Ola Kelenijus, Šveđanin u Mercedesu: Ko je prvi čovek automobilskog giganta u delegaciji Olafa Šolca u Beogradu
Kada je u Beogradu potpisan Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu Srbije i EU u oblasti održivih sirovina, jednog od učesnika je predsednik Srbije gotovo slavodobitno najavio, a reč je o prvom čoveku Mercedes Benca Oli Kelenijusu, koji je na tu poziciju došao 2019. nakon uspešne vladavine Ditera Cešea, koji je u Mercedesu radio još davne 1976. godine.
Diter Ceče bio je predsednik Upravnog odbora Dajmlera AG i šef Mercedes-Benca do maja 2019. godine, a tu ulogu je obavljao od 2006. godine. U Mercedes je pristigao davne 1976, da bi postao član odbora kompanije 1998. godine. Ceče je bio glavni zagovornik razdvajanja Dajmlera i Krajslera 2007. godine, koje je završilo novoformiranim preduzećem Dajmler AG.
Koliko je bio uspešan najbolje govori podatak da je 2014. godine prihodovao 14,4 miliona evra plate i bonusa, što ga je tada učinilo drugim najplaćenijim zaposlenim u nemačkim kompanijama na berzi.
Sve navedeno upućivalo je na to da njegovom nasledniku neće biti nimalo lako. Jedan od najvećih brendova na svetu, imperija, pokazna moć nemačke privrede i Baden-Virtenberga, koja je uz to beležila samo uspehe. Već sama odgovornost da se ova štafeta preuzme, upućivala je na karakteristike vredne poštovanja.
Snažni zagovornik hibrida i električnih automobila
Kelenijus je nasledio Cečea na mestu predsednika Upravnog odbora Mercedes-Benca tog maja 2019, a rođen je 1969. godine u Vesterviku, u oblasti Kalmar u Švedskoj. Nakon što je položio prijemni ispit u gimnaziji u Danderidu, služio je vojni rok u švedskoj vojsci tokom 1988/89. godine.
Nakon toga studirao je na Stokholmskoj školi ekonomije do 1993. godine, na kojoj je dobio titulu master iz finansija i računovodstva, da bi nastavio školovanje na CEMS programu (master međunarodnog menadžmenta) na Univerzitetu u Sent Galenu. Pridružio se bivšoj Dajmler-Benc AG grupaciji kao pripravnik u okviru Međunarodnog programa saradnika za menadžment 1993. godine.
Ko je mogao da zamisli da će jedan Šveđanin vladati Mercedesom? Osim njega, teško da je iko.
Preuzeo je 2010. predsedavanje upravom Mercedes-AMG GmbH, koju je prepustio Tobijasu Moersu 2013. godine, kada je postao član Izvršnog odbora i odgovoran za prodaju. Imenovan je u Upravni odbor Dajmler AG 2015. godine, da bi dve godine kasnije preuzeo upravljanje divizijom „Grupno istraživanje i razvoj Mercedes-Benc automobila“ kao član IO, zamenivši veterana Tomasa Vebera.
Kelenijus je snažan zagovornik plag-in hibrida i električnih vozila unutar Dajmlera. Plag-in hibridna električna vozila (PHEV) koriste baterije za napajanje električnog motora i drugo gorivo, kao što je benzin, za pogon motora sa unutrašnjim sagorevanjem.
On je pokrenuo inicijativu za novi električni model, proizvod i tehnologiju EQ, koju je pratila investicija od 12 milijardi dolara za novu liniju vozila na baterije. U okviru te inicijative on je predložio i založio se za seriju od 10 novih, čisto električnih Mercedes-Benc modela. Prvi automobil koji je bio lansiran je Mercedes-Benz EQC SUV, tokom 2019. godine.
Kelenijusov ponos – EQXX
Kelenijus je posebno ponosan na Mercedesov model Vision EQXX, konceptni automobil na baterije, predstavljen prvi put na Sajmu potrošačke elektronike 2022. kao deo serije Mercedes-EQ, koja ima DC brzo punjenje, a za koje Mercedes tvrdi da može da doda 300 km dometa u roku od samo 15 minuta.
