Možete li da pojmite da ste bogati kao Ilon Mask ili Džef Bezos: Psiholog, sociolog i filozof znaju odgovor

Nedavnu inauguraciju novoizbranog predsednika Amerike Donalda Trampa obeležilo je, između ostalog i prisustvo najbogatijih ljudi sveta. Konkretno jedan od njih danas je daleko najbogatiji čovek na svetu. Sada je „težak“ više od 400 milijardi dolara.

Osim bogatstva, Ilon Mask je sada ključna figura i u politici, u Trampovoj administraciji. Ni manje ni više, savetuje ga kako da smanji državnu potrošnju. Mask se tu ne zaustavlja.

Njegove ambicije rastu. Počeo je da se meša i u unutrašnju politiku pojedinih država, podržava opasne desničarske ideje, gasi državne agencije i otpušta ljude. Koga je to Amerika gurnula u prve redove? Kome je dala svu moć u ruke? Da li je sam prigrabio zahvaljujući bogatstvu koje je stvorio?

Forbes Srbija istraživao je kakav je psihološki i sociološki profil ultrabogataša i postoje li neke zajedničke karakteristike svojstvene baš milijarderima. Rastu li im sa takvom moći i ambicije?

Izgleda da im je i Zemlja mala jer su odavno u trci za svemirom i, posledično, eksploatacijom resursa sa drugih planeta. Gde je onda granica?

Imaju li takvi ljudi više dodira sa običnim svetom. I kako izgleda njihov dan, obavljanje svakodnevnih obaveza, ali i pogled na realnost i društvo?

Bogataši i ne kriju da su povezani sa politikom

Profesorka na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Marija Babović mišljenja je da su ključne stvari i okolnosti koje obeležavaju kontekst u društvu u kome je moguće da ljudi poput recimo Ilona Maska ili drugih milijardera dođu do takvih pozicija i bogatsva isključivo obeležene liberalnim kapitalizmom.

Podseća da se Amerika, recimo šezdesetih godina hvalila time što ima razdvojene elite, odnosno da je garant demokratskog društva bilo razdvajanje ekonomske, političke i kulturne elite, što je bila osnova na temelju koje se tvrdilo da ne postoji dominantna vladajuća klasa.

Danas je situacija potpuno drugačija, odnosno uopšte se ne prikriva veza između političke i ekonomske moći. Već se naprotiv legitimizuje i smatra se da je potpuno normalno da je, recimo, jedan Ilon Mask uz Trampa.

„Procesi koji ne bi bili prihvatljivi pre četiri decenije (ili bi bar bili prikriveni), sada su neskriveni. Istovremeno, ekonomske nejednakosti se dovode do ekstremnih nivoa. Tako imate sve veće bogatstvo, a manje bogatih pojedinaca. Sve manji broj ljudi poseduje više nego ostatak čovečanstva“, objašnjava Babović.

Ekonomske nejednakosti idu u ekstrem

Dodaje da upravo surova priroda kapitalizma omogućava da se takve ekonomske nejednakosti dovode do ekstrema.

Ukazuje da je više puta i istorijski dokazano da kada ima ekstremnih nejednakosti, ima i dosta problema na drugoj strani. Dovodi se u pitanje položaj stanovništva koje ne spada u bogato.

Sagovornica Forbes Srbija navodi i da se u svetlu aktuelnih okolnosti prenebregava i činjenica da mnogi od tih ljudi ne bi sami mogli da stvore bogatstvo bez armije drugih ljudi. Ono nastaje nečijim radom.

Ono što možemo čuti u medijima je da oni koji obavljaju taj rad vrlo često nisu valjano plaćeni. Bogatstva mogula stvaraju se na zakidanju na pravima. Radnici rade za male pare u teškim uslovima, a torba koju proizvode prodaje se u radnjama za nekoliko hiljada evra, kaže profesorka Babović.

Profesorka Babović navodi da mnogim bogatašima nije strano ni da izbegavaju plaćanje poreza begom u takozvane poreske rajeve.

S obzirom na to da se mnogi od bogataša bave filantropskim radom ona kaže da im to nekada služi i kao jedna obaveza za „pranje savesti“. Često je to i samo način da smanje plaćanje poreza i doprinosa.

Upitno kakvi su uslovi u kojim rade

„Na primer poklone nekome nešto ili sponzorišu neki sportski događaj ili daju stipendije deci. Pitanje je da li je to adekvatno vraćanje novca zajednici. Ne, jedino adekvatno bila bi neka vrsta oporezivanja koje bi deo novca vratilo u besplatno obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, dobre programe socijalne zaštite i socijalnih usluga“, kaže profesorka.

Babović pojašnjava da to ne znači da treba ugušiti preduzetničku inicijativu, već da je veoma važno da postoje vizionari. Ali, takvi da se ne stavljaju u funkciju bogaćenja ili konzumerizma. Već da deo njihovih inovativnih ekonomskih poduhvata doprinese i razvoju različitih aspekata društva čiji benefiti dosežu do najširih grupa stanovništva.

