Ova profesorka našla je inovativan način da studente spremi za prvi radni dan u džungli korporativnog sveta

„Teorija bez prakse je kao točak bez osovine„- ovako glasi jedna stara latinska poslovica koja je još vekovima ranije oslikavala značaj povezanosti teorije i prakse, odnosno da jedna bez druge ne idu.

Već neko vreme ukazuje se na raskorak između stručnog obrazovanja u Srbiji i potreba privrede jer sistem ne školuje sve kadrove koji su potrebni ili im se ne daje dovoljno znanja i veština koji bi omogućili uključenje u proces rada odmah po završetku obrazovnog procesa. Današnji poslodavci ukazuju upravo na značaj praktičnog rada i sve više traže zaposlene sa radnim iskustvom.

Nedostatak iskustva predstavlja najveći problem pri zapošljavanju mladih i sve više se ukazuje na značaj praktičnog rada u okviru fakulteta i smerova koje pohađaju, a koji najčešće izostaje.

Na smeru Marketing na Ekonomskom fakultetu u Beogradu tvrde da su dugo prepoznatljivi po svom inovativnom, praktičnom pristupu u nastavi.

U predavanjima u okviru ovog predmeta zastupljene su analize poslovnih slučajeva, projektni zadaci, gostovanje uspešnih praktičara, kompjuterske simulacije, biznis radionice gde studenti konkretno rade marketinške aktivnosti pod nadzorom mentora, marketing menadžera, terenske posete kompanijama i agencijama…

Kako kaže profesorka Jelena Filipović, to je deo obaveznih aktivnosti u kojima studenti moraju da učestvuju da bi uopšte došli u priliku da polažu ispit.

“Na taj način osiguravamo da sutra kod poslodavca dođu već dovoljno obučeni da mogu odmah uspešno da obavljaju radne zadatke i doprinose kompaniji. Stalno smo u kontaktu sa kompanijama, povratne informacije koje smo do sada dobili bile su sjajne, a to nam je omogućilo i da pojedine nastavne prakse korigujemo i unapredimo”, kaže profesorka Filipović koja predaje predmete Digitalni marketing i Tržišno komuniciranje.

Za Forbes Srbija navodi da je primetno i da ohrabruje to što se sve veći broj svršenih diplomaca opredeljuje da se upusti u preduzetništvo, pa tako mnogi od njih godinama uspešno vode svoje agencije i startape, a jedan deo uspe da se zaposli u kompanijama sa kojima sarađuju na fakultetu tokom praktičnog rada.

Takođe, smatra da ih Ekonomski fakultet dobro sprema za taj poduhvat.

Ekonomija i biznis i dalje atraktivni

Imajući u vidu da mladi danas u sve manjem broju upisuju fakultete i da neki smerovi čak nemaju kandidate, profesorka ukazuje na to da se interesovanja mladih menjaju sa trendovima na tržištu, ali da na sreću, ipak ekonomija i biznis ostaju podjednako atraktivni i danas kao što su bili i ranije.

“Poznato je da svako preduzeće mora da ima bar jednog ekonomistu. U jednom periodu došlo je do velikog rasta broja banaka, pa se onda tražilo bankarstvo, zatim su na tržište došli brojni strani maloprodavci, pa se najveći broj studenata interesovao za trgovinu, a zatim su tu i uvek konkurentne revizorske kuće, te su već godinama unazad veliki broj upisanih na smer računovodstvo i revizija”, navodi primer profesorka.

Primećuje i da mladi sada sve više traže multidisciplinarnost, što se ogleda u ogromnom rastu tražnje za novim smerom Poslovna analiza i konsalting, koji kombinuje znanja iz finansija i menadžmenta.

Ukazuje i na relativno noviji program koji na Ekonomskom fakultetu sprovode sa London School of Economics, gde se dobija dvojna diploma – i od Ekonomskog fakulteta u Beogradu i od LSE-a.

Profesorka Filipović navodi da se oduvek trudila da preuzima dobre prakse od najboljih, a u ovom slučaju to je Harvard Business School.

