Od Beograda preko Sarajeva do Kalifornije: Mlada fizičarka doktorand čuvenog CalTech instituta

Veliki broj mladih ljudi širom sveta sanja o studiranju na prestižnim univerzitetima u Americi. Jednoj mladoj Bosanki, Sari Vanovac, taj san se ostvario. Danas, kao doktorandica teorijske fizike na Kalifornijskom tehnološkom institutu (CalTech), Sara je fokusirana na istraživanje kvantne i kondenzirane materije, povezujući svoje znanje iz fizike, matematike i kompjuterskih nauka. 

Pre nego što je započela svoj doktorski rad, stekla je praktično iskustvo radeći kao direktorka Institucionalnih istraživanja na Univerzitetu Furman. Osim svoje akademske karijere, Sara je prepoznata i kao aktivna zagovornica rodne ravnopravnosti u nauci, posebno u STEM područjima.  

U intervjuu za Forbes BiH, ona nam je govorila o svojim životnim iskustvima, porodičnim vrednostima i akademskom putu – iskustva koja su oblikovala njenu karijeru, ali i ličnost. 

Majka i otac Sarini uzori

Rođena u Beogradu, ali odrasla u Istočnom Sarajevu, Sara je u tom gradu završila osnovnu i srednju školu. “Istočno Sarajevo je mesto gde sam stekla temelje svog obrazovanja”, kaže nam ona na početku razgovora. 

Njeno detinjstvo karakterišu dualnosti. “Moji roditelji su se razveli kad sam imala dve godine i živeli su u različitim gradovima, Istočnom Sarajevu i Šamcu”, objašnjava Sara. “Iako to nije iskustvo svakog deteta razvedenih roditelja, ja sam to uvek vidjela kao skriveni blagoslov. Pružilo mi je dva doma i širu perspektivu života.” 

Sarina majka je snažna i nezavisna Hercegovka koja je naporno radila kako bi osigurala sve potrebno za Saru i njenog brata. “Moja majka je stekla diplomu iz ekonomije i nedavno je završila magistarske studije. Bila sam izuzetno ponosna na nju jer je prva osoba u našoj porodici koja je završila magistarske”, govori Sara s ponosom. S druge strane, Sarin otac, opisan kao poetska duša koja voli pisanje poezije inspirisane delom i fizikom, imao je snažan uticaj na nju. “Uvek me učio da je jedino što je zaista moje i što mi niko ne može oduzeti znanje”, priseća se Sara. On je bio taj koji ju je podsticao da čita i razmišlja o univerzumu. 

Sara se ugledala na oboje roditelja, što je rezultiralo njenim jedinstvenim spojem njihovih osobina. “Ono što sam cenila kod svoje porodice bilo je to što su mi dopustili da budem višestruka ličnost i nikada me nisu sputavali stavljanjem u određenu kategoriju “, kaže Sara. Dok roditelji nisu u potpunosti razumeli njene brojne interese tokom odrastanja, pod uslovom da je imala dobre ocene i bila uključena u sport, imala je slobodu da istražuje sve što ju je zanimalo. “Zaista sam bila blagoslovljena na taj način i to mi je omogućilo da se istaknem u akademskom, sportskom i brojnim vannastavnim aktivnostima”, ističe Sara. Za nju, biti svestrana osoba je izuzetno važno i smatra to svojom vrlinom. 

Fizičarka od malih nogu

„Već kao mala devojčica znala sam da ću se baviti fizikom“, priča nam ona. „To je kliše među fizičarima, ali je to zaista tako“. Njen otac, koji je voleo fiziku, učio ju je o atomima i njihovoj strukturi kada je imala samo pet godina. „Znao je da sanja o danu kada ću ja izumeti nuklearnu centralu zasnovanu na nuklearnoj fuziji i promeniti svet“, priseća se Sara. Na fakultetu, prvobitno se fokusirala na nuklearnu fiziku a njen prvi istraživački projekat bio je izgradnja jeftine instrumentalne opreme za istraživanje nuklearne fizike.

 “Nikada nisam dovodila u pitanje svoju odluku da se bavim fizikom”, kaže ona, dodajući matematiku i kompjuterske nauke svojim diplomama kako bi bila konkurentnija u polju fizike. 

Ispričala nam je da se susrela s puno izazova zbog svojih izbora. “Moj pol i izgled imaju puno veze s tim”, ističe ona. “Ljudi su često previše samopouzdani u svojoj sposobnosti procene nečije inteligencije na osnovu izgleda, odeće ili socijalne interakcije.” Upravo zbog toga, Sara često govori o zastupljenosti žena u nauci i važnosti te teme. 