„Preduzetništvo je važno, ali uz dobru socijalnu kontrolu i dobru redistribuciju bogatstva. Ono ako ne uđe u zajednicu neće imati dalje ni ko da stvara bogatstvo. A ni ko da bude potrošač u sledećoj generaciji“, navodi.

Pogled iz „gornje lože“

Govoreći o ponašanju bogatih i njihov pogled na realan život, profesorka kaže da se često može videti na delu bahatost. Oni gledaju svet iz svoje „gornje lože“. Nije im interes da saznaju kako živi običan radni svet. Vide ga iz drugačije vizure i isključivo kroz svoj interes.

„Cilj im je najpre da uvećavaju bogatstvo, ali gde je granica? Ne možete da spavate u 100 kuća i da vozite 100 automobila. A onda je sledeći korak da razmišljaju da mogu vladati svetom. Potreba da se i ekonomska moć pretoči u političku, kako se menjaju okolnosti i šire ambicije za uvećanjem moći“, slikovito objašnjava.

„Perspektiva sa Marsa“

Profesorka Babović kaže da je zato recimo Maskova perspektiva gledanja na stvarnost „ne ptičja već sa Marsa. On Zemlju vidi kao malu loptu kojom može da manipuliše“.

„To su sve negativne posledice neodrživih modela sa ekstremno bogatim i bahatim ljudima. Nije poenta da se stvori veće bogatstvo za mali broj ljudi, već da se povećanje bogatstva kome doprinose i drugi društveni akteri osim preduzetnika i političara, bilo kao radnici, proizvođači ili potrošači, investira za bolje društvo gde svi ljudi mogu da žive pristojno“, kaže.

Damir Zejnulahović, istraživač saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju ukazuje da danas dominira to da kapitalisti, mnogo bolje od radnika, razumeju duboku povezanost između ekonomije i politike.

Dodatno, njihov položaj i kapital im omogućavaju da sada sve više i u politici imaju presudan uticaj vodeći se sopstvenim interesima, kaže on.

Popularnost nalik političarima

Sagovornik kaže da je recimo i nedavna inauguracija američkog predsednika to baš i potvrdila.

„Jedna slika koje su obeležile inauguraciju Donalda Trampa je ona gde se nalazi u društvu sa Ilonom Maskom, Džefom Bezosom i Markom Zakerbergom. Ta slika šalje poruku da je kapitalistička klasa zadovoljna ishodom izbora i da je spremna da podrži predsednika u narednih četiri godine. Ništa od ovoga nije čudno, niti novo“, ukazuje.

Novo je kaže, to što se oni sve češće pojavljuju u javnosti, otvoreno iznose svoje političke stavove, svoje analize, zapažanja i planove, trudeći se da steknu popularnost nalik političarima.

„Očigledno je da postoji kriza političkog predstavništva, odnosno da je sve teže da političari zadobiju poverenje građana. Takođe ulazak u sve druge sfere aktivnosti služi da pruži još jedan dokaz da uspeh na tržištu znači uspeh i u svakom drugom aspektu“, kaže.

Razumeju se u sve

Tako se, na primer, Ilon Mask razume i u javni prevoz i u raketnu tehnologiju, u društvenu teoriju i istoriju, ali i u zaštitu automobila, kaže sagovornik Forbes Srbija.

Njihovo umeće, ili privid umeća, ulaskom u javnu sferu utiče na mnoge da pomisle da zastupaju interese opšteg tipa. Odnosno da, ako nas oni vode, svi bi pobedili, baš kao i oni.

Međutim, opšti interes treba posmatrati kao nepremostivu protivrečnost, ukazuje sagovornik. Odnos kompanija kojim upravljaju prema pokušajima osnivanja sindikata je jedan od tih pokazatelja.

Privid da brinu o opštem interesu

Jeftinija radna snaga, bilo ona postignuta onemogućavanjem radničkog ogranizovanja kako bi radnici mogli da se bore protiv daljih ukidanja radnih prava, bilo ona postignuta smanjenjem cene radne snage eksploatacijom radnika iz drugih zemalja, nužno predstavlja cilj kojem bogati teže.

Ukazuje da njihova stvarnost ne izgleda i ne nalikuje ni najmanje stvarnosti kakvu živi ogromna većina njihovih sugrađana.

Nemaju probleme običnih ljudi

„Oni žive u odvojenim delovima grada u koje je nemoguće ući bez dokaza posedovanja imovine. Zapošljavaju radnike da za njih obave sve dnevne aktivnosti „običnog“ čoveka, od prevoza do spremanja jela. Oni nemaju iskustvo problema „običnog“ čoveka. To su dve potpuno različite stvarnosti koje se pak susreću unutar kompanija kojima upravljaju“.

Kada je reč o prihološkim odlikama bogataša, psiholog Ana Mirković kaže za Forbes Srbija da manir i strast prema uključivanju u širok spektar aktivnosti, od tehnologije do svemirskih istraživanja, potiče iz nekoliko ključnih faktora i filozofskih pristupa koji oblikuju njihov pogled na svet. U osnovi je ideja koja je duboko ukorenjena u specifičnom stavu prema inovacijama, preduzetništvu i odgovornosti za društvene promene.