Oni su prvi koji su krenuli sa projektnim zadacima kao načinom predavanja studentima poslovnih studija, prvi su kreirali i svetsku bazu poslovnih slučajeva i uočili da mnogo toga nedostaje i to ponudili, ističe profesorka.

“Zanimljivo je i to koliko imaju puno besplatnih materijala za edukatore, tako da je često potrebna samo motivacija da bi se koristili njihovi resursi. U skladu sa tim već 12 godina sa mojim studentima organizujem projektni zadatak koji podrazumeva da studenti treće godine smera Marketing tokom dva meseca jesenjeg semestra rade na pripremi i marketinškoj komunikaciji događaja i ta aktivnost im učestvuje u krajnjoj oceni na predmetu”, kaže sagovornica Forbes Srbija.

Zadatak koji dobiju podrazumeva da sa nepostojećim budžetom (on je izričito nula dinara) organizuju određeni humanitarni događaj ili događaj za podizanje svesti o nekoj bitnoj društvenoj temi u decembru.

Do sada je u organizaciji ovih događaja učestvovalo na stotine studenata marketinga, a događajima je prisustvovalo nekoliko hiljada ljudi. Formati su bili različiti – poput sajma volontera, debata o pravima migranata, književno veče gde su predstavljeni studenti pesnici, humanitarna utakmica, predavanje i vežbe za poboljšanje mentalnog zdravlja mladih, radionica o borbi protiv nasilja nad ženama, film o korupciji u visokom školstvu, izložba slika studenata, anketa o zadovoljstvu studentskim životom, predavanje i radionica o ekologiji i brojne druge.

“Studenti zadatku uvek pristupe sa jako puno energije, timskog duha i kreativnosti, i ulože puno vremena, truda i znanja u njegovu izradu. Najčešći njihov komentar je da su stekli puno samopouzdanja posle izvršenja zadatka i da ni sami nisu verovali da toliko znaju i mogu kad su počinjali sa radom. Atmosfera uvek bude prelepa, a meni je posebno drago što oni završe ponosni na sebe i na ono što su uradili i što znaju”, kaže ona.

Vrlo često se ovakvi događaji održavaju i izvan fakulteta, na mestima kao što su Centar za promociju nauke, Startit centar, Fakultet političkih nauka, galerija Sanjaj, dom kulture Studentski grad, kuća Đure Jakšića, kuća Jevrema Grujića, KC Grad, balon za fudbal „Sinđelić“, Dorćolplatz, Božidarac…

Na ovaj način oni nauče da komuniciraju sa raznolikom publikom, da koriste razne vrste marketinških komunikacionih sredstava i da praktično organizuju događaj, ukazuje profesorka.

Na predmetu Digitalni marketing profesorka sprovodi program prema Harvardovom modelu.

S obzirom na to da ovaj predmet pohađaju studenti u završnom semestru svojih studija, cilj joj je bio da se što bolje praktično pripreme za posao digitalnih marketara koji ih čeka već možda mesec dana po polaganju ovog ispita.

„To se pokazalo kao ispravan pristup, jer veliki broj njih je našao prakse i poslove upravo kroz kontakt sa kompanijama na predavanjima iz digitalnog marketinga”, priča.

Rešavanje problema iz prakse

Na Ekonomskom fakultetu organizuju i sponzorisane prakse, i to u okviru predmeta Digitalni marketing (pohađaju ga studenti 4. godine), a podrazumeva da kompanija sponzor da problem iz svoje prakse. Studenti zadati problem rešavaju tokom dva meseca pod mentorstvom profesorke, i na kraju dva prvoplasirana tima dobijaju nagrade od tih kompanija.

Studenti pored novčane nagrade u svim slučajevima su dobili i plaćene prakse. Povezujući studente sa budućim poslodavcima, svake godine organizuje i gostovanje 10 predstavnika kompanija.

Veliki broj svršenih studenata kod njih je posle išao na praktičan rad ili se zaposlio što i je krajnji cilj programa, objašnjava sagovornica.

“Verujem da su ovo lepi primeri kako se i u našoj zemlji povezuju akademija i privreda i kako se trudimo na Ekonomskom fakultetu da obučimo generacije sa praktičnim kompetencijama koje će moći odmah da primene na svojim radnim mestima”, navodi.

