Najomraženiji čovek na Volstritu: Ko je Trampov kandidat za ministra trgovine

Ujutru 27. jula, Hauard Lutnik, dugogodišnji izvršni direktor kompanije Kantor Ficdžerald, izašao je na binu na konferenciji Bitkoin 2024 u Nešvilu, Tenesi. Tu su se okupile hiljade kripto-entuzijasta da slušaju govornike iz MAGA univerzuma. Uključujući Viveka Ramasvamija, Roberta F. Kenedija Mlađeg i samog Donalda Trampa. Tokom Lutnikovog 20-minutnog govora, snažni i ćelavi 63-godišnjak strastveno je branio Teter, kriptovalutu vezanu za američki dolar. Najavio je pokretanje početnog finansijskog projekta vrednog dve milijarde dolara kako bi omogućio finansijsku polugu investitorima u bitkoin. Međutim, pre nego što je počeo da zagovara svoje ideje, ispričao je poznatu priču. Sada je kandidat za ministra.

Svetski trgovinski centar i nemerljiv gubitak

On je 11. septembra 2001. vodio najstarijeg sina na prvi dan vrtića kada je avion udario u Svetski trgovinski centar. Tu su se nalazile kancelarije Kantor Ficdžeralda, od 101. do 105. sprata. Tog jutra poginulo je svih 658 njegovih zaposlenih u zgradi, uključujući brata Garija, najboljeg prijatelja Daga, 28 parova braće i jedan par sestara. Opisujući blisku povezanost među zaposlenima, Lutnik je istakao svoju strategiju zapošljavanja: „Imali smo neobičan model. Želeli smo da radimo samo sa ljudima koje volimo“. Iz tragedije se rodila svrha. Lutnik je obećao da će 25% profita firme dati porodicama preminulih tokom pet godina, što je na kraju iznosilo 180 miliona dolara.

Dvadeset tri godine kasnije, Lutnik i dalje sebe vidi kao simbol patriotizma i odlučnosti. Mnogi ga drugi takođe vide. Kada je Tramp najavio Lutnikovu nominaciju za ministra trgovine na društvenoj mreži Truth Social, fokus nije bio na njegovoj poslovnoj veštini ili poznavanju trgovinske politike. Umesto toga, Tramp je uglavnom ponovo ispričao događaje 11. septembra. Opisao Lutnika kao „inspiraciju za ceo svet“ i „simbol otpornosti u suočavanju s neizrecivom tragedijom“.

To je istinita i nesumnjivo inspirativna priča. Međutim, Lutnik ima i mračniju stranu, koja se otkriva u sudskim dokumentima i razgovorima s ljudima koji su poslovali s njim. Godinama, kako kažu, on i njegova firma uzimali su novac od ljudi – klijenata, investitora, kolega – čineći Lutnika, prema rečima jednog bivšeg partnera, „najomraženijim čovekom na Volstritu“.

Druga strana novčića

Njegovo carstvo vredno više milijardi, koje uključuje dve kompanije na berzi i privatnu investicionu banku, prepleteno je sopstvenim interesima. S problemima u vođenju evidencije koji traju decenijama i sukobima unutar firme koji se nastavljaju do danas. „Cela firma se zasniva na tome da iskorišćava ljude“, kaže jedan bivši zaposleni. „Reč je o ceđenju ljudi“.

Lutnik upravlja firmom kroz partnerstvo, ali nema sumnje ko ima poslednju reč. Sada, s bogatstvom većim od 1,5 milijardi dolara, Lutnik sebi isplaćuje ogromne plate, smanjujući profit partnerstva.

„Mogao je da radi šta je želeo“, kaže bivši partner. Prema tužbi podnetoj prošle godine saveznom sudu, Lutnik je primoravao zaposlene da primaju 10% do 20% svojih plata u jedinicama partnerstva, što je na prvi pogled delovalo privlačno. Ali, izazivalo je probleme kada su pokušavali da povuku svoj novac. Ugovori su navodno davali Lutniku isključivo pravo da uskrati isplate bivšim partnerima za koje je smatrao da su prekršili široko definisane odredbe o konkurenciji.

Procena je da 40% bivših zaposlenih nije dobilo sav svoj novac nakon odlaska. Prema tužbi, to je sve deo šeme da se zaposleni obmanu i Lutnik obogati. „On plaća samo ako želi da vam plati“, kaže drugi bivši kolega. Lutnikove firme pokušavaju da odbace tužbu.

Ljudi ga se plaše

Putem portparola, Lutnik je odbio da bude intervjuisan za ovu priču. Ipak, ima branitelje koji sugerišu da neki ljudi jednostavno nisu dovoljno čvrsti da se nose s njim. Ili dovoljno pametni da pročitaju ugovore o partnerstvu koji, prema rečima jednog rukovodioca, broje 700 stranica. Čak ni oni koji podržavaju Lutnika nisu voljni da javno iznose svoja mišljenja. „Ljudi ga se veoma plaše“, kaže bivši kolega. „Bio sam svedok svega toga iz prve ruke. Video sam maltretiranje. Video sam agresiju“.