„Njihov način razmišljanja može se posmatrati kao kombinacija tehno-optimizma, pragmatizma i kapitalističkog individualizma, što često dovodi do veoma specifičnog pogleda na stvarnost. Ljudi poput Maska imaju dealistički i futuristički pristup životu i stvarnosti, koji se oslanja na verovanje da ljudi mogu i moraju oblikovati budućnost. Njihov pogled na stvarnost često uključuje verovanje u naprednu prirodu tehnologije i društva, iako se taj pristup može smatrati pomalo nerealnim i preambicoznim u pogledu svakodnevnih i političkih problema sa kojima se susreću“.

Dominira osećaj moći

Kod većine ljudi koji su stekli vanredno bogatstvo dominira osećaj moći, koji dolazi kao posledica postignuća koja osoba ostvaruje, kaže Ana Mirković.

Za ljude kao što je recimo Ilon Mask, koji su stvorili uspešne globalne kompanije, uspeh u poslovnom svetu automatski dovodi do subjektivnog osećaja neograničene, a opet stalno rastuće moći, pojašnjava.

„Ovaj uspeh ne samo da im omogućava pristup ogromnim resursima, već im daje i uticaj na globalne industrije, politike i društvo u celini.  Osećaj moći je u velikoj meri povezan sa kontrolom nad resursima. Bilo da su u pitanju finansijski resursi, ljudski kapital ili tehnološke inovacije. Sve ovo im omogućava oblikovanje tržišta, pa ta moć nije samo subjektivna emocija, već i objektivna realnost. Ko kontroliše resurse, taj ima i moć“.

Narcizam, ego, osećaj superiornosti

Psihološki gledano, osećaj moći često može biti povezan sa narcizmom i izraženim egom.

Osobe koje su postigle mnogo u životu, kao što su ljudi na vrhu preduzetničke piramide, često imaju visok nivo samopouzdanja i verovanja u sopstvene sposobnosti, dodaje. Ovaj visok nivo egocentrizma može ih navesti da veruju da imaju pravo da utiču na svet i oblikuju stvarnost prema svojim idejama. To često dovodii do osećaja superiornosti u odnosu na druge ljude.

Takođe Mirković ukazuje i na još jednu bitnu stvar koja ima veze sa politikom i angažmanom. Ljudi koji podržavaju desnicu veruju da se bogatstvo stiče kroz sposobnost da se prepozna prilika, stvori vrednost i prevaziđu prepreke, što im daje osećaj kontrole i optimizma u pogledu svoje sposobnosti da utiču na svet.

Psihološki profil bogataša

Profesor psihologije sa Odeljenja za psihologiju, Filozofskog fakulteta u Beogradu Goran Knežević ukazuje da su inače istraživanja ličnosti superbogatih malobrojna, ali ukazuje na primere neke od novijih.

Jedno od njih sprovedeno je 2019. i bavilo se razlikama u ličnosti između veoma bogatih, kojih je bilo 130 u uzorku i opšte populacije, koja je bila reprezentovana uzorkom od preko 20.000 ispitanika.

Autori su ispitivali i stereotipe o ličnosti bogatih i onih iz opšte popuacije. Tako je 690 ispitanika zamoljeno da popuni inventare ličnosti onako kako misle da bi ih popunili bogati i ljudi iz opšte populacije.

Bogati ljudi se opažaju od strane drugih kao manje neurotični, više ekstravertni, više otvoreni, manje saradljivi, više savesni, više narcistični i sa izraženijim osećajem kontrole.

Stereotipi odgovaraju realnosti

U slučaju stereotipa o bogatima pokazuje se da oni u znatnoj meri odgovaraju realnosti.

Naime, u ovom istraživanju je utvrđeno da su bogataši zaista manje neurotični, više ekstravertni, otvoreni, manje saradljivi, više savesni, više narcistični i sa izrazitijim unutrašnjim lokusom kontrole, dodaje profesor.

Ipak, opet kao i većina drugih stereotipa, i ovi sadrže neka preterivanja.

Ispitivana grupa bogatih je ipak imala više nivoe neuroticizma, bila je više saradljiva, manje narcistična i imala niži internalni lokus kontrole od nivoa koji se bogatima obično pripisuju.

Interesantno je da je ovaj profil ličnosti sličan profilu ličnosti preduzetnika, kao i lidera (vođa).

Profesor kaže da bi bilo važno istražiti profil bogatih u zemljama sa novijom istorijom vlasničke transformacije, visokim nivoom korupcije i neizgrađenosti institucija pravne države, kakva su na primer države postjugoslovenskog prostora, ili zemlje bivšeg Sovjetskog saveza.

„Moguće je da bi se profil ličnosti bogatih razlikovao od opisanog, u smislu da bi možda trebalo očekivati veću zastupljenost elemenata onog što nazivamo mračnim crtama ličnosti, odnosno indikatora nižeg poštenja i pojačane neosetljivosti na želje i potrebe drugih“, kaže.

Ipak, to je kako ističe za sada spekulacija, a da bi se nešto pouzdanije tvrdilo potrebna su istraživanja.