Na ručku sa drugim najbogatijim Mađarom: Ko je Šandor Čanji koji u Orbanovoj Mađarskoj sme da kaže da su svi političari isti

Šandora Čanjija Forbes opisuje kao najmoćnijeg bankara u Mađarskoj i izvršnog direktora najveće banke u toj zemlji – OTP. Banku je preuzeo 1992. i „uradio nešto nezamislivo“ – otpustio je veliki broj menadžera i pokrenuo veliku promenu poslovanja podstaknutu tehnologijom.

Takođe je i investitor u sektoru poljoprivrede – u proizvodnji hrane, đubriva, opreme i dr. Član je i borda direktora naftne kompanije MOL.

Forbes njegovo bogatstvo procenjuje na 1,5 milijardi dolara po čemu je 2146. najbogatiji čovek na planeti. Međutim, nije i najbogatiji u Mađarskoj. Ispred njega je Lorinc Mesaroš, vlasnik kompanije za gasne instalacije, sa bogatstvom od 1,7 milijardi dolara.

Karijeru je počeo u Ministarstvu finansija, a od 1983. do 1986. je bio šef odeljenja u Ministarstvu poljoprivrede i proizvodnje hrane. Potom počinje karijeru u bankarstvu koja ga dovodi do čelnog mesta OTP-a.

Gotovo 15 godina na čelu je Fudbalskog saveza Mađarske i deo je rukovodećih struktura UEFA i FIFA. Međutim, fudbal nije jedini sport koji ga interesuje. Vlasnik je rukometnog kluba PIK Seged i počasni potpredsednik Međunarodne džudo federacije.

Diplomirao je i doktorirao ekonomiju na Budimpeštanskom univerzitetu gde je i stekao doktorat.

Rođen je 1953. godine, oženjen je i ima petoro dece.

Ručak s novinarima

Nedavna poseta predstavnika medija iz šest od 11 zemalja u kojima posluje OTP grupa bila je povod da ih ugosti na ručku organizovanom u Four Seasons hotelu, na obali Dunava, sa pogledom na Budim.

Stigao je na vreme i upoznao se i rukovao sa svim gostima.

Ono što ga evidentno ne razlikuje od biznismena njegove generacije i u drugim zemljama jeste da se decenijama drži svog biznisa. Za razliku od današnjeg vremena u kojem se mnogi mladi vlasnici uspešnih firmi očigledno prilično lakše odlučuju da prodaju biznis i idu dalje.

Ali, ono što ga razlikuje, jeste da se ne ustručava da kritikuje mađarsku vladu kojom već dugo dominira Viktor Orban.

„Promenio sam sedam premijera. Svi političari su isti“, otvoreno kaže novinarima.

Sa „skoro svim“ vladama se dobro slagao.

I dan nakon našeg odlaska iz Budimpešte, na ekonomskom skupu je kritikovao dvojicu ministara zbog mera vlade. Ono što smo čuli od predstavnika OTP banke, da je vlada veoma kreativna u smišljanju novih mera odnosno poreza koji pogađaju banke, ponavlja i Čanji.

Ne slaže se s merama Vlade Mađarske

Na pitanje Forbes Srbija, kako lično vidi te mere i zašto država uznemirava bankarski sektor koji dobro posluje, Čanji odgovara da je lakše uvesti nove poreze nego smanjiti budžetski deficit. Jedna od težih mera bilo je uvođenje poreza na ekstra profit koji je pogodio i bankarski sektor kao visokoprofitabilan.

„Ne slažem se s merama Vlade. One nisu imale ekonomsku logiku već je to politička odluka iznuđena deficitom. Svaka intervencija na tržištu koje normalno funkcioniše nije dobra. Takođe, od Srbije smo videli meru ograničenja cena hrane pa smo i to uveli“, ukazuje Čanji.

Na pitanje da li se čuje glas bankarskog sektora u Vladi, on dodaje da banke kažu šta im smeta i pregovaraju, ali to nisu uvek pravi pregovori jer institucije saslušaju, ali donesu drugačiju odluku. On bira put slanja poruke direktno, a ne preko medija.

