Odakle Trampovom sinu bogatstvo od 150 miliona dolara sa 19 godina
Najmlađi Trampov sin naučio je oca ponešto o kriptovalutama. Sada, kao student druge godine na Njujorškom univerzitetu, zarađuje bogatstvo i pre nego što je napunio 20 godina.
„Imam jednog vrlo visokog sina po imenu Beron. Je li neko ikada čuo za njega?“, upitao je Donald Tramp u šali na jednom inauguracionom događaju u januaru. Najmlađi predsednikov sin, visok oko dva metra, koji se retko pojavljuje u javnosti, ustao je i mahnuo publici. „Rekao mi je: ‘Tata, moraš da ideš kod Džoa Rogana’“, pohvalio se Tramp. Pripisao je Beronovim stavovima zasluge za privlačenje mlađih birača.
Takođe, zasluge je dao svom 19-godišnjem sinu što ga je uputio u osnove kripta. To je izvor predsednikovog brzorastućeg bogatstva. Beron, koji je ocu objasnio šta je „novčanik“, prošle godine je, zajedno s ocem i starijom braćom, osnovao kompaniju za kriptovalute World Liberty Financial. To je bilo manje od dva meseca pre predsedničkih izbora 2024. Većina finansijskih savetnika ne bi preporučila da se roditelji uvode u kripto. Ali, većina roditelja nije pred izborom za predsednika. A kada je otac pobedio, World Liberty je eksplodirao. Forbes procenjuje da je to povećalo bogatstvo porodice Tramp za više od 1,5 milijardi dolara. Oko 10%, tj. 150 miliona, pripada Beronu.
Rođen 2006. godine, kao dete treće supruge Donalda Trampa, Beron je imao samo devet godina kada je njegov otac objavio kandidaturu za Belu kuću u Trampovoj kuli. Od sve predsedničke dece, Beron se najviše povlačio iz javnosti. Preselio se u Vašington nekoliko meseci nakon što se otac doselio 2017. godine. Navodno se upisao u privatnu školu u Merilendu, gde školarina prelazi 50.000 dolara godišnje.
Kako je bogatstvo nastalo
Melanija je 2018. godine, prema knjizi The Art of Her Deal iz 2020, ponovo pregovarala o svom predbračnom ugovoru kako bi svom sinu obezbedila bolje uslove nasleđivanja i veću uključenost u porodični biznis. Izgleda da je do 2024. godine, kada je otišao na fakultet, a otac pokrenuo treću predsedničku kampanju, Beron ušao u poslovni poduhvat World Liberty. Njegov prvi pokušaj se pokazao izuzetno unosnim.
Kompanija koja drži ulog porodice Tramp u World Liberty – DT Marks Defi LLC – dobila je ukupno 22,5 milijardi tokena nazvanih $WLFI u septembru 2024. godine. U zamenu za promociju i pravo korišćenja Trampovog imena, kompanija je dobila i 75% prihoda World Liberty-a nakon prvih 15 miliona dolara zarade. Početkom ove godine, prema finansijskim izveštajima koje je podneo kao predsednik, Tramp je posedovao 70% DT Marks Defi LLC. Ostatak od 30% pripadao je porodici. Sinovi Erik, Donald Junior i Beron navedeni su kao suosnivači. Pretpostavlja se da je svakom pripalo po 10%. Moguće je da su kasniji dogovori promenili te udele.
U početku tih 10% nije vredelo mnogo. World Liberty tokeni nisu mogli da se preprodaju ili prenose nakon kupovine. Prodaja tokena bila je osrednja. Ali nakon što je Tramp pobedio na izborima, kripto preduzetnik i milijarder Džastin San, koji je bio pod istragom američke Komisije za hartije od vrednosti (SEC), objavio je da ulaže 75 miliona dolara u projekat. (Možda ne slučajno, SEC je u februaru pauzirao istragu protiv Sana.) Prodaja je gotovo odmah naglo porasla. Do avgusta je World Liberty prodao tokena u vrednosti od oko 675 miliona dolara, na osnovu podataka kompanije i kupaca. Beronov udeo, nakon oporezivanja, iznosi oko 38 miliona dolara.
Novi koin
U martu je World Liberty najavio još jedan proizvod: stejblkoin nazvan USD1, vezan za američki dolar. Tržišna vrednost ove valute iznosi oko 2,6 milijardi dolara. To sugeriše da je kompanija iza nje vredna oko 880 miliona. Porodična firma Trampovih izgleda da poseduje 38% ovog poduhvata. Beronov deo mogao bi vredeti oko 34 miliona dolara.
Zatim je u avgustu World Liberty sklopio ugovor s listiranom zdravstvenom kompanijom Alt5 Sigma. Ona je želela da postane kompanija riznica za kriptovalute. Kao deo dogovora, Alt5 je praktično razmenio 750 miliona dolara vrednosti $WLFI tokena za milion svojih akcija, 99 miliona opcija koje ne vrede ništa ako cena akcije ostane ispod 7,50 dolara (ona je 2,78 dolara na dan 2. oktobra), i 20 miliona opcija koje se mogu iskoristiti po još višim cenama. Alt5 je koristio novac koji je prikupio da kupi 717 miliona dolara vrednosti World Liberty Financial tokena. Od toga je više od 500 miliona otišlo Trampovoj kompaniji. Procenjenih 41 milion dolara dobio je Beron nakon plaćenog poreza.
I još mogućnosti da se poveća bogatstvo
Beron je takođe dobio oko 2,25 milijardi World Liberty tokena – 10% od onih početnih 22,5 milijardi dodeljenih Trampovoj firmi. U početku ih je Forbes procenio na nulu jer nisu mogli da se prodaju. Ali u avgustu su vlasnici tokena glasali da se otključa 20% (osim onih koje drže osnivači). Očekuju se dodatna glasanja o otključavanju ostatka i mogućnosti da Trampovi i ostali investitori trguju svojim tokenima. Ograničena količina tokena na tržištu prodaje se za oko 20 centi po komadu. Forbes i dalje snažno umanjuje vrednost Beronovih – i tokena ostalih osnivača – jer su i dalje zaključani. Uzimajući sve to u obzir, Beronov pretpostavljeni udeo od 10% danas vredi oko 45 miliona dolara.
Sve zajedno, to iznosi nešto više od 150 miliona dolara – nimalo mali iznos za studenta druge godine fakulteta. Beron, koji nema drugih poznatih sredstava, mogao bi s tim novcem da plati školarinu od 67.430 dolara na NYU Stern School of Business više od 2.200 puta.
Kajl Kan-Malins, novinar Forbes