Od bojnog polja do upravnog odbora: Veterani koji predvode procvat vredan 32 milijarde dolara u sektoru odbrambene tehnologije

Bivši pripadnici vojske koriste tehnologije 21. veka kako bi razvili bolje i pametnije oružje. Revoluciju kada su u pitanju odbrambene tehnologije zasnovanu na veštačkoj inteligenciji, od 2022. podržava rekordnih 32 milijarde dolara investicija rizičnog kapitala.

Očekuje se da će to stvoriti ogromna bogatstva za novu generaciju preduzetnika. Kao i da će trajno promeniti način na koji se vode ratovi.

I neprijatelj ima pravo glasa. Ova vojna izreka dobila je zastrašujuće konkretno značenje za Brendona Cenga kada se 2012. kao pripadnik američkih mornaričkih specijalnih snaga (Navy SEAL), pripremao za raspoređivanje u Avganistan.

Njegov tim je uvežbavao akciju čišćenja kuće od neprijateljskih boraca kada je diplomac Pomorske akademije iznenada pogođen u lice. Srećom, radilo se samo o kuglici iz pejntbol puške, a ne o pravom metku.

„Pratio sam obuku tačno onako kako su nas učili“, priseća se on.

Iskustva iz vojske preneli u sektor odbrambene tehnologije

Međutim ispostavilo se da to nije bilo dovoljno. Jedna od ključnih pouka te vežbe bila je da sama priprema nije uvek dovoljna, jer su protivnici inteligentni i nepredvidivi.

„Da je to bila stvarna borbena situacija, bio bih mrtav“.

Čišćenje neprijateljskih objekata bilo je deo svakodnevnih zadataka američke vojske nakon 11. septembra. To je izuzetno opasan posao u kojem su poginuli ili bili povređeni brojni ljudi koje je Ceng poznavao.

Kada je 2015. napustio vojsku nakon sedam godina službe, nije prestajao da razmišlja o načinima na koje bi veštačka inteligencija i tehnologije autonomnih sistema mogle da smanje rizike za vojnike.

Na primer, tako što bi im omogućile da pregledaju unutrašnjost objekata pre nego što uđu u njih.

Ceng je ubedio svog starijeg brata Rajana, već uspešnog preduzetnika koji je prodao svoju kompaniju za bežično punjenje kompaniji Qualcomm i Endrua Rajtera, inženjera sa master diplomom iz robotike sa Harvarda, da mu se pridruže. I da zajedno osnuju kompaniju za bespilotne letelice. Nju su nazvali Shield AI.

Prvi proizvod kompanije bila je mala četvorokraka bespilotna letelica pod nazivom „Nova“.

Specijalizovana je bila za izviđanje i mapiranje objekata, koja je istovremeno slala video-prenos uživo vojnicima na prvoj liniji fronta.

Bespilotna letelica

Danas je Shield AI jedna od najvrednijih kompanija među američkim „jednorozima“ u oblasti odbrambenih tehnologija. I to a procenjenom vrednošću od 12,7 milijardi dolara nakon poslednje runde prikupljanja kapitala u martu.

Izraelske snage koristile su Novu, bespilotnu letelicu ove kompanije sa prihodima većim od 400 miliona dolara, za izviđanje tunela Hamasa u Gazi. Kao i za spasavanje talaca nakon napada 7. oktobra 2023. Ukrajinske snage koriste veću bespilotnu letelicu V-BAT kompanije Shield AI za identifikaciju ciljeva duboko na teritoriji pod kontrolom Rusije.

Veterani iskustvo pretočili u kompanije

Forbes procenjuje da braća Ceng, koji obavljaju funkcije kopredsednika kompanije, poseduju udele vredne po 400 miliona dolara.

Ceng (39) je poslednji u dugom nizu vojnih veterana koji su iskustva i lekcije iz vojne službe pretočili u izgradnju uspešnih kompanija.

Brojne firme koje su oblikovale savremeni sektor odbrane poput kompanija Pratt & Whitney i Grumman Aircraft Engineering osnovali su vojni veterani.

Isto važi i za velike kompanije koje nisu povezane sa odbrambenim sektorom, kao što su Comcast, GoDaddy, Nike i Walmart. Vojne akademije – Vest Point, Pomorska akademija SAD i Akademija ratnog vazduhoplovstva SAD dale su nesrazmerno veliki broj rukovodilaca američkih kompanija.