To se i dogodilo u martu ove godine, u ekstremnim uslovima arapske pustinje, tokom rute od Rijada do Dubaija. EQXX je oborio sopstveni rekord efikasnosti prešavši više od 1.000 kilometara sa jednim punjenjem. Potrošnja električne energije iznosila je 7,4 kWh/100 km. To je oko 0,9 litara benzina na 100 km. A kada je Vision EQXX stigao u Dubai posle 1.010 kilometara, baterija je imala još 309 kilometara na raspolaganju.
Kelenijus je tada izjavio da je „ponosan na kreativnu snagu i pionirski duh inženjera“ i da je „Mercedes zvezda vodilja i simbol napredne tehnologije“.
Rekordna plata
Izvršni direktor Mercedes-Benca skoro je udvostručio svoju platu od prošle godine, zahvaljujući visokim isplatama bonusa, pokazao je izveštaj kompanije objavljen ove godine. Uključujući troškove penzija, izvršni direktor je prošle godine odneo kući 12,7 miliona evra (13,9 miliona dolara), što je povećanje od 80 odsto u odnosu na prethodnu godinu, navodi se u izveštaju.
To povećanje učinilo je Kelenijusa jednim od najplaćenijih izvršnih direktora 40 kompanija izlistanih na DAX-u, nemačkom berzanskom indeksu plavih čipova koji prati učinak najvećih kompanija čijim se akcijama trguje na frankfurtskoj berzi. Primera radi šef Folksvagena Oliver Blume zaradio je 9,71 miliona evra. Mercedes-Benc je 2023. godine produžio ugovor sa Kelenijusom do sredine 2029. godine.
Ola Kelenijus pravio je društvo kancelaru Olafu Šolcu na njegovom putu u Kinu u aprilu ove godine, zajedno sa drugim važnim pojedincima nemačke korporativne zajednice (BMV, Simens, BASF, Folksvagen, Merk (laboratorijska oprema, poluprovodničke hemikalije i drugi).
To je bilo prvo Šolcovo putovanje u Kinu otkako je Berlin sastavio „Kinesku strategiju“ (dokument od 64 stranice koji je došao usled dolazi šireg pritiska na Zapadu da se smanji strateška zavisnost od Kine, koju su kreatori politike označili kao „uklanjanje rizika“, a sve usred zabrinutosti oko povećanja kineske hegemonije u Indo-Pacifiku i ekonomske zavisnosti. Dokument je kritikovan kao neodređen u pogledu specifičnih mera ili obavezujućih ciljeva, što je put u Kinu delimično i potvrdio.
| Porodica Kelenijus je otac troje dece, a njegova supruga je aktivista za zaštitu životne sredine (deo organizacije Green Globe) koja je, prema Kelenijusu, zatražila da se ceo asortiman Mercedes-Benca, uključujući i vodeći G-Vagon, prebaci na električna vozila koja se mogu puniti. U julu 2023. Kelenijus je dobio nemačko državljanstvo, a na mreži Linkdin tada je napisao „moj pravi dom je Švedska, Nemačka je postala moj drugi dom, a novi pasoš naglašava važnost koju ova zemlja ima za mene i moju porodicu“. |
U kontekstu automobilske industrije, Kine i Zapada, ta zavisnost se posebno ogleda u nedostatku litijuma, odnosno nesposobnosti Zapada da proizvodi električne automobile. Kina je u 2023. godini izvezla električne i hibridne automobile u vrednosti od 40 milijardi dolara, od kojih je najveći deo završio u Evropi. Prisustvo Kelenijusa u Beogradu bio je deo suptilnog pritiska i davanja na značaju zvaničnom Beogradu, kako bi se prihvatio kopanja ove rude.
Ukoliko se ovaj put ispostavi plodonosnim, nema sumnje da će i Kelenijusova plata i naredne godine biti rekordna.