Sukobljavanje je možda upravo ono što Tramp traži od svog ministra trgovine. Posebno ako je u kombinaciji s lojalnošću. Početkom 2021. godine, kada je većina poslovnog sveta želela da se distancira od Trampa, Lutnik je ostao uz njega. Tramp je upravo započeo formiranje medijske i tehnološke kompanije s ciljem stvaranja kopije Tvitera. Iako bivši predsednik očigledno nije želeo da uloži mnogo sopstvenog novca. Lutnik se činio savršenim čovekom da obezbedi finansijska sredstva. Nakon gotovo 40 godina u finansijama, imao je iskustva u iskorišćavanju svih vrsta trendova na Volstritu. Uključujući najnoviji – specijalne kompanije za akvizicije (SPAC), koje su ubrizgavale likvidnost u privatne kompanije i omogućavale im da izađu na berzu.

Lutnik je imao Zum sastanak s dvojicom bivših učesnika emisije „Šegrt“, koji su pomagali Trampu da izgradi kompaniju. „Neverovatan poziv“, napisao je Trampov tim u beleškama koje je pribavio Forbes. „Hauard kaže da odustanemo od drugih SPAC-ova. Doći će avionom 30. marta da se sastane s predsednikom“.

Sličnosti i razlike Trampa i Lutnika

Tramp i Lutnik su se poznavali godinama i delili mnogo zajedničkog, jer su obojica stekli bogatstvo u Njujorku 1980-ih. Jedan u nekretninama, drugi na Volstritu. Njihovi načini poslovanja takođe su slični – brzo prelaze s jedne unosne šeme na drugu. Ponekad privlače pažnju vlasti zbog pitanja poput prevare, lošeg vođenja evidencije i pranja novca. Obojica su tvrdoglavi momci s ukusom za luksuz. Lutnik je jednom živeo u Trampovom stanu. Uz osoblje koje je uključivalo engleskog batlera, pre nego što je kupio kuću od 1.000 kvadrata neposredno pored Džefrija Epstajna. (Portparol kaže da Lutnik „nikada nije imao nikakve veze s gospodinom Epstajnom“.)

Tramp i Lutnik, međutim, imaju jednu ključnu razliku. Budući predsednik izbegava detalje. Tokom svog prvog mandata, saradnici su naučili da pojednostave svoje prezentacije koristeći isključivo odrednice. Lutnik, s druge strane, opsesivno se bavi detaljima, izgradivši karijeru izvlačenjem sitnih profita iz masivnih transakcija. Istražuje gotovo svaki aspekt finansijskog tržišta – akcije, obveznice, svopove, fjučerse, derivate, kriptovalute i SPAC-ove.

Ta razlika postala je očigledna tokom razgovora o Trampovoj medijskoj kompaniji. Tramp, koji nije poznat po pažljivom proveravanju saradnika, dobio je finansijska sredstva od manjeg igrača, koga je Komisija za hartije od vrednosti kasnije optužila za prevaru. Lutnik je, u međuvremenu, krenuo dalje, pronašavši drugu kompaniju sličnu Trampovoj, Rambl. Ona je imala MAGA-prijateljsku verziju Jutjuba umesto Tvitera. Preko Kantora, Lutnik je izveo na berzu u septembru 2022. godine putem SPAC-a. I zaradio je bogatstvo zahvaljujući povoljnim uslovima sporazuma, čak i dok su mali investitori gubili novac. „Ako niste na Hauardovom nivou“, kaže jedan bivši partner Kantora, „vi ste samo još jedan deo smeća na njegovom putu“.

Kandidat operativac

Lutnikova pažnja prema detaljima sada je vidljiva u novom partnerstvu s Trampom, koji ga je imenovao kopredsednikom svog tranzicionog tima pre nego što ga je nominovao za ministra trgovine. Dok se novoizabrani predsednik fokusira na svoje naloge na društvenim mrežama i nominacije koje privlače pažnju javnosti, Lutnik se bavi nižim nivoima imenovanja, ljudima koji zapravo obavljaju svakodnevne poslove vlade.

Kantor Ficdžerald sarađuje s raznim federalnim agencijama i odeljenjima, što podiže zabrinutost zbog sukoba interesa. Međutim, dok Trampov tim razmatra kandidate za agencije poput Komisije za trgovanje robnim fjučersima, koja je Lutnikovu firmu kaznila sa šest miliona dolara zbog lošeg vođenja evidencije 2022. godine, izgleda da Lutnik samo nastavlja dalje, ne obazirući se previše na pritužbe etičkih čuvara. „On brine samo o sebi“, kaže jedan bivši zaposleni. „Tramp je predsednik zbog lične koristi. Hauard Lutnik vodi svoj posao na isti način. Njih dvojica su kao grašak u mahuni“.