Pilot američke mornarice iz Drugog svetskog rata Džek Tejlor nazvao je svoju kompaniju za iznajmljivanje automobila Enterprise po brodu na kojem je služio. Fred Smit, osnivač kompanije FedEx, koji je tokom rata u Vijetnamu odlikovan sa dva Purpurna srca, često se šalio da je poslovnu diplomu stekao u marincima.

Uskoro Forbes lista 250 veterana

U znak priznanja ovoj tradiciji, ali i povodom 250. godina od osnivanja Sjedinjenih Američkih Država, Forbes će na svojoj internet stranici objaviti listu kojom će odati priznanje 250 živih veterana (uz dodatnih 250 istorijskih velikana).

Nova generacija preduzetnika sa vojnom prošlošću koju su podstakli rat u Ukrajini i ubrzani razvoj veštačke inteligencije koristi savremene tehnologije za razvoj boljeg i pametnijeg oružja. Ova revolucija u odbrambenoj industriji počela je snažno da se razvija 2022. i sada raspolaže ogromnim finansijskim resursima.

U februaru su zakonodavci odobrili 839 milijardi dolara vredan budžet za odbranu za 2026. To predstavlja povećanje od 15 odsto u odnosu na 2022. Naredne godine taj iznos bi, ukoliko predsednik Tramp ostvari svoje planove, mogao da poraste na 1,1 bilion dolara.

Investitori rizičnog kapitala obraćaju pažnju na ovaj trend. Rekordni iznosi novca ulažu se u atraktivne odbrambene kompanije kao što su Shield AI, proizvođač pomorskih dronova Saronic (koji je prikupio 2,6 milijardi dolara finansiranja) i kompanija za razvoj odbrambenih sistema zasnovanih na veštačkoj inteligenciji Anduril Palmera Lakija (sa 11,9 milijardi dolara prikupljenog kapitala).

Ulaganje u sektor odbrane

Prema podacima kompanije PitchBook, samo u prvoj polovini 2026. investitori rizičnog kapitala uložili su 12,8 milijardi dolara u sektor odbrane. To je više od pet puta veći iznos nego tokom cele 2022.

Istovremeno, broj odbrambenih kompanija koje se osnivaju svake godine gotovo se učetvorostručio u odnosu na taj period. Takođe, program Y Combinator prošle godine je podržao 32 takve kompanije, što je osam puta više nego 2020.

Još jedan pokazatelj ovog trenda jeste procvat inicijativa koje podržavaju preduzetništvo vojnih veterana. Učešće u programu američke savezne vlade „Boots to Business“ povećalo se za 28 odsto između 2017. i 2025. godine.

Broj prijava za preduzetnički program „Patriot Boot Camp“ organizacije Disabled American Veterans porastao je za 37 odsto između 2024. i 2025. Do sada je u 2026. godini već dodatno povećan za 33 odsto.

Dronovi

Ministarstvo odbrane SAD sve više podržava startap kompanije, na način koji nije bio uobičajen prethodnih decenija. Samo pet velikih vojnih izvođača Boeing, General Dynamics, Lockheed Martin, Northrop Grumman i RTX dominiralo je industrijom. Posebno u oblasti velikih sistema naoružanja.

Prema izveštaju Pentagona, američka vojska je 2020. imala samo tri dobavljača aviona, u poređenju sa osam 1990. Oko 90 odsto njenih raketa dolazilo je od samo tri kompanije.

Velika „petorka“ veoma je uspešna u proizvodnji izuzetno složene i skupe vojne opreme, poput borbenih aviona i nuklearnih podmornica.

Međutim, takvi sistemi postaju manje relevantni u savremenim sukobima. Kao što je rat u Ukrajini jasno pokazao, budućnost ratovanja sve više se zasniva na većem broju jeftinih dronova, a manjem broju skupih tenkova.

Pentagon se užurbano prilagođava novim okolnostima. Ubrzao je svoje sisteme ugovaranja i prihvatio inovativno razmišljanje i brzo pravljenje prototipova novog oružja.

Mnogi osnivači kompanija kažu da sistem državnih nabavki, poznat po rigidnosti i sporosti, konačno postaje otvoreniji za nove učesnike.