Kako se sprovodi ovakav praktičan rad

Profesorka Filipović kompaniju koja bi bila sponzor kontaktira u oktobru ili novembru, za mart, kada takmičenje počinje. Program podrazumeva da kompanija sponzor spremi svoj realan poslovni problem koji želi da studenti rešavaju tokom dva meseca i izloži ga na času početkom semestra – u martu.

To je uobičajeno izrada digitalne kampanje za neki od njihovih novih proizvoda ili rebrendiranje.

“Studenti u timovima rešavaju problem, a zatim im u aprilu organizujemo konsultacije sa kompanijom-sponzorom, gde uz moju moderaciju, mogu da postave neka završna pitanja i dobiju dodatne savete kako da unaprede svoje rešenje”, navodi.

Polovinom maja, studenti prezentuju svoja rešenja pred žirijem u kome su pored profesorke kao mentorke i dva predstavnika sponzora. Dva prvoplasirana tima dobijaju novčane nagrade.

Do sada su iskustva bila sjajna, studenti su vrlo često odlučivali da urade pravo marketinško istraživanje za ove potrebe, pokazivali su izuzetnu kreativnost i analitičnost, a sponzori su koristili njihova rešenja i za svoje „prave“ tržišne kampanje, priča sagovornica Forbes Srbija.

Kako ovaj predmet postoji tek tri godine, zbog kapaciteta može da ugosti po jednu kompaniju godišnje i do sada su učestvovale njih tri: United Media, Knjaz Miloš (brend: Remix) i Inspira grupa (brend: Infostud).

Studenti se zaposle u kompanijama

“Za 2024. sponzor će biti L’oreal, a možda bude prostora za još jednog sponzora, pošto se značajno povećao broj studenata koji upisuju ovaj predmet. Izuzetan je podsticaj i potvrda što mi se svake godine javi po nekoliko kompanija koje bi želele da budu sponzori, što pokazuje da je ovo win-win situacija”, kaže.

Kompanije na ovaj način dobijaju uvide direktno sa tržišta, komuniciraju sa svojom ciljnom grupom i dobijaju rešenja koja bi na tržištu morala mnogo više da plate.

Pored toga, to im služi i da se predstave kao poslodavci, prepoznaju najbolje talente i privuku ih u svoje timove.

S druge strane, studenti pored novčane nagrade, stiču utisak kako izgleda rad na pravom radnom mestu, stupaju u kontakt sa mogućim poslodavcima (bez obzira da li su u pobedničkom timu ili ne), a najbolji uvek dobijaju i plaćenu praksu.

Do sada, u svakoj generaciji po nekoliko studenata se posle prakse i za stalno zapošljavalo u ovim kompanijama.

Profesorka Filipović dodaje da joj je posebno drago i važno da su nastavnici u srednjim stručnim školama i gimnazijama, koji predaju predmete koji uključuju biznis i ekonomiju, masovno počeli da koriste udžbenik Digitalni marketing.

Kada je reč o programima koje sprovode, profesorka navodi da stalno nastoje da inoviraju kurikulume i prate svetske trendove.

Tako recimo, studenti imaju zadatak da simuliraju posao vođenja sopstvenog hotela tokom osam nedelja i takmiče se međusobno čiji će rad ostvariti najbolji rezultat na tržištu.

„Primera ima još puno, a sve više kolega navodi unosi nove prakse u nastavu, što me raduje“, kaže.

Sve više studenata želi da pokrene sopstveni biznis

Ističe i da već godinama na početku svakog semestra pita svoje studente ko od njih želi sutra da osnuje kompaniju i da je raduje da se taj broj povećava iz godine u godinu.

“Pre sedam-osam godina, retko da je koja ruka bila u vazduhu, ali poslednje tri-četiri godine skoro polovina njih se javi. Sa popularizacijom startap scene i promenom preduzetničke kulture, a u skladu i sa ličnim karakteristikama generacije Z, sve više raste broj diplomaca koji žele da se upuste u preduzetničke vode”, navodi.

