Ovaj bivši političar, a sada skromni milijarder u vlasništvu nema nijednu akciju ili obveznicu

Prosečnog radnog dana u pet ujutro, milijarder iz oblasti stambene gradnje Pat Nil počinje da se sprema za posao dok razmišlja o tržištima akcija i obveznica. „Proces razmišljanja obično počinje pod tušem i završi se do osam ujutru“, kaže on. Proces uključuje i pitanje koje sebi svakodnevno postavlja: „Šta će danas uraditi desetogodišnja trezorska obveznica?“.

Međutim, Nil ne poseduje nijednu državnu obveznicu. Zapravo, ne poseduje nijednu obveznicu uopšte. Niti ijednu akciju na berzi. Prati ta tržišta kako bi predvideo kako će njihova kretanja uticati na potrošačke navike kupaca kuća. Što se njega tiče, gotovo celo njegovo bogatstvo od 1,2 milijarde dolara vezano je za njegovu građevinsku kompaniju Neal Communities, koja je izgradila 25.000 kuća, sve u Floridi.

Ne uživa u luksuzu, neće u penziju

„Volim da imam kontrolu nad svojom budućnošću“, objašnjava Nil, 76. On već decenijama reinvestira u biznis koji je osnovao 1970. godine. „Ne vodim luksuzan život. Moja penzija je moj posao. Ne treba nam [penzijski fond], jer nećemo u penziju“. Kada mu zatreba dodatni novac (Nil sebi isplaćuje platu od 150.000 dolara), prodaje neizgrađene parcele. Poseduje oko 26.000 takvih parcela, neke kroz zajednička ulaganja ili sa sinovima. Procenjuje da im je prosečna vrednost između 50.000 i 150.000 dolara po komadu.

Njegovi prvi investitorski koraci bili su znatno raznovrsniji. Bivši senator savezne države Florida naučio je razne načine da zaradi dok je odrastao u De Mojnu, Ajova, 1950-ih i 1960-ih. Flaširao je i prodavao deterdžent, kosio travu, raznosio novine. Koristio je svoj kamionet da prevozi vršnjake i iznajmljuje njihove usluge čišćenja i transporta. Do srednje škole već je zarađivao hiljade dolara godišnje. Ponekad više nego njegova majka, učiteljica.

Svoju prvu investiciju napravio je sredinom 1960-ih, sa oko 16 godina. Kupio je 100 akcija kompanije Iowa Beef Packers, pionira u industriji prerade mesa. Seća se da ih je kupio za oko 1.500 dolara (danas oko 15.400 dolara), ili po 15 dolara po akciji. Zadržao je te akcije do druge godine fakulteta. Tada ih je prodao za oko 3.000 dolara (danas oko 26.900) – udvostručivši svoju investiciju.

Uložio u Deltu i izgubio

Sreća ga, ipak, nije dugo pratila. Njegov prvi broker ga je u ranim 1970-im nagovorio da investira u Delta Corporation of America. To je servis za kredite za mobilne kuće iz Floride. Kupio je 100 akcija po ceni od 28 dolara. Nakon što je u oktobru 1971. dostigla cenu od 34,5 dolara, cena akcije se srušila posle lošeg kvartalnog izveštaja i nastavila da pada. Broker mu je savetovao da „uloži još dok je cena niska“, što je i uradio. Sve dok Delta nije propala sredinom decenije. „Tražio je od mene da kupim još po 14 dolara. Kupio sam, i terao to pravo do nule“. (Njegov broker je napustio posao i postao mesar.)

Nil kaže da je „isto tako dobro prošao“ i sa svojim drugim brokerom, te je prestao da ulaže u tržište još 1972. godine. Strategija koju danas preferira jeste ulaganje isključivo u industriju koju najbolje poznaje: izgradnju kuća.

Praćenje i kupovina parcela

„Moji sinovi i ja znamo više o prilikama za kupovinu zemljišta od bilo koga“, kaže on. „Dane provodimo u obilasku parcela, zovemo prijatelje, pratimo čitulje, osluškujemo šta se dešava, kako bismo obezbedili dobre kupovine zemljišta. Moja investiciona strategija je da kupim zemlju pre nego što dođe razvoj“.

Taj pristup mu je doneo jednu od najboljih investicija u životu: 440 hektara u okviru LeBamby Hunting Preserve u okrugu Sarasota. Kupio je kasnih 1980-ih za oko 0,10 dolara po kvadratnoj stopi (0,009 dolara po kvadratu), a prodao tokom 1990-ih i ranih 2000-ih.

„Nisu znali da dolazi auto-put“, kaže on. „A kad su završeni putevi koji vode do tog zemljišta, uspeo sam da prodam deo po ceni od 57 dolara po kvadratnoj stopi (5,3 dolara po kvadratu)“.

Još jedan veliki pogodak došao je kada su on i njegov sin Džon platili City National Bank of Florida 6.000 dolara po jutru za zemljište koje je bilo pod izvršnim postupkom 2014. godine. Razvio je tu lokaciju i prošle godine prodao delove za 250.000 dolara po jutru: „Nisu znali koliko njihovo zemljište zaista vredi“.

„Investiranje je posao znanja“, kaže Nil, koji preporučuje knjige investitora Seta Klarmana i Pitera Linča kao dela koja podržavaju tu filozofiju. „Jedinstveno znanje trebalo bi da vam omogući natprosečan povraćaj na investicije“.

Monika Hanter-Hart, novinarka Forbes