Deset hiljada kompanija priključilo se odbrambenoj industriji

Prema podacima Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), dvostranačke organizacije za istraživanje javnih politika, „netradicionalne“ kompanije (odnosno one koje nemaju dugogodišnje poslovne odnose sa vladom) dobile su obaveze po osnovu ugovora za odbranu u vrednosti od 122,6 milijardi dolara tokom 2025.

To je dvostruko više nego deceniju ranije. Istovremeno, oko 10.000 novih kompanija priključilo se američkoj odbrambenoj industrijskoj bazi tokom poslednje dve godine.

„Mislim da je razlog zbog kojeg sada vidimo više veterana kako pokreću kompanije u oblasti odbrambenih tehnologija to što smo im uklonili prepreke i omogućili im da se vrate i ponovo služe“, kaže sekretar američke vojske Den Driskol. On je u Iraku predvodio izviđački vod.

On priznaje da je ranije okruženje bilo prilično neprijateljski nastrojeno prema novim kompanijama.

„Nije pogrdno reći da vam je potreban veliki kapital da biste razvili novi tenk ili novi helikopter. Ali šta god mislili da će vam biti potrebno za budući rat verovatno to nećete imati. Nemoguće je predvideti kako će se vaš protivnik prilagođavati. I upravo tu startap kompanije dolaze do izražaja jer one mogu da inoviraju neverovatno brzo“, kaže on.

Mnogi veterani se vraćaju u sektor odbrane

Driskol predviđa da će se obim američkog rizičnog kapitala uloženog u sektor odbrane u narednim godinama „utrostručiti ili učetvorostručiti“. To je odlična vest za veterane-preduzetnike koji razumeju način funkcionisanja vojske.

„Mnogi veterani koji su služili u Iraku i Avganistanu, a zatim radili u komercijalnom sektoru, sada se vraćaju u oblast odbrane. Donose najbolje lekcije koje su naučili.

Pretpostavljam da će investitori rizičnog kapitala upravo takve kompanije prepoznati kao najuspešnije investicije za stvaranje dugoročne vrednosti“, dodaje on.

Uzmimo primer Ostina Greja. Tokom službe u vojsci, Grej je bio obaveštajni oficir američke mornarice i završio je tri misije. Uključujući jednu tokom povlačenja iz Avganistana i drugu u kojoj je pomagao u upravljanju velikom epidemijom virusa COVID-19 na nosaču aviona USS Theodore Roosevelt.

Godine 2021. iskoristio je pogodnosti programa GI Bill kako bi upisao studije na poslovnoj školi MIT Sloan.

Karijera i prilike u odbrambenom sektoru

Grej je u početku razmatrao karijeru u konsultantskom sektoru („razuman i siguran put“). Međutim, na MIT-u se ubrzo sve više govorilo o prilikama u oblasti odbrambenih tehnologija.

Do trenutka kada je završio studije na Sloan-u, vodio je studentski klub posvećen odbrambenom sektoru koji je organizovao oko 30 događaja za povezivanje sa poslodavcima. U poređenju sa samo dva takva događaja kada je tek stigao na fakultet.

„Neverovatno je videti kako u početku praktično nije postojao nikakav put, a onda je sve potpuno eksplodiralo“, kaže Grej (32). On je leto nakon diplomiranja proveo u ukrajinskoj fabrici dronova.

Nakon kratkog perioda rada u kompaniji Havoc iz Providensa u saveznoj državi Rod Ajland još jednom startapu za proizvodnju bespilotnih plovila koji su osnovali bivši pripadnici mornarice Grej je 2024. u Bostonu pokrenuo kompaniju Blue Water Autonomy sa Rajlanom Hamiltonom. Veteranom američke mornarice koji je prethodno radio u kompaniji Amazon Robotics.

(Ubrzo im se pridružio i treći suosnivač, inženjer koji je učestvovao u razvoju robotskih usisivača Roomba.)

Njegova ideja bila je da je američkoj mornarici potrebna flota bespilotnih brodova veličine pravih plovila, dovoljno velikih da pređu Pacifik i nose velike terete, poput raketa.

Kompanija Blue Water Autonomy, koja je do sada prikupila 64 miliona dolara finansiranja uz procenjenu vrednost od 180 miliona dolara, ima cilj da razvije potpuno autonomni ratni brod.