„Nije u redu da se ne poštuju odluke. Ako su obećali da će primena poreza biti završena u 2024. onda nije u redu da nastave da ga naplaćuju“, ističe Čanji.

Na pitanje šta ga više inspiriše, bankarstvo ili poljoprivreda, Čanji odgovara da je bankarstvo veći biznis, ali profit se vidi samo na papiru, na jednoj liniji, dok u poljoprivredi „vidite da ste nešto napravili i da nešto raste“. Dodaje i da je sve što je zaradio u poljoprivredi reinvestirao.

Sećanje na jadransku obalu

Za sebe kaže da se drži „ispod radara“ odnosno van očiju javnosti i da u životu ima dovoljno – posebno apostrofirajući kao jedini luksuz svoj katamaran (zbog kojeg je završio i u čuvenim Panama papirima zbog zapošljavanja posade preko ofšor firme). Ali, dodaje i da je pokrenuo fondaciju pre gotovo 20 godina koja pomaže nadarenoj, ali siromašnoj deci, i da je zahvaljujući toj podršci njih 150 završilo fakultet, a trenutno radi sa njih 500.

Prvi auto bila mu je 30 godina stara Folksvagenova „buba“ koju je kupio 1975. Kaže i da je kao mlađi puno vremena provodio na jadranskoj i rumunskoj obali, gde je tokom odmora skupljao flaše i vraćao u prodavnice kako bi zaradio na kauciji.

Sin vodi biznis u agraru

Sin Peter, koji je sedeo do Čanjija, izbegao je da odgovori na pitanje da li se oseća spremnim da jednog dana preuzme biznis. Umesto njega odgovorio je otac.

„Ne bih odbio“, kaže Čanji koji ipak ukazuje da bi postavljanje Petera na čelo banke morali da odobre akcionari odnosno bord direktora. On navodi da nije više značajan akcionar banke i da ima samo mali udeo (Čanji je pre 11 godina prodao veliki deo akcija banke. To je izazvalo veliku pažnju javnosti. On je istakao da je namera bila da novac iskoristi za investicije u poljoprivredi dok su drugi mediji to videli kao znak da više ne podržava neke od Orbanovih mera).

Za svog sina navodi da je završio fakultet u Londonu i Madridu i MBA u Čikagu. Radio je u poznatim finansijskim institucijama kao što su Meril Linč, Mekinzi i Dojče banka. Priznaje da ga je bio strah kako će javnost i kolege reagovati kada je predložio da Peter postane deo rukovodstva OTP banke. Ali, dodaje da nije bilo negativnih reakcija.

S druge strane, njegov poljoprivredni biznis vodi stariji sin Atila i to već 18 godina. Kao i Peter, visoko je obrazovan. Ima diplomu Univerziteta Berkli i iskustvo u Mekinziju. Čanji je veoma zadovoljan njegovim učinkom.

Dvosmerna komunikacija

Komunikacija za ručkom nije bila jednosmerna. Čanji je iskoristio priliku i da čuje mišljenje novinara o mnogim pitanjima – poput migracija, rata u Ukrajini, koristi od ulaska u evro zonu za koju Mađarska još nije zainteresovana, završetka autoputa kroz Crnu Goru, kao i o fudbalu i ponašanju navijača – ali i da se našali. Tako je naveo da je od pitanja ko će ga naslediti u biznisu veće pitanje ko će ga naslediti na mestu predsednika Fudbalskog saveza.

U onom zvaničnom, uvodnom delu susreta, Čanji je ocenio da je poslovno okruženje u regionu dobro i da ne može da se žali. „Poslovno okruženje u skoro svim zemljama je dobro“, precizirao je Čanji. Plan je da nastave s kupovinom banaka. Dodaje: „uvek smo zainteresovani za kupovinu“.

