos kao „neraskidiv“, većinska Amerika tvrdi da se radi o „zarobljavanju“ američke spoljne politike, odnosno da je uveliko zarobljena.