Nije prošlo mnogo vremena otkako investicione kompanije nisu bile naročito zainteresovane da ulažu u odbrambene tehnologije.

Novo iskustvo

Džon Gudson se priseća da je imao problema da pronađe finansiranje za svoj startap za razvoj bespilotnih letelica Darkhive nakon njegovog osnivanja 2021.

„Nisam finansijer, nisam bankar. Ne dolazim iz sveta rizičnog kapitala“, kaže Gudson, koji je služio kao glavni podoficir u američkoj mornarici.

„Poznajem samo vojsku, odbranu i državne ugovore. To je jedino što sam radio tokom cele svoje profesionalne karijere.“

Nakon službe u mornarici, zaposlio se u kompaniji CTI. Maloj firmi za odbrambeni softver, gde je vodio poslove povezane sa državnim ugovorima.

Tamo je naučio kako da prepozna koje projekte treba prijaviti na konkurse, pripremi dokumentaciju za usklađenost sa zahtevima i izgradi odnose sa službenicima zaduženim za nabavke.

Te veštine pomogle su kompaniji Darkhive da 2022. godine dobije grant od 149.000 dolara kroz savezni program Small Business Innovation Research (SBIR). Namenjen je za podršku inovacijama malih preduzeća.

Ovakve vrste državnog finansiranja održavale su Darkhive sve dok investitori konačno nisu promenili stav prema ovom sektoru.

Veterani na rukovodećim pozicijama

„Odjednom smo prešli sa situacije u kojoj smo imali samo nekoliko firmi kojima smo mogli da se obratimo, na situaciju u kojoj ih je bilo na desetine“, kaže Gudson.

„Ovu veliku promenu direktno pripisujem kompanijama kao što su Anduril, Saronic i Shield AI. Njihov meteorski uspon i sposobnost da privuku pažnju najvećih investitora rizičnog kapitala podigli su čitavu industriju zajedno sa njima.“

Kompanija Darkhive do sada je prikupila ukupno 55 miliona dolara finansiranja. Poslednju rundu ulaganja završila je u maju, kada je procenjena na vrednost od 155 miliona dolara.

Mnogi investitori rizičnog kapitala kažu da posebno traže kompanije koje imaju veterane na rukovodećim pozicijama.

Majk Šerbakov, bivši instruktor borbe prsa u prsa u američkim marincima, koji je 2022. suosnovao malu investicionu firmu rizičnog kapitala usmerenu na finansiranje kompanija koje vode vojni veterani, smatra da takvo rukovodstvo donosi bolje prinose.

Neto interna stopa prinosa (IRR) njegovog prvog fonda vrednog 20 miliona dolara iznosi 39 odsto.

Lorin Selbi iz investicione firme Mare Liberum, specijalizovane za pomorski sektor, i bivši načelnik za pomorska istraživanja, smatra da je odsustvo veterana u rukovodstvu kompanije znak za uzbunu.

Veterani poseduju znanje o tome šta vojnicima zaista treba

„U vojsci imamo sopstveni način izražavanja i posebnu terminologiju. Ako to ne razumete, potrebno je da angažujete ljude koji govore tim jezikom. Jedino tako biste mogli da uspostavite vezu, ali i da osmislite strategiju koja će privući vojnika na bojnom polju.“

Veterani poseduju jedinstveno znanje o tome šta vojnicima zaista treba i često su posebno motivisani da to i obezbede. To je zato jer su sami prošli kroz takva iskustva.

„Bio sam na samom vrhu lanca, direktno uključen u izvršavanje zadataka u ime naše zemlje“, kaže Bret Veličovič, suosnivač i operativni direktor novog startapa za razvoj dronova Powerus. On je prethodno služio kao obaveštajni analitičar u američkoj vojsci.

„Nismo smeli da imamo ništa što ne funkcioniše na terenu. Tako razmišljam o svemu što radimo. Zamislim mlađu verziju sebe i kako bih se osećao kada bi mi naši proizvodi bili dati u ruke.“

Investitori hvale veterane ne samo zbog njihovog poznavanja vojnog sistema, već i zbog njihove istrajnosti.

Vratimo se ponovo na primer Brendona Cenga.

Brutalne vežbe i ratno iskustvo

Njegova prvobitna prezentacija za kompaniju Shield AI odbijena je čak 30 puta. Kompanija je opstala samo zato što je, nakon godinu dana poslovanja sa minimalnim sredstvima, konačno dobila državni ugovor vredan milion dolara za razvoj prototipa drona.