Na pitanje o održavanju veza s Bosnom i Hercegovinom, Sara odgovara: “Izgubila sam kontakt s puno ljudi tokom pandemije. Bilo je perioda od oko četiri godine kada nisam mogla doći iz više razloga.” Što se tiče budućnosti, Sara kaže da je teško predvideti. “Fizika je vrlo konkurentna i malo je otvorenih pozicija za stalno zaposlenje na najboljim univerzitetima globalno”, objašnjava ona. “Većina onih koji završe doktorat ne nastave karijeru u fizici. Ali, ja želim ostati u akademiji i baviti se istraživanjem u fizici. To je uvek bio moj krajnji cilj.” 

Što se tiče povratka u Bosnu i Hercegovinu, Sara kaže: “Vratila bih se ako bih mogla osigurati da mogu nastaviti sa naučnim radom na najvišem nivou i da moj boravak ovde može napraviti značajnu pozitivnu promenu.” Dodaje da se oseća kod kuće u Sjedinjenim Američkim Državama i da bi povratak u Bosnu bio težak.

“Ipak, planiram češće dolaziti i što je više moguće se uključivati u zajednice poput BH Futures Foundation”, zaključuje Sara. “Rad ljudi poput dr. Edhema Čustovića je put ka stvarnoj pozitivnoj promeni i želim biti deo toga.” 

Razbijanje stereotipa o ženama u STEM polju

Žene u STEM poljima, posebno u fizici, i dalje se suočavaju sa značajnom diskriminacijom i neravnotežom. Statistike pokazuju da su žene u SAD-u značajno manje zastupljene u ovim oblastima u odnosu na muškarce.  

“Fizika je polje u kojem su muškarci daleko najviše zastupljeni. Što se tiče uznemiravanja i neprikladnog ponašanja, nesumnjivo postoji. Još uvek nedostaju sigurni i efikasni protokoli koji bi ženama omogućili da prijave i reše ove situacije, zbog čega većina nikada ništa ne kaže i često napušta polje.” 

Sara naglašava i psihološki aspekt ovog izazova. “Budući da smo ponekad jedne od retkih žena, ili čak jedina žena, u prostoriji punoj muških kolega stavlja nas pod ogroman pritisak da budemo besprekorne. Kao da bi bilo koja greška potvrdila negativne stereotipe o sposobnostima žena u STEM-u.” Ovo okruženje može dovesti do toga da žene podcenjuju svoje veštine i sposobnosti, stvarajući samoispunjavajuće proročanstvo gde se osećaju neadekvatno za ova polja ako nisu savršene. 

“Moje zagovaranje rodne ravnopravnosti u STEM-u jednostavno je proširenje mog opšteg uverenja da rodna ravnopravnost koristi celom društvu”, objašnjava Sara.

“Na primer, ove godine na konferenciji FUTURE of Physics na CalTechu, na kojoj sam imala čast biti do-predsedavajuća, fokusirali smo se ne samo na ohrabrivanje ženskih studenata fizike da nastave doktorske programe, već i da im prenesemo veštine i samopouzdanje za uspešno prijavljivanje. Biti u istoj prostoriji s još 40 mladih ženskih fizičara bilo je neverovatno inspirativno i ohrabrujuće i jedno od mojih omiljenih iskustava u životu do sada.” 

Sara naglašava važnost reprezentacije u borbi protiv stereotipa. “Postoji stereotip u mom polju gde se muškarci često označavaju kao ‘genijalci’, posebno ako odgovaraju određenom ekscentričnom arhetipu poput nedostatka socijalnih vještina. Žene, s druge strane, se često opisuju kao ‘marljive’ ili ‘vredne’. Dok su ovo pozitivni atributi, suptilno impliciraju da su uspesi žena rezultat njihovog truda, a ne urođene sposobnosti. Ova razlika u jeziku može se činiti trivijalnom, ali ima duboke implikacije na to kako mladi naučnici vide sebe i svoj potencijal. Moramo biti svesni našeg jezika i aktivno raditi na prikazivanju raznolikih primera uspeha i inteligencije u STEM-u, time jačajući ideju da briljantnost i talent nisu osobine specifične za pol.” 

Akademski put 

Biti deo Kalifornijskog tehnološkog instituta (Caltech), jednog od najprestižnijih univerziteta na svetu, za Saru Vanovac bio je gotovo nadrealan trenutak. Kada je upitana kako se osećala kada je primila vest da je primljena, rekla je da “skoro nisam ni aplicirala na Caltech”.  

“Moj stari istraživački savetnik morao me je nagovoriti i uveriti da se prijavim. Mislim da je on video više potencijala u meni nego što sam ja videla u sebi u to vreme.”

Sara naglašava važnost mentora na svom putu. “Iako sada možda zvuči smešno s obzirom na to koliko ambiciozna moram izgledati, nikada nisam ciljala da budem na najboljem univerzitetu ili da budem najbolja uopšte. Sa 17 godina, sve što sam željela bila je prilika da se bavim onim što volim, a da pritom ne budem teret svojim roditeljima.” 

Kada je aplicirala na fakultete, Sara je ciljala na one rangirane između 20. i 40. mesta koji su joj mogli ponuditi stipendiju. “Znala sam da ako dobijem priliku, moći ću se dokazati bez obzira na školu koju izaberem”, kaže ona. Sara je tokom četiri godine studija radila 20 sati sedmično, istovremeno pohađajući tri smera: fiziku, primenjenu matematiku i kompjutersku nauku. “Završila sam u roku od četiri godine, na iznenađenje mojih profesora, istovremeno objavljujući brojne radove u naučnim časopisima. Upravo zato sam uspela ući na Caltech, iako dolazim iz manje poznatog univerziteta i imam manje tradicionalan put od većine mojih kolega.” 

U svetu istraživanja, kako Sara ističe, važno je moći proizvesti nove ideje i rešavati probleme o kojima udžbenici ne govore. “To zahteva znatiželju, nezavisnost, upornost i sposobnost da se često suočavate s greškama”, objašnjava ona. “Takođe morate biti izuzetno samomotivisani, jer za razliku od škole, nema rokova, ocena ili smernica.” Sara naglašava da je upravo to ono što voli u istraživačkom radu. “To je kao Kolumbo na putu da istraži svet. Većinu vremena otkrijete samo malo ostrvo blizu obale, ali zamislite dan kada otkrijete Ameriku.” 

Za Saru, izbor studija kvantne fizike proizašao je iz duboke znatiželje. “Uvek me zanimalo zašto je zbir veći od njegovih delova”, kaže Sara. “Kada pogledam kompleksnost i povezanost u svetu oko nas, pitam se kako sve to proizlazi iz osnovnih građevinskih blokova koji se ponašaju na jednostavne načine koje fizika opisuje. Kada dodate interakcije, dobijete ponašanja koja nijedan od tih građevinskih blokova sam po sebi nema. To smatram fascinantnim.” 

Sara trenutno radi na dva projekta na CalTechu, koji su prilično apstraktni, ali sa dubokim korenima u matematici. “U suštini, na mikroskopskom nivou objekti poput atoma slede pravila kvantne mehanike, dok svakodnevni objekti, poput fudbalske lopte, prate klasičnu mehaniku”, objašnjava ona. U fizici postoji princip koji sugeriše da bi na određenoj skali ova dva područja trebala konvergirati. Sarino istraživanje fokusira se na fenomene poput ‘kvantnih ožiljaka’, koji dovode u pitanje ovaj princip. “Nadam se da ću bolje razumeti kako klasični svet u kojem živimo proizlazi iz kvantnog”, zaključuje Sara, istražujući granice između dva naizgled odvojena sveta fizike. 

Kako se vidiš u budućnosti?

Prirodno je da će na univerzitetu poput CalTecha raditi brojni poznati naučnici i profesori. Jedan od najpoznatijih fizičara Richard Feynman bio je jedan od profesora na Sarinom univerzitetu. Poznat po svojoj sposobnosti da pojednostavi složene teme, bio je inspiracija mnogim, uključujući i Saru. “Kao i Feynman, i mene je moj otac inspirisao da postavljam pitanja i preispitujem stvari koje sam učila u školi”, kaže ona.

“Moj otac bi me tokom letnih praznika pitao da mu ispričam šta sam razumela iz matematike i fizike. Nikada nije bio zadovoljan samo definicijom koju bih recitirala, tražio je da dublje razmišljam o konceptima i kako su povezani.” 

Govoreći o svom nedavnom javnom naučnom predavanju na Future Leaders Summitu u Sarajevu, Sara se priseća: “FLS je bilo moje prvo javno naučno predavanje i bila sam pozitivno iznenađena koliko je dobro prihvaćeno.” Ona dodaje da se kvalitet objašnjenja teme može oceniti po broju pitanja koja publika postavlja nakon predavanja. “Pitanja su nastavila pristizati čak i dan nakon mog predavanja.” 

Sara naglašava važnost naučne komunikacije. “Kada naučnici otvoreno dele svoj rad i njegove implikacije, to može pomoći u borbi protiv dezinformacija i skepticizma, dovodeći do informisanijeg i naučno pismenijeg društva”, objašnjava ona. “Videli smo šta se dešava kada javnost prestane verovati naučnicima.” Međutim, ona napominje da je naučna komunikacija posao koji zahteva puno vremena i da je u ovoj fazi njene karijere njen fokus na originalnim istraživanjima, iako je otvorena za povremene razgovore i aktivnosti za širenje svijesti. 

Lejla Nuhanović, novinar Forbes BiH