Poreklo

Srednji sin profesora na koledžu, Lutnik je odrastao na Long Ajlendu, pokazujući rano umeće u zarađivanju novca. Kao dečak, kupovao je nove pakete bejzbol kartica, zatim ih mešao sa starima i prodavao je te pakete. Neki su bili pun pogodak, s pet novih kartica. Neki su bili razočaravajući, s jednom. Ostala deca volela su iznenađenje, ali Lutnik je uživao u sigurnosti, znajući da može prodati svoje pakete za tri puta više od cene novih.

Život je postao težak u tinejdžerskim godinama. Lutnikova majka je preminula kada je imao 16 godina, a otac kada je imao 18. Ostavili su Lutnika i njegovu stariju sestru da brinu o svom 15-godišnjem bratu Geriju. Hauard Lutnik je ostao na koledžu Haverford u Pensilvaniji, ugošćujući Gerija tokom vikenda dok je bio u internatu. Stariji brat je diplomirao ekonomiju 1983. godine, a zatim se vratio u Njujork i pridružio Kantor Ficdžeraldu. Tada je kompanija bila pod vođstvom njegovog živopisnog osnivača Bernija Kantora, koji mu je postao mentor. Kantor je obožavao arbitražu i prelazio je s jedne aktivnosti na drugu, uvek tražeći prednost. Na kraju je našao svoju nišu kao posrednik na tržištu obveznica vrednom bilione dolara. Taj nezanimljiv posao doneo je glamurozan stil života Lutnikovom šefu, koji je jednom prenoćio u Beloj kući kao gost Bila Klintona.

Poslovni uspeh

Lutnik je brzo ostavio utisak. Dve godine nakon diplomiranja, već je trgovao za neke od Kantorovih ličnih klijenata. „Berni nije želeo da čuje nijednu lošu reč o tom klincu“, rekao je jedan bivši rukovodilac firme za Forbes pre gotovo 30 godina. „Ako biste mu predočili dokaze da je Hauard prešao granicu, rekao bi: Ne brini. Mlad je. Naučiće“. Kada je 1991. godine Lutnik napunio 30 godina, preuzeo je svakodnevno vođenje firme.

Kontroverze su usledile. Lutnik je okupljao prijatelje i porodicu, uključujući svog mlađeg brata Gerija. Za njega su kolege tvrdile da ponekad pretiče klijente u trgovanju obveznicama, kupujući ih i potom ih brzo preprodavajući klijentima uz profit. To je očigledno ilegalno na tržištu akcija, ali je možda bilo dopušteno kod trezorskih obveznica, bez obzira na etiku. Komisija za hartije od vrednosti je 1994. kaznila Kantor Ficdžerald sa 100.000 dolara zbog lošeg vođenja evidencije u vezi s bezrizičnim investicijama na aukcijama trezora. Tri godine kasnije, firma je, ne priznajući niti negirajući nalaze, pristala da plati 500.000 dolara kako bi rešila optužbe da je pomagala u prevari.

Lapot

Čak je i porodica Bernija Kantora na kraju imala problema s Lutnikom. Otprilike u vreme kada je Lutnik postao izvršni direktor, ubedio je Kantora da firmu transformiše iz korporacije u partnerstvo. Dok je zdravlje njegovog mentora opadalo, Lutnik se 1995. udružio s dvojicom drugih partnera kako bi pokušao da isplati Kantorovu porodicu. Dogovor nikada nije ostvaren, pa je u januaru 1996. Lutnik aktivirao komitet za utvrđivanje nesposobnosti za rad koji je bio predviđen ugovorima o partnerstvu. Taj petočlani komitet glasao je da se Kantor liši kontrole nad firmom koju je osnovao, pri čemu su tri člana glasala za, dok su dva bila uzdržana. Kantorova supruga Iris, jedan od uzdržanih glasova, završila je na sudu. Iz sporazuma je izašla s velikom sumom novca, bez kontrole i s dubokim nepoverenjem prema Lutniku. Zabranila mu je da posećuje grob njenog muža.

Lutnik je nastavio dalje, proslavljajući svoj 35. rođendan u Metropoliten klubu u Njujorku vikend nakon što je Kantor preminuo. Preuzevši kontrolu nad firmom, proširio je Kantor Ficdžerald daleko izvan njegovih korena u trezorskim obveznicama. Ulagao je još više u obveznice, derivate, svopove, fjučerse – sve što možete zamisliti. Prihodi su se utrostručili od 1991. do gotovo 600 miliona dolara 1996. Gledajući u budućnost, te godine pokrenuo je elektronsku platformu za posredovanje pod nazivom eSpeed. To je potez koji će pomoći u očuvanju firme kada se desila tragedija.