Ipak, to deluje gotovo jednostavno u poređenju sa onim što je Ceng doživeo 2010. tokom čuvene i izuzetno zahtevne „Paklene nedelje“ američkih mornaričkih specijalnih snaga SEAL.

Tokom tog perioda kandidati za pripadnike SEAL jedinica prolaze kroz pet dana gotovo neprekidnih i brutalnih vežbi. Često dok su mokri i izloženi ledenoj hladnoći, uz navodno ukupno najviše oko četiri sata sna tokom čitavog perioda obuke.

„Veterani su zaista veoma dobri u podnošenju bola i patnje“, kaže Ceng. „Dvadesetdvogodišnji marinac verovatno je prošao kroz mnogo više nego dvadesetdvogodišnjak koji je tek završio fakultet i otišao da radi u nekoj kompaniji u Silicijumskoj dolini.“

Kada se danas suoči sa stresnim izazovima, kaže da „taj način razmišljanja usmeren na rešavanje problema, koji sam naučio u SEAL jedinicama, jednostavno preuzme kontrolu“.

Incidenti i teška iskustva

Takva smirenost mu je bila potrebna nedavno, nakon što su dvojica pripadnika službi, jedan iz SAD, a drugi iz Rumunije u razmaku od oko dve godine delimično izgubili prste tokom testiranja drona V-BAT kompanije Shield AI.

Prvi incident naveo je neke kupce da odlože kupovinu proizvoda. Ceng medijske izveštaje o tim događajima uključujući i tekst koji je Forbes prvi objavio kao priču godinu dana nakon što se incident dogodio naziva „nepoštenim“.

Tvrdi da se drugi incident, koji se dogodio u maju, desio zato što bezbednosne procedure nisu bile poštovane.

Tokom krize, kaže da je ohrabrivao svoj tim da ostane „usredsređen na misiju“. I da, kao što je ispisano na zidovima njegove kancelarije, postupa u skladu sa onim što čast nalaže.
„Previše smo idealisti“, kaže Čed Mekoj govoreći o veteranima. Bivši glavni narednik američkog ratnog vazduhoplovstva, Mekoj je služio gotovo 23 godine, uključujući 17 borbenih angažovanja.

Godine 2005. predvodio je tim koji je ušao u zapaljeni kanal za navodnjavanje kako bi izvukao tela i opremu nakon što je britanski transportni avion C-130 oboren iznad Bagdada.

Četiri godine kasnije bio je deo grupe koja je spasila kapetana Ričarda Filipsa od somalijskih pirata u talačkoj krizi koja je šokirala svet i kasnije poslužila kao inspiracija za film „Kapetan Filips“. Sa Tomom Henksom u glavnoj ulozi.

Da li su bili spremni za poslovni svet

Impresivna biografija, ali ona ipak nije u potpunosti pripremila Mekoja za poslovni svet, u kojem, kako kaže, „često ne pobeđuje najbolji proizvod“.

Godine 2022. suosnovao je kompaniju Firestorm Labs, koja proizvodi dronove i rezervne delove njihovim 3D štampanjem neposredno uz samo bojno polje.

Vrednost kompanije Firestorm danas iznosi 725 miliona dolara, ali da bi stigao do te pozicije, Mekoj je morao u velikoj meri da se osloni na veštine svojih suosnivača od kojih je jedan serijski preduzetnik kao i na mentore koji su ga, između ostalog, učili kako da predstavi proizvod i privuče potencijalne kupce.

Danas Mekoj (45) nastoji da uzvrati uslugu i pomogne drugima. Jedna od posledica procvata startapa u oblasti odbrane je stvaranje mreže uspešnih preduzetnika-veterana koji žele da pomognu novim učesnicima na tržištu.

Kako to opisuje bivši pripadnik američkih marinaca Met Vornik, izvršni direktor kompanije American Rheinmetall iz Oburn Hilsa u saveznoj državi Mičigen:

„Veterani su izuzetni u tome da se okupe i podrže druge veterane.“

„Postoje ljudi poput mene koji uvek prihvate poziv ovih ljudi i kažu: ‘Hajde da razgovaramo o tome i prođemo kroz ideju’“, kaže Mekoj.

