Nobelovac Džozef Stiglic u Beogradu: Svako razuman mora da ima plan B

Ko je imao priliku da ga sluša i na nekim drugim mestima, a u ovom slučaju je to bio ambasador EU u Beogradu Andreas fon Bekerat, tvrdi da te sale nisu bile ni izbliza pune kao sinoć Evropska kuća u Beogradu. Iako je bio petak uveče. Pozivu na diskusiju sa jednim Nobelovcem, čuvenim ekonomistom Džozefom Stiglicem, odazvalo se najmanje 200 gostiju.

Tema je bila pre svega Evropa. A još više posledice drugog mandata Donalda Trampa. Ko se nadao da će se diskutovati i o mestu susreta, Srbiji, očekivanja mu se nisu ispunila.

Profesora Kolumbija univerziteta sa Starim kontinentom povezuje mnogo toga. Sin je i unuk emigranata iz Belorusije. Postdiplomac je Kembridža, a Francuska bi sada mogla biti „njegov plan B“. Ondašnji Fakultet političkih nauka mu nudi angažman, a Francuska dugoročnu vizu.

I Stiglic ima plan B

„Mislim da svaka razumna osoba mora da ima plan B“, odgovorio je na pitanje da li razmišlja da se preseli u Evropu. „Imamo predsednika koji nije racionalan. Imamo Vrhovni sud koji ne uspeva da ga drži pod kontrolom. Imali smo kapitulaciju u pravnoj struci. Dobra vest je da nisu svi kapitulirali. Moj univerzitet je kapitulirao. Harvard je kapitulirao. Bitka se nastavlja. Izbori od pre par nedelja nam daju nadu. Fakultet političkih nauka mi nudi mesto, Francuska vizu. Imam plan B“.

U svetlu Amerike sa Trampom na čelu, za koga kaže da gazi vladavinu prava, Evropu smatra poslednjim bastionom demokratije. Ali u pregovorima oko carina nije dobro prošla.

Poljoprivreda je industrija prošlosti

„Evropa sama sebe nije oslobodila rizika zavisnosti od američke vojne podrške i vojne opreme. Previše zavisi od američke tehnologije. Sve kompanije koriste američke klaude“, istakao je Stiglic. „Evropska ekonomija je velika kao američka. Prihvatili ste carine od 15 odsto, a niste dobili ništa. Čim je sporazum postignut, Amerika je tražila još“.

Ispravan odgovor Evrope, smatra Stiglic, bio je: „Mi smo jaki koliko i vi“.

„Razvoj odbrane i tehnologije bi Evropu učinio jačom“, poručio je Stiglic. „Trošite veliki deo evropskog novca na poljoprivredu, koja je industrija prošlosti. Ako biste imali razumne poreze na bogatstvo, kompanijsku dobit, imali biste više novca da ulažete u budućnost“.

Šok terapija nije bila uspešna

Na sinoćnu diskusiju Stiglica je pozvao Francuski institut u Srbiji. Razgovor je vodio Amos Rajhman, direktor Instituta. On je upitao i za mesto susreta – Beograd. Čuvenom profesoru ovo je bio podsetnik na temu tranzicije. Kako iz komunizma preći na tržišnu ekonomiju i demokratsko društvo. Zanimala ga je tema koje su ekonomije kroz nju najbolje prošle.

„Suština je kao i u basni o kornjači i zecu. Šok terapija, koja je sprovedena u Rusiji, bila je neuspešna. Pokazalo se da je najvažniji uticaj bio odnos sa Briselom. Pridruživanje Evropskoj uniji i rad sa EU u izgradnji institucionalne infrastrukture bilo je od značaja. Iako postoje problemi, postojanje evropskih institucija je napravilo razliku“, rekao je Stiglic.

I pored izazova koji su pred Evropom, a Stiglic misli na Rusiju i Ameriku, uveren je da treba da nastavi sa integracijama.

Kriptovalute, ipak, uznemirujuće

I publika je ima priliku da prodiskutuje sa poznatim profesorom. Srđana, koji se bavi digitalizacijom finanasija, zanimalo je šta misli o tome.

Kada je reč o digitalizaciji transakcija, Stiglic smatra da ih to čini efikasnijim. Pod uslovom da ne budu pod monopolom. O podsticanju kripto valuta, međutim, nema tako dobro mišljenje.

„Mislim da su kripto valute opasan aspekt digitalizacije. Čitav život se zalažem da finansijsko tržište bude transparentno. To obeshrabruje nelegalne aktivnosti. Kripto valute su skrivene. Skriveno je i ko ih poseduje i ko ih koristi. To je uznemirujuće“, odgovorio je Stiglic.

Nada se hrabrosti G20

Publiku je zanimalo i šta očekuje od narednog sastanka G20, koji bi trebalo da se održi naredne godine na Floridi. Stiglic se, međutim nada da će većina članica imati hrabrosti da sastanak – ignoriše. Misli pre svega u slučaju da predsednik Donald Tramp ostane dosledan u najavi da na skup neće pozvati Južnu Afriku.

„Nadam se da G20 imaju dovoljno hrabrosti da, ako Južna Afrika ne bude pozvana, ne dođu. Nadam se da Francuska neće otići, ako tamo ne bude Južna Afrika“, rekao je Stiglic.

Prijatelj sa Brankom Milanovićem

Jedan od razloga zašto je Džozef Stiglic poželeo da obrazovanje nastavi na Kembridžu bila je i činjenica da se evropska akademska zajednica mnogo više zanima za teme nejednakosti od američke. Zato je Filipa, studenta iz Beograda, zanimalo šta misli može li Branko Milanović, koji je ekspert baš za tu temu, biti kandidat za Nobelovu nagradu.

Priznao je da su dobri prijatelji i da su radili zajedno u Svetskoj banci.

„Njegov je doprinos to što nas podeseća i što smo govorili o nejednakosti kao posledici globalizacije. U Kini se 800 miliona ljudi preselilo zbog siromaštva“, odgovorio je Stiglic. Uz komentar da je teško znati ko će sledeći dobit Nobelovu nagradu.

Srbija ga je poslušala

Na raniji tekst Džozefa Stiglica o sudbini privatizacije penzionih fondova podsetio je Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta. U zemljama istočne Evrope, kako je primetio Altiparmakov, kao da nisu čitali taj njegov rad. Pitanje je bilo zašto Svetska banka i dalje nije promenila svoj stav o ovom pitanju.

„Želim da ih ohrabrim da evauliraju penzione reforme“, rekao je Stiglic.

Stiglic boravi u Beogradu na poziv Instituta za filozofiju i društvenu teoriju i danas će mu biti uručena nagrada “Miladin Životić” koju dodeljuje ta institucija.