„Planiramo da uđemo i u druge zemlje. Ipak, nismo samo kupci već nekad i prodajemo banke. Verujemo u zemlju u koju uđemo. Mislim da je pred nama svetla budućnost“, dodao je Čanji.

Vlasnik dva biznisa u našoj zemlji

Nakon ručka, novinari iz svake od prisutnih zemalja imali su priliku i za kratki intervju s Čanjijem. Iz Srbije tu su bili novinari Blica, NIN-a i Forbes Srbija.

U Srbiji je Čanjijev poljoprivredni biznis prisutan preko firme KITE koja zastupa poznatog proizvođača kamiona Džon Dir i distribuira đubrivo. Vlasnik je i Mlekare Leskovac.

Čanji ističe da hrana nudi velike mogućnosti i da vidi da se ta industrija u Srbiji razvija i da postoji još prilika za investiranje odnosno za kupovinu kompanija.

„Da, investirao bih i dalje u Srbiji ako nađem priliku u sektoru hrane. Moja kompanija KITE ima firmu koja u Srbiji raste svake godine. Ali, takođe gledam u bliskoj budućnosti da razvijem kompaniju u prvu u industriji hrane“, rekao je u intervjuu za srpske medije.

Zadovoljan poslovanjem u Srbiji

Kada je reč o poslovanju OTP banke u našoj zemlji, Čanji navodi da su sveukupno veoma zadovoljni rezultatom, regulativom i Narodnom bankom, kao i menadžmentom. „Ne mogu da se žalim da nešto ide loše. Konkurencija je dobra, sa različitim akterima u finansijskom sektoru. Zadovoljni smo i sa srpskom ekonomijom koja se dobro razvija“, navodi Čanji.

Đula Barabaš, predsednik Upravnog odbora OTP banke u Srbiji, dodaje da je srpska ekonomija stabilna i brzo napreduje. „Prvi smo u kreditiranju, ali bismo hteli da budemo tržišni lider i u drugim segmentima. Kao i druge članice OTP grupe“, kaže Barabaš.

Ne kupujemo bilo šta

Neizbežno pitanje bili su i planovi za dalje širenje na tržištu Srbije.

„Ukoliko bude bilo koja banka u Srbiji na prodaju bili bismo zainteresovani da uradimo due dilligence studiju i da iskoristimo priliku za rast jer je ekonomija obima veoma bitan faktor u bankarskom sektoru. Nova tehnologija, digitalizacija i AI, su dobre stvari, ali zahtevaju investicije i veoma je važno da ako razvijate banku da postignete ekonomiju obima. Potrebno je da tamo gde imamo banku ostvarimo sinergetski uticaj. To je razlog zašto smo zainteresovani, ali naravno ne kupujemo bilo šta“, napominje Čanji.

Fudbalsko prvenstvo Srbije vidi kao jako Mađarska godinama unazad realizuje strategiju investiranja u stadione i klubove u susednim zemljama gde živi mađarska manjina. Čanji navodi da je srpski državljanin mađarskog porekla Janoš Đemberi investirao u fudbalski klub TSC iz Bačke Topole. Pitali smo ga da li je još neki klub interesantan? „Znam da su dobili određene podsticaje mađarske države, ali nisam čuo da traže druge timove za ulaganje u Srbiji. Zadovoljni smo što je klub postigao dobre rezultate. S druge veze, malo je veza sa mađarskim igračima. Oni obrazuju mađarsku manjinu i prave igrače za srpski nacionalni tim, ali bih bio srećan da vidimo i Mađare koji se tamo razvijaju kao igrači. Jer, srpsko prvenstvo je jako i predstavlja dobru bazu za razvoj“, naglašava Čanji. Na pitanje da li očekuje da mađarski fudbal ikada povrati značaj iz pedesetih godina, Čanji odgovara da su „pedesete predaleko“. „Ali, vidim sve više mladih igrača koji igraju u Premijer ligi, Bundesligi, Španiji, Grčkoj i Turskoj. Moj osećaj je da ćemo za četiri godine biti definitivno mnogo jači tim nego što smo sada“, zaključuje Čanji.