„A kada se ta početna poslovna ideja rano preispita i testira, uštedi se ogromna količina vremena. Mreža uspešnih ljudi iz poslovnog sveta to je zlatna karta“.

Problemi sa finansiranjem

Jedan od bivših pripadnika vojske koji je iskoristio mrežu veterana kako bi prikupio početni kapital za svoju kompaniju jeste Blejk Hol. Bivši oficir pešadije američke vojske 2011. godine imao je problema da obezbedi finansiranje za TroopSwap, platformu za oglašavanje namenjenu vojnim porodicama.

Tada ga je investitor rizičnog kapitala Keli Perdju poveo na godišnju utakmicu američke vojske i mornarice u američkom fudbalu.

„Keli me je poveo kroz deo sa okupljanjem navijača do najuspešnijih diplomaca Pomorske akademije i Vest Pointa. Samo bi im rekao: ‘Morate da uložite 25.000 ili 50.000 dolara u Blejka!’“, priseća se Hol (43), dodajući:

„Mislim da mi je svakako pomoglo to što sam veteran. Ljudi žele da vam pomognu zbog toga ko ste i onoga što ste uradili.“

Od tada je transformisao kompaniju u ID.me, firmu vrednu dve milijarde dolara (prema rundi finansiranja iz septembra). Ona omogućava ljudima da bezbedno potvrde svoj identitet putem interneta.

Njegova prvobitna ideja bila je da veteranima olakša pristup popustima i drugim pogodnostima. Danas je ID.me verifikovao identitete više od 90 miliona ljudi. Među njima su pripadnici hitnih službi, nastavnici… Takođe i 7,3 miliona veterana uključujući i one koji su beskućnici ili nemaju adekvatan pristup bankarskim uslugama.

Hol smatra da je pokretanje kompanije bio dobar način da iskoristi sklonost ka riziku koju je razvio tokom vojne službe. Učestvovao u 15 uzastopnih meseci „misija likvidacije i zarobljavanja“ protiv pripadnika Al Kaide.

Nema predaha

„Nema predaha. Nema bezbednog trenutka“, kaže on. „Siguran sam da je to promenilo moju fiziologiju.“
Kada je napustio vojsku, nedostajali su mu adrenalin i osećaj da njegovi postupci imaju veoma velike posledice.

„Za ljude iz borbenih vojnih specijalnosti problem je u tome što provodite mnogo vremena učeći kako da ispaljujete rafalnu paljbu iz mitraljeza iz helikoptera.

To nije veština koja se lako prenosi na neki drugi posao u civilnoj ekonomiji“, kaže Džefri Venger, viši ekonomista u organizaciji RAND, koji proučava prelazak vojnih lica u civilni život.

U studiji iz 2021. godine koju je sproveo Institut za veterane i vojne porodice Univerziteta Sirakuza, veterani su kao najveće izazove nakon službe naveli gubitak osećaja svrhe i drugarstva.

Jedan od onih koji to dobro razume jeste Dino Mavrukas, suosnivač i izvršni direktor kompanije za proizvodnju bespilotnih plovila Saronic (procenjene vrednosti od 9,3 milijarde dolara nakon runde finansiranja u martu).

On je služio kao pripadnik američkih mornaričkih specijalnih jedinica SEAL 11 godina. Pre nego što je napustio službu 2015. godine, delimično i zato što je njegova supruga upravo rodila njihovo prvo dete.

„Težak prelazak“

„Bio je to težak prelazak“, priseća se on. „Zaista sam napuštao bratstvo. I nisu to bili samo SEAL-ovi – to su bile i naše porodice koje su bile duboko povezane i koje su se međusobno podržavale. Od tada pa sve do danas tražimo tu misiju, svrhu i zajednicu.“

Prvi Mavrukasov korak nakon mornarice bio je da stekne MBA diplomu na Vortonu (Wharton), nakon čega je radio nekoliko poslova u oblasti privatnog kapitala. Međutim, ti poslovi mu nisu u potpunosti odgovarali.

„Shvatio sam da, ako ću nešto raditi narednih 30 godina svog života, želim da to bude nešto zbog čega ću svakog jutra ustajati iz kreveta. A to je pomaganje u zaštiti ljudi.“

Zbog toga je napustio posao u firmi privatnog kapitala Vista iz Ostina u Teksasu i 2022. godine osnovao kompaniju Saronic.