Dodaje da veliki broj svršenih studenata već godinama uspešno vode svoje agencije i startape. Takođe kaže da smatra da ih Ekonomski fakultet vrlo dobro sprema za taj poduhvat, pre svega kroz nastavu, ali i kroz podržavajuće aktivnosti kao što su Kreativni centar, EKOF Business Lab ili StartUp centar, koji rade pod okriljem fakulteta.

Praksa, tokom koje studenti stiču praktična znanja iz oblasti koju studiraju, neophodna im je i kao priprema za ono što ih čeka po završetku fakulteta.

Iskustva studenata

Irena Petković, koja je pohađala predmet Tržišno komuniciranje kaže da joj je sve što su učili na predmetu koristilo u daljem poslu.

“Tokom semestra smo radili studiju slučaja koju sam kao „portfolio“ uz još jedan praktičan rad sa drugog predmeta prikazala svom prvom poslodavcu, što mi je pomoglo da pored dobrog CV-ja dobijem posao”, kaže ona za Forbes Srbija.

Nađa Gabriš kaže da joj je na bazi visokog broja bodova na finalnom ispitu, ponuđena praksa u kompaniji Nordeus. I njena koleginica Vanja Davidović kaže da su predavanja na predmetu Digitalni marketing bila koncipirana kroz praktičan rad, kroz rešavanje različitih zadataka koji su bili fokusirani na stvarne izazove i trendove u ovoj industriji, kako bi stekli sveobuhvatnu sliku kako se teorijsko znanje primenjuje u praksi.

“Kao najveća prednost ovakvog načina predavanja takođe se pojavljuju i gostujuća predavanja različitih kompanija, gde smo u tom trenutku kao studenti završne godine dobijali razne benefite u smislu dobijanja informacija kako određene kompanije posluju, koje su vrednosti koje se neguju u njima, koje se veštine i znanje traže od nas, kakve su mogućnosti za dobijanje prakse ili posla i na kraju kako se stečeno znanje primenjuje u privredi. Takođe su delili aktuelne inovacije i njihove priče o uspesima i izazovima u marketingu koje su mi pružile uvid u stvarne radne situacije i pomogle mi da zapravo shvatim da je upravo ova oblast u kojoj ću započeti nastavak mog usavršavanja i karijere”, priča Vanja.

Naglašava da su se časovi na predmetu Digitalni marketing na fakultetu pokazali kao presudan korak u njenom profesionalnom razvoju i omogućili da se lakše integriše u dinamičko okruženje marketing industrije, kao i da dobije mogućnost zaposlenja u kompaniji Direct media.

---

Finansijska pismenost nastavnika i dece

Profesorka Filipović u razgovoru za Forbes Srbija ukazuje i na loše rezultate u PISA testiranju mladih iz finansijske pismenosti.

Zbog toga je svojevremeno objavila udžbenik za osnovce, akreditovan od Ministarstva prosvete, „Finansijska pismenost za decu“ i „Priručnik za male ekonomiste“.

“Sprovela sam istraživanje na uzorku od preko 1.000 nastavnika u osnovnim školama da otkrijem koje im to kompetencije nedostaju iz ove oblasti da bi mogli efektivno da ih predaju deci, i rezultati su bili zabrinjavajući. U skladu sa tim sprovela sam više obuka nastavnika u osnovnim školama kako da predaju ove teme, opet kroz treninge koje je Ekonomski fakultet akreditovao kod Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja”, dodaje ona.

Dodatno, u saradnji sa kompanijom KPMG, organizovala je radionice sa najmlađim osnovcima u seoskim i gradskim školama i to se pokazalo kao odlično iskustvo. Takođe, na Festivalu nauke organizovala je interaktivnu izložbu „Priča novca za osnovca“, gde su deca mogla da slažu ogromne stiropor slagalice najstarije novčanice i novčića, pogledaju u kojim se sve zemljama koristi dinar kao valuta, vide prednosti štednje, okušaju se u osiguranju svojih uloga …

Ukazuje i da brojne studije pokazuju da je jedan od glavnih uzroka siromaštva i bolesti zavisnosti u svetu nedovoljna ekonomska pismenost.

„Nikad nije previše rano da počnemo da učimo ekonomiju“, poručuje profesorka Jelena Filipović.