Ljubitelj luksuza

Lutnik je voleo luksuz. Sredinom 1990-ih živeo je u tada najvišoj zgradi na gornjoj istočnoj strani Menhetna, Tramp Palati. Kada nije bio kod kuće, Lutnik se često mogao naći u svojoj kancelariji na 105. spratu Svetskog trgovinskog centra. Ali onda se dogodilo nezamislivo – avion je udario između spratova 93 i 99 u 8:46 ujutro, 11. septembra 2001. godine.

Saosećanje je pomoglo firmi da opstane. Elektronska platforma eSpeed povećala je svoj udeo na tržištu nakon 11. septembra. Ali, ubrzo je prokockala dobitke kada je Lutnik uveo novu uslugu koja je omogućavala kupcima obveznica da se probiju ispred drugih plaćanjem više od trostruke standardne cene. Klijenti su se povukli, a eSpeed je na kraju odustao od te ideje. Lutnik je nastavio da upravlja svojim poslovnim carstvom, igrajući se njegovom strukturom. Nakon što je 1999. godine izveo eSpeed na berzu, spojio ga je s drugim brokerskim operacijama 2008. godine, nazvavši novu berzansku kompaniju BGC Partners. Tržište je bilo skeptično, primenjujući ono što je jedan investitor nazvao „popustom na Hauarda Lutnika“. Lutnik je pronašao način da zaobiđe problem, izdvojivši eSpeed iz BGC-a i prodavši ga Nasdaq OMX grupi 2013. godine za 750 miliona dolara u gotovini, uz isplatu u akcijama tokom 15 godina.

Stvaranje distance između svog bogatstva i reputacije pokazalo se kao mudar potez. Akcije Nasdaka su naglo porasle, povećavajući vrednost isplata i podižući konačnu vrednost transakcije iznad dve milijarde dolara. To je bilo više nego što je BGC vredeo u vreme prodaje. Kako bi time bolje upravljao, Lutnik je angažovao desnu ruku, Anšua Jaina, koji je bio ko-izvršni direktor Dojče banke od 2012. do 2015. godine. Tada je nemačka institucija pružila Trampu finansiranje od 340 miliona dolara.

Ulaganje u nekretnine

Lutnik se takođe okrenuo tržištu nekretnina, kupivši nekoliko firmi i spajajući ih u Njumark, koji je završio izdvajanje iz BGC-a 2018. godine. Njumark je postao firma za usluge u nekretninama vrdna više milijardi. Pruža pomoć pri prodaji, kreditima, zakupima i upravljanju imovinom. Među njenim klijentima bila je i Trampova organizacija. Angažovala je Njumark da proda svoj hotel u Vašingtonu. Pored poslova s nekretninama, Njumark je u spinofu zadržao i pravo na akcije BGC-a u Nasdaku. To je donelo godišnji prihod od oko 100 miliona dolara.

Takve poslovne odluke zahtevaju inteligenciju, a čak i Lutnikovi neprijatelji priznaju da je bistar. „Apsolutno briljantan“, kaže jedan. „Veoma, veoma pametan“, dodaje drugi. „Reći ću ovo“, dodaje treći, „Hauard naporno radi i obično dobije ono što želi, na ovaj ili onaj način“.

Dobije šta želi uprkos svemu

Međutim, ne uvek na način koji zadovoljava sve. U junu 2021. godine, Lutnik je navodno zahtevao od odbora za naknade u Njumarku da mu isplati bonus od 50 miliona dolara. Pozvao se na svoj rad na Nasdak dogovoru, koji je postigao četiri godine pre nego što je Njumark postao berzanska kompanija.

Prema tužbi koju su kasnije podneli akcionari, odbor je inicijalno odlučio da odloži razmatranje nagrade. Predsednica odbora, čiji je suprug poginuo 11. septembra, prenela je tu odluku Lutniku. Navodno, šef je pokazao nezadovoljstvo, a odbor je izgleda preispitao odluku. Lutnik je na kraju dobio bonus od 20 miliona dolara 2021. i po 10 miliona dolara za svaku od naredne tri godine. Ukupno 50 miliona dolara – tačno koliko je i zahtevao.

Odbor, kojim predsedava Lutnik, tvrdi da tužba nema osnova i brani svoju odluku. Sugeriše da će veliki bonus pomoći da šef ostane angažovan. Možda i jeste, na nekoliko godina. Ali Lutnikova četvrta i poslednja isplata treba da stigne krajem 2024. To je savršen tajming za Lutnika, koji će verovatno napustiti svoju firmu mesec dana kasnije kako bi ušao u predsednikov kabinet.

Den Aleksander, novinar Forbes