„Kao SEAL-ovi, stalno razmišljamo: kako da zaobiđemo pravila? Kako da se krećemo brže?“, kaže Mavrukas. „U kompaniji Saronic pitanje sada glasi: kako da se krećemo brže nego što je sistem nabavki sposoban, kako bismo mogli da inoviramo i ostanemo ispred protivnika?“

Veterani dobri zaposleni

Kao i mnogi osnivači sa vojnom prošlošću, Mavrukas dolazi iz sveta specijalnih operacija. Nije iznenađujuće što upravo takvi ljudi često gravitiraju ka preduzetništvu.

U vojsci njihove jedinice deluju u nestabilnim i nepoznatim okruženjima. Bivši pripadnik Army Rangers jedinica (jedne od specijalnih formacija američke vojske) Dag Filipon, koji je ranije vodio sektor odbrane u kompaniji Palantir, a danas je investitor u firmi Snowpoint Ventures, opisuje to ovako:

„Nalazite se usred ničega, gotovo nikada niste obučeni baš za ono što se od vas traži, ljudi pokušavaju da vas ubiju i morate da pronađete način da pobedite. To je veoma dobra stvar koju možete staviti u svoju biografiju.“ Neki preduzetnici sa vojnom prošlošću kažu da radije zapošljavaju veterane. To nije samo pitanje altruizma.

Rob Sloter, suosnivač i izvršni direktor softverskog startapa Defense Unicorns, kaže da su veterani dobri zaposleni zato što su rano u karijeri morali da preuzimaju liderske uloge. Sloter lično obavlja završni intervju sa svakim kandidatom u kompaniji vrednoj milijardu dolara (nakon runde finansiranja u januaru).

Više iskustva

Tokom godina od osnivanja kompanije 2021. godine, identifikovao je ono što naziva „magičnim odnosom 2:1“, prema kojem veterani „nadmašuju nekoga iz industrije sa dvostruko više iskustva“. Oko 40 odsto zaposlenih u Defense Unicorns čine veterani.

Ironično, danas mu je lakše da pronađe kvalitetne kadrove nego ranije, kada je kao oficir američkog ratnog vazduhoplovstva radio zajedno sa budućim suosnivačima Džefom Mekojem i Endruom Grinom na tome da vojska brže uvodi novi softver.

Tada Sloter nije uspevao da zadrži kvalitetne ljude. Njegovi najbolji inženjeri bili su zaposleni kao spoljni saradnici čiji su ih poslodavci često premeštali na druge projekte pre nego što bi uspeli da se potpuno uključe u posao.

Počeo je da veruje da su kompanije više zainteresovane za korišćenje svojih najboljih ljudi kako bi osvojile nove poslove, nego za uspešnu realizaciju ugovora koje su već dobile.

Na kraju više nije mogao da izdrži. Napustio je vojsku 2021. godine kako bi pokušao da isti posao bolje obavlja iz privatnog sektora.

Privatni sektor

To mu je uspelo: platforma kompanije Defense Unicorns, koja pomaže američkoj vojsci da održava svoj softver ažurnim, sada je ugrađena u više od 90 sistema širom različitih rodova vojske.

Sloter (40) je stekao bogatstvo koje Forbes procenjuje na 150 miliona dolara nešto što nikada nije mogao da zamisli dok je bio u ratnom vazduhoplovstvu, gde čak i oficiri moraju godinama da služe pre nego što dostignu šestocifrenu godišnju zaradu.

Privatni sektor je izdašniji. Kako novac nastavlja da se sliva u odbrambene startap kompanije, sve više veterana otkriva da ne moraju da biraju između sticanja bogatstva i služenja misiji.

A ulozi će postajati sve veći. Na tržištu gde se tehnologija razvija brže nego što se propisi prilagođavaju, trka za ugovorima i finansiranjem doneće mnogo velikih pobednika. Ali i velik broj gubitnika, neodgovornih aktera i posledične štete.

Prilika se otvara za američke bivše ratnike. Sposobni veterani će koristiti alate preduzetničkog kapitalizma kako bi pomogli Pentagonu da se prilagodi promenljivom bojištu.

I istovremeno profitirali od zlatne groznice koja je tek počela.

Monika Hanter Hart